Re: Fotografija koja govori

od **ms.k** Pon Mar 04, 2013 3:41 pm

Fotografija koja govori - Page 2 Hehhhhhhhhh

Sve koje vidim savetuju me stvari
mole i sile, da vas pratim, volim;
jer šta vi niste, moje dobro nije.
Amor za druge divote ne mari,
krepi me tako što me žudnjom sokoli
da za vama sunem, sunce; te krije
od duše njene moći, nade vrle;
život, žar da mi hrle
ne samo k vama, svemu što se zari
bar malo ko vi, trepavici, oku.
Kome niste na oku,
oči, živote moj, mrak tad ga vreba,
jer nema tamo gde vi niste neba.

_________

Ogni cosa ch'i' veggio mi consiglia
e priega e forza ch'i' vi segua e ami;
ché quel che non è voi non è 'l mie bene.
Amor, che sprezza ogni altra maraviglia,
per mie salute vuol ch'i' cerchi e brami
voi, sole, solo; e così l'alma tiene
d’ogni alta spene e d'ogni valor priva;
e vuol ch'i' arda e viva
non sol di voi, ma chi di voi somiglia
degli occhi e delle ciglia alcuna parte.
E chi da voi si parte,
occhi, mie vita, non ha luce poi;
ché 'l ciel non è dove non siate voi.

.. Michelangelo Buonarroti
Rime, 81. Ogni cosa ch'i' veggio mi consiglia

.. fotografija © Anniken Hannevik

od **pahuljica** Sre Mar 06, 2013 1:58 am

Fotografija koja govori - Page 2 422953_4668912883746_155647093_n

Odrastanje...

od **ms.k** Uto Mar 12, 2013 3:15 pm

Fotografija koja govori - Page 2 B130311031

.. rat ih je iznenadio .. mog djeda i babu .. uglavnom zato što su bili djeca, a prethodnog rata nisu imali razloga da se sjećaju, jer se zaboravlja da se ne bi pjevale pjesme o osveti, iako se iste, ipak, pjevaju u dovoljno glava, u tišini, i naglas .. sreli su se, deceniju nakon užasa kad su dvije zastave u jednom danu pobili svu mušku populaciju koja nije bila odgovarajuće zastave u djedovom selu .. sreli su se, i ljubili, zagrljeni, on pod svojom zastavom ona pod svojom, i šetali se, ogrnuti jednom zastavom bratstva i jedinstva .. pod jednom zastavom još jednu deceniju stariji i razvedeni .. još dvije decenije kasnije .. rat ih je iznenadio .. mog oca i majku .. sreli su se, on sa svoje dvije zastave i ona sa jednom svojom, nesvjesni ikakvih zastava .. i .. rat ih je iznenadio .. kada sam nesvjesna ikakvih zastava ućutkivana riječima "umišljaš izmišljaš lažeš ćuti" i prebačena iz jedne grupe u drugu, kada sam nesvjesna ikakvih zastava ućutkivana riječima "umišljaš izmišljaš lažeš ćuti" i ipak pored insistiranja sestrinog učitelja da budem prebačena u njegovo odjeljenje ipak ostavljena tamo gdje jesam i ućutkivana riječima "umišljaš izmišljaš lažeš ćuti" .. rat ih je iznenadio .. pa je ona u svom selu dočekana kao Ona koja se udala za Onog, a sestru i mene gdje god se obrele je uvijek dočekivalo pitanje Čije su .. rat ih je iznenadio .. negdje između tri zastave i Njegov ujak je, jer je pokušao da (po)miri dvije zastave, stradao, umiren zauvijek .. i tako nekako .. decenijama unazad .. sve .. svakog .. rat ih je iznenadio ..

od **ms.k** Pon Mar 18, 2013 2:37 pm

.. fotografija .. © Ralph Gibson ..

Ima tišine u pogledu,
u zaludnom traženju odgovora,
u susretu dva dlana
i preplitanju sićušnih linija kože,
ima tišine u koracima
začetim na različitim
stranama raskršća,
sa vetrokazom
ka istoj stazi,
ima tišine među nama.
I svetlosti ima,
eno je,
dremljivo se smeši
sa umornih nam ramena,
sa tela što proputovahu vekove,
prepoznavajući se uvek
bez obmane i obećavajućih neistina;
svetlosti ima među nama.
A reči koje stvaramo
samo su niska bisera
sjajna od prikupljene svetlosti,
topla od nutrune dlana,
tiha
od tišine među nama ...

Svetlana Fucić

od **ms.k** Sre Apr 03, 2013 4:13 pm

" ... as long as nothing happens between them,
the memory is cursed with what hasn't happened. "

Marguerite Duras

.. Photo: Oleg Oprisco

od **ms.k** Pet Apr 12, 2013 4:59 pm

.. photo .. © Thomas Lavelle ..

Labios sim beijos

Otra boca besa la boca que mi boca ya no besa
otras manos tocan las manos que mis manos
ya no tocan
otros ojos se miran en los ojos que ya no ven
mis ojos

boca que te fuiste
manos que se fueron
ojos que se fueron

mi mano escribe el poema
que mi boca no quiere repetir, no
que mis ojos no quieren leer, no
mi mano escribe el poema de tu boca
(que tampoco repetirá tu boca)
el poema de tus ojos
(que tampoco leerán tus ojos)
el poema de tus manos
(que tus manos no tocarán)

se fue la boca, sí
se fueron las manos, sí
se fueron los ojos, sí

sólo queda el poema
manco
ciego
mudo

Luis Rogelio Nogueras

od **ms.k** Čet Apr 18, 2013 4:03 pm

La que duerme ahí, la sagrada,
la que me besa y me adivina,
la translúcida, la vibrante,
la loca
de amor, la cítara
alta:

tú,

nadie
sino flexiblemente
tú,
la alta,
en el aire alto
del aceite
original
de la Especie:

tú,

la que hila
en la velocidad
ciega
del sol:

tú,

la elegancia
de tu presencia
natural
tan próxima
mi vertiente
de diamante, mi
arpa,
tan portentosamente mía:

tú,

paraíso
o
nadie
cuerda
para oír
el viento
sobre el abismo
sideral:

tú,

página
de piel más allá
del aire:

tú,

manos
que amé,
pies
desnudos
del ritmo
de marfil
donde puse
mis besos:

tú,

volcán
y pétalos,
llama;
lengua
de amor
viva:

tú,

figura
espléndida, orquídea
cuyo carácter aéreo
me permite
volar:

tú,

muchacha
mortal, fragancia
de otra música
de nieve
sigilosamente
andina:

tú,

hija del mar
abierto,
áureo,
tú que danzas
inmóvil
parada
ahí
en
la transparencia
desde
lo hondo
del principio:

tú

cordillera, tú,
crisálida
sonámbula
en el fulgor
impalpable
de tu corola:

tú,

nadie: tú:
Tú,
Poesía,
tú,
Espíritu,
nadie:

tú,

que soplas
al viento
estas vocales
oscuras,
estos
acordes
pausados
en el enigma
de lo terrestre:

tú.

Gonzalo Rojas

od **ms.k** Sre Maj 01, 2013 6:37 pm

Fotografija koja govori - Page 2 Hhhhhqg

Chi non vuol delle foglie
Non ci venga di maggio.
_________

Onaj ko lišća neće,
Nek izbiva u maju.

.. Michelangelo Buonarroti
Rime, 278. Chi non vuol delle foglie

.. fotografija .. izvor: CherryBam ..

od **Liza_N.** Čet Maj 02, 2013 1:42 am

Usudila si se da odrasteš!

Fotografija koja govori - Page 2 149405101513379788874775

od **ms.k** Pon Avg 19, 2013 2:13 pm

Čitavog života gledali smo
jedno drugo u lice.
I danas beše isti slučaj.

Kako čuvamo našu ljubavnu tajnu?
Govorimo obrvom obrvi,
a očima čujemo.

Mevlana Dželaludin Rumi

od **Troja** Pon Avg 19, 2013 9:35 pm

Fotografija koja govori - Page 2 Sunset_on_blue_sea_water-wide

Na kraju puta, svijeta, zivota
Stoji i vara ljude ljepota...

od **ms.k** Uto Avg 20, 2013 11:33 am

https://www.youtube.com/watch?v=1L5h-86gBWw

od **ms.k** Ned Sep 01, 2013 4:30 pm

https://www.youtube.com/watch?v=1MPw8pPIlOc

od **ms.k** Sub Nov 16, 2013 4:45 pm

Dugim stepeništem silazim sa uma.
Dole pretačem čitave podrume
mojih misli u tvoju plavu sobu.

Dugim stepeništem penjem se ka tebi
i pronalazim te između ušiju
- tamo gde promaja večito duva.

.. https://www.youtube.com/watch?v=o9Lp5yjxbOI

.. fotografija: Kristina Varaksina

od **ms.k** Sre Nov 20, 2013 12:51 pm

36 са 5

Синоћ је све у животу,
све што се звало свет,
имало људску топлоту
- тридесет шест са пет.

Да си у грану сиву
ставио топломер клет,
и ту би нашао живу
на три'ес'т шест са пет.

Само су очи драге,
која ме инспирише,
гореле топле и благе
за два-три степена више.

И пошто сам поета,
то претачем у стих.
Она је попут цвета,
и топлија је од свих.

Велес Перић

.. фотографија: ItsJustAboutColors

od **ms.k** Sub Dec 07, 2013 8:07 pm

Tu corazón, una naranja helada

Tu corazón, una naranja helada
con un dentro sin luz de dulce miera
y una porosa vista de oro: un fuera
venturas prometiendo a la mirada.

Mi corazón, una febril granada
de agrupado rubor y abierta cera,
que sus tiernos collares te ofreciera
con una obstinación enamorada.

¡Ay, qué acometimiento de quebranto
ir a tu corazón y hallar un hielo
de irreductible y pavorosa nieve!

Por los alrededores de mi llanto
un pañuelo sediento va de vuelo
con la esperanza de que en él lo abreve.

___________________

Tvoje srce, smrznuta naranča

Tvoje srce, smrznuta naranča, iznutra
neosvijetljena jezgra slatkog terpentina
i porozna površina od zlata: obećanje
opasnosti nadolazećoj plimi.

Moje srce, gorući šipak od
skupljenog skrleta i otvorenog voska,
nudi ti nježne okovratnike
moje tvrdoglave zaljubljenosti.

Kakav događaj propasti ledenim
tunelima do tvog srca i naći
ogromni i nevjerojatni snijeg!

Pa sve do ruba smrznutog horizonta
gdje ću utopiti svoju žeđ u nadi
da će vode uskoro poteći.

Miguel Hernández

od **ms.k** Pet Dec 13, 2013 4:09 pm

Звездана вртача
у њој
живот
у животу

- смрт.

Иван Глишић, "Носећа жена"

.. фотографија: Inbal Sivan

od **ms.k** Sub Dec 14, 2013 4:07 pm

Moja
duša dok se pregiba k tebi
čuje te kako
olujaš,

u jamici na tvom vratu
moja zvezda uči
kako se stropoštava
i postaje istinit,

prstom je iščačkavam -
hodi, porazgovori se s njom,
još danas.

Paul Celan

od **ms.k** Uto Jan 07, 2014 5:03 pm

Some people do not have to search - they find their niche early in life and rest there, seemingly contented and resigned. They do not seem to ask much of life, sometimes they do not seem to take it seriously. At times I envy them, but usually I do not understand them - seldom do they understand me. I am one of the searchers. There are, I believe, millions of us. We are not unhappy, but neither are we really content. We continue to explore life, hoping to uncover its ultimate secret. We continue to explore ourselves, hoping to understand. We like to walk along the beach - we are drawn by the ocean, taken by its power, its unceasing motion, its mystery and unspeakable beauty. We like forests and mountains, deserts and hidden rivers, and the lonely cities as well. Our sadness is as much a part of our lives as is our laughter. To share our sadness with the one we love is perhaps as great a joy as we can know - unless it is to share our laughter. We searchers are ambitious only for life itself, for everything beautiful it can provide. Most of all we want to love and be loved. We want to live in a relationship that will not impede our wandering, nor prevent our search, nor lock us in prison walls. We do not want to prove ourselves to another or compete for love. We are wanderers, dreamers and lovers, lonely souls who dare ask of life everything good and beautiful.

James Kavanaugh

.. photo: Gregory Colbert

od **ms.k** Ned Jan 12, 2014 4:43 pm

I

…..You burn me…..

II

Remembering those things
We did in our youth…

…Many, beautiful things…

III

…Again and again…because those
I care for best, do me
Most harm…

IV

You came, and I was mad for you
And you cooled my mind that burned with longing…

V

Once long ago I loved you, Atthis,
A little graceless child you seemed to me

VI

Nightingale, herald of spring
With a voice of longing….

VII

Eros, again now, the loosener of limbs troubles me,
Bittersweet, sly, uncontrollable creature….

VII

………..but you have forgotten me…

VIII

You and my servant Eros….

IX

Like the sweet-apple reddening high on the branch,
High on the highest, the apple-pickers forgot,
Or not forgotten, but one they couldn’t reach…

X

Neither for me the honey
Nor the honeybee…

XI

Come from heaven, wrapped in a purple cloak…

XII

Of all the stars, the loveliest…

XIII

I spoke to you, Aphrodite, in a dream….

XIV

Yet I am not one who takes joy in wounding,
Mine is a quiet mind….

XV

Like the mountain hyacinth, the purple flower
That shepherds trample to the ground…

XVI

Dear mother, I cannot work the loom
Filled, by Aphrodite, with love for a slender boy…

od **ms.k** Ned Jan 26, 2014 4:05 pm

1.

Otac ispovednik
Debele kokoške
Na crvenom oltaru
Njenog grkljana,

Samo jezik,
Ništa više,
Što nosi tamu nekih usta
Sada izgubljenih.

Jedno blistavo oko
Ludaka –
Ako je u njemu suza,
Za kim li je?

2.

To je sveća
To je i trag
Iskrivljenih slova;
Tajanstvena pismena noža.

Silazimo
Unutrašnjim nekim stepeništem.
Koračamo ispod zemlje.
Nož osvetljava put.

Kroz kosti životinja
Vodu, bradu, divljeg vepra –
Kroz kamen idemo, kroz žeravice,
Miris jedan lovimo.

3.

Toliko tame
Na sve strane.
U vreći smo
Obešenoj
Preko nečijih ramena.

Čuješ zvuk
Čizama u hodu.
Čuješ kako zemlja
Odjekuje
Šupljim tutnjem.

Ako ti je
Do pesme,
Uzmi nož;

Zvezda samoće,
U tvojoj ruci izađe
I zađe.

.. čika Simić, "Nož"

.. fotografije: Igor Voloshin, Ho Ryon Lee, Erwin Olaf

od **ms.k** Pon Jan 27, 2014 2:05 pm

Ljubljena, ti koja provodiš noći
Mučeći mene,
Prinoseći ogledala mom licu u mraku,
Bez prestanka, jedno za drugim,
Sve što ja danas može biti znam
Da činim i kažem,
Sam za to nikakve zasluge nemam,
Sve dugujem torturi tvojoj prefinjenoj
I upornosti da me držiš budnim.

Ipak, otkud tebi pravo
Da mi bednom tako sudiš?
Koja li je to prečista duša
Sastavila ovaj spisak beskrajni,
Sva ta nedela što spočitavaš mi noćima?
Lice kakvo napraviš kad tražim da prestaneš,
Čovek bi pomislio
Da si s kineskim carem postelju navikla da deliš.

Najviše volim kad ništa ne govorimo.
Nego ležimo tako jedno pored drugog
Kao ljubavnici posle potrošene strasti
Evo, još jednom sviće.
Ptičica neka iscvrkuta srce iz nedara
Pred čudom nadolazeće svetlosti.
To boli.
Lepota neprospavane noći.

.. čika Simić, "Carica"

od **ms.k** Sub Feb 01, 2014 4:35 pm

Lukovdol 27. XII. 34.

Draga gospojice Tea!

Oprostite što Vam se javljam ovom običnom karticom, na kojoj nije dočaran niti jedan srebrn vodoskok zlatnog perivoja. Prekrasno je ovdje! Prolazim stazama svog sjećanja na Vas i sjedim na zidu, ali nema mekih tonova Vaše divne tužnjave, Vaših osjećajnih pozdrava u predvečerje. Tužan je blistav ljetni voćnjak i ne zvoni biser Vašega smijeha u njem. Zaludu se šetam pokraj njega ... Vaš mali listić i srdačnu milu čestitiku po par puta na dan otvaram i motrim. Dočaravam si njime Vašu blizinu i draže, milije mi pri duši. Nadam se da ću još imati prilike uzvratiti Vama i milostivoj gospođi majci najiskrenije želje k Novoj godini. Sada je večer i izići ću van da Vas čekam na zidu. Tama će me tješiti.
Mnogo Vas pozdravlja na stazam uspomena

Ivo Kovačić

[Vrbovsko, 5. IX. 1935.]

Dragi anđele!

Opet prolazim stazama, na kojima sam Tebe sretao. Opet nalazim ona mjesta, gdje je zvonio Tvoj dragi smijeh. A tebe nema.
Moje misli traže Tvoje stope u stazama, a moji snovi oživljuju Te, gdje njima prolaziš. Radosno uza me i Tvoje usne sipaju latice, koje berem zaljubljenički. Mirišem Tvoju kosu i dragam Tvoju ruku. Tvoje je ime moja molitva svakodnevna.

Tvoj Ivica

od **ms.k** Uto Feb 11, 2014 5:19 pm

Ne računajući povremena misteriozna iščeznuća 29. februara
svake godine nas u ljubavi
potkradaju za jedan dan.

Kad sam bio mlad o tome nisam vodio računa,
bilo je i bez te jedne
dovoljno subota i sreda.

Danas mi je važan svaki dan
u kome te mogu gledati.

Naš feud
koji se protezao na pedeset godina budućnosti
sveo se na najobičnije seosko imanje.

Izet Sarajlić, "30. februar"

od Sponsored content