Fotografija koja govori
+6
Maja
Troja
pahuljica
Dora_Mar
Ika
Still_dreaming
10 posters
Zid :: Umetnost :: Vizuelna umetnost
Strana 3 od 5
Strana 3 od 5 • 
1, 2, 3, 4, 5 
Re: Fotografija koja govori
od ms.k Sub Feb 22, 2014 2:15 pm
[Arosa, juna 1928]
Moja mala draga,
kao što smo se dogovorili, poći ću u petak, 15. u 10 sati. Promeniću voz u Talvilu. Ludo sam nestrpljiv da te vidim, da te dodirnem, da te poljubim. Kupio sam kovčeg za (za ovo čuveno putovanje).
Vreme je sjajno. Danas šaljem sliku.
Pišem vrlo dosadna pisma.
Obožavam te. Tvoj zauvek.
Pol *
Ići ću u dugačku šetnju. Vežbam. Znaš, kupićemo u Lucernu jedan mali 6 ½ x 9, ali vrlo dobar aparat. Biće nam potreban na putovanju. I zašto da ga ne kupim sada. Hoću da te slikam golu u svim pozama.
Moja mala draga,
kao što smo se dogovorili, poći ću u petak, 15. u 10 sati. Promeniću voz u Talvilu. Ludo sam nestrpljiv da te vidim, da te dodirnem, da te poljubim. Kupio sam kovčeg za (za ovo čuveno putovanje).
Vreme je sjajno. Danas šaljem sliku.
Pišem vrlo dosadna pisma.
Obožavam te. Tvoj zauvek.
Pol *
Ići ću u dugačku šetnju. Vežbam. Znaš, kupićemo u Lucernu jedan mali 6 ½ x 9, ali vrlo dobar aparat. Biće nam potreban na putovanju. I zašto da ga ne kupim sada. Hoću da te slikam golu u svim pozama.
_____________________________
* .. pismo Pola Elijara upućeno Gali
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
Re: Fotografija koja govori
od ms.k Čet Mar 06, 2014 1:43 pm
Draga nikad prežaljena ljubavi,
Danas je konačno istekla šestomesečna zabrana prilaska tebi, koji mi je časni sud naše divne zemlje odredio jer je moje ponašanje bilo socijalno neprihvatljivo. Odmah da ti kažem, poserem im se u čarapu. To što oni nazivaju socijalno neprihvatljivim ponašanjem, to je zapravo ljubav. A oni su slepi kod očiju i ponašaju se kao da nikad nisu pročitali stranicu nekog Dučića, Bajrona, Disa ili bar kolumnu Teofila Pančića. Pa hajde reci iskreno, šta je loše u tome što neko iskazuje naklonost prema svojoj devojci time što je dnevno nazove 200 puta sa 20-25 različitih brojeva, ili što pošalje broj sms-ova uz pomoć kojih bi Branko Radujko ostao direktor Telekoma i proglasio treći kvartal prošle godine za najbolji u istoriji poslovanja? Da ne govorim o tome, koliko ti bezdušni državni aparatčici nisu imali sluha za kreativnost, afektivnu ljubomoru i agape koji sam gajio prema tebi, o božanstvo moje. Znam da sad verovatno žališ što si vrištala kad si me videla kako visim na tvojoj terasi, znam da žališ zbog toga što sam mogao da poginem i znam da sad razumeš da sam itekako imao razloga da proverim šta radiš, jer si mi tog dana odbila preko 40 poziva. Popeti se na jedanaesti sprat je bila sitnica i kap u okeanu stvari koje bih za tebe uradio.
Pismo sam hteo da ti napišem rukom, mastilom na papiru, kako dolikuje jednom čoveku koji se kune u Onjegina i njegove ideale, međutim, em su me u Maksiju gledali ko bolida kad sam tražio guščije pero i tintu em sam znao da će mi suze navirati dok budem pisao, pa bi se mastilo skroz razmazalo po hartiji. Stoga sam rešio da objavim ovo pismo elektronskim putem i to ne na televiziji na kojoj jako uspešno radim već 20 godina već na internetu. Moja mama kaže da je tako najbolje, ona veli da je u internetu budućnost, a mama nikad ne greši. U susret su mi izašli momci sa sajta Tarzanija. To su divni, mladi ljudi. Dobro, vole malo više da popiju i puše neke čudne cigare ali su jako pozitivni i veseli (možda baš zbog tih čudnih cigara, ne znam). Za svega 500 evra, 20 kila vrućeg pečenja i 8 gajbi piva su pristali da se ovo pismo pojavi na njihovom sajtu i tako otisne u etar i, nadam se, dopre do tvog snenog, plavetnog pogleda.
Sad ću ti nešto priznati, mada mislim da to već shvataš. NEDOSTAJEŠ MI! Jako. Da znam ko je prvi izgovorio kako vreme sve leči, pronašao bih mu grob, ekshumirao ga, popišao mu se po moštima, posrao, ispovraćao, spalio ih ritualnim plamenom, onda ponovo popišao i rasuo pepeo u neki svinjac da završi kao veprovski izmet. Kurac moj leči. Još je gore. Svakog dana je jebeno gore i gore. Ne prestaje. I neće… nikad, to već sad znam.
Nedostaju mi tvoje ruke jer njima si otvarala moje poruke (i vrlo verovatno ih odmah i brisala), odbijala moje pozive, mahala ljudima upomoć na ulici kad sam te onomad jurio sa prstenom. Sećaš li se samo kako si se zabezeknula kada sam iskočio iz zeleniša dok si kupovala karfiol na pijaci? To su bila vremena, a ne ova sad pustahija.
Nedostaju mi tvoje grudi. Dobro, sad ćeš reći šta ima da ti nedostaje nešto čemu si video samo obrise kroz tkaninu, ali veruj mi da ih sanjam svake noći. Mama mi udrobi plazmu u mleko, ja popijem, stavim kapu sa kićankom na glavu, palac u usta i sanjam ih. Prvo ih budan sanjam, kako ih sišem, ližem, podešavam frekvenciju bradavica i pokušavam da ih ušmrknem kao Aca Lukas vanilin šećer. Onda zaspim pa mi se jave u snu, nekako tople i mlečne. Jednom sam sanjao kako sanjam da Vudi Alena juri gigantska dojka preko nekog polja. Zadivljujuće. Mama kaže da je od previše plazme, otada mi pravi samo poparu sa mladim kajmakom.
Nedostaju mi tvoja bedra. Priznajem, morao sam prvo da guglam šta su bedra, ali mi svakako nedostaju. Možda zato što nikad nisam video kako izgledaju, a tako sam želeo.
Na kraju shvatam da mi nedostaje i tvoje ignorisanje, tvoj bes, tvoje prijave policiji, tvoj vrisak kad se oduzmeš od straha prilikom svakog mog iskakanja iz žbuna. Nedostaje mi vođenje ljubavi sa tobom (ovde molim maliciozne čitaoce da preskoče komentare u kojim govore kako je to zato što nikad i nisam vodio ljubav). Znaš, često te zamišljam kako si na meni i kako se njišeš levo-desno u ritmu sambe. Mama kaže da je tako najbolje, ona tako najbrže svrši.
Ljubavi moja jedina, ti možda misliš da je četrdeset osam sekundi naše veze mala stvar. Dobro, ti verovatno, odnosno, ti i ne misliš da je to bila veza već trenutak pomračenja tvoje svesti kad si usred enormne količine alkohola u krvi odlučila da se povatamo u sobi gde su bile poslagane jakne svih učesnika žurke, ali veruj mi, to su najlepših četrdeset osam sekundi mog života (mama se sad malo ljuti). U trenutku kad si malko došla sebi i pogledala u polumraku s kim se ljubiš i vataš preko odeće pa počela da povraćaš, meni su kroz glavu prošli stihovi Rodžera Votersa “mi smo samo dve izgubljene duše koje plivaju u akvarijumu” i znao sam da si ti ta, od Boga rođena a za mene stvorena. Stoga, apelujem manirom Nade Macure, klečim kao Marija Magdalena pred raspetim isusom, kumim te kao da si direktor javnog preduzeća… vrati mi se, učini ponovo moj život dostojnim.
Zauvek tvoj …
Danas je konačno istekla šestomesečna zabrana prilaska tebi, koji mi je časni sud naše divne zemlje odredio jer je moje ponašanje bilo socijalno neprihvatljivo. Odmah da ti kažem, poserem im se u čarapu. To što oni nazivaju socijalno neprihvatljivim ponašanjem, to je zapravo ljubav. A oni su slepi kod očiju i ponašaju se kao da nikad nisu pročitali stranicu nekog Dučića, Bajrona, Disa ili bar kolumnu Teofila Pančića. Pa hajde reci iskreno, šta je loše u tome što neko iskazuje naklonost prema svojoj devojci time što je dnevno nazove 200 puta sa 20-25 različitih brojeva, ili što pošalje broj sms-ova uz pomoć kojih bi Branko Radujko ostao direktor Telekoma i proglasio treći kvartal prošle godine za najbolji u istoriji poslovanja? Da ne govorim o tome, koliko ti bezdušni državni aparatčici nisu imali sluha za kreativnost, afektivnu ljubomoru i agape koji sam gajio prema tebi, o božanstvo moje. Znam da sad verovatno žališ što si vrištala kad si me videla kako visim na tvojoj terasi, znam da žališ zbog toga što sam mogao da poginem i znam da sad razumeš da sam itekako imao razloga da proverim šta radiš, jer si mi tog dana odbila preko 40 poziva. Popeti se na jedanaesti sprat je bila sitnica i kap u okeanu stvari koje bih za tebe uradio.
Pismo sam hteo da ti napišem rukom, mastilom na papiru, kako dolikuje jednom čoveku koji se kune u Onjegina i njegove ideale, međutim, em su me u Maksiju gledali ko bolida kad sam tražio guščije pero i tintu em sam znao da će mi suze navirati dok budem pisao, pa bi se mastilo skroz razmazalo po hartiji. Stoga sam rešio da objavim ovo pismo elektronskim putem i to ne na televiziji na kojoj jako uspešno radim već 20 godina već na internetu. Moja mama kaže da je tako najbolje, ona veli da je u internetu budućnost, a mama nikad ne greši. U susret su mi izašli momci sa sajta Tarzanija. To su divni, mladi ljudi. Dobro, vole malo više da popiju i puše neke čudne cigare ali su jako pozitivni i veseli (možda baš zbog tih čudnih cigara, ne znam). Za svega 500 evra, 20 kila vrućeg pečenja i 8 gajbi piva su pristali da se ovo pismo pojavi na njihovom sajtu i tako otisne u etar i, nadam se, dopre do tvog snenog, plavetnog pogleda.
Sad ću ti nešto priznati, mada mislim da to već shvataš. NEDOSTAJEŠ MI! Jako. Da znam ko je prvi izgovorio kako vreme sve leči, pronašao bih mu grob, ekshumirao ga, popišao mu se po moštima, posrao, ispovraćao, spalio ih ritualnim plamenom, onda ponovo popišao i rasuo pepeo u neki svinjac da završi kao veprovski izmet. Kurac moj leči. Još je gore. Svakog dana je jebeno gore i gore. Ne prestaje. I neće… nikad, to već sad znam.
Nedostaju mi tvoje ruke jer njima si otvarala moje poruke (i vrlo verovatno ih odmah i brisala), odbijala moje pozive, mahala ljudima upomoć na ulici kad sam te onomad jurio sa prstenom. Sećaš li se samo kako si se zabezeknula kada sam iskočio iz zeleniša dok si kupovala karfiol na pijaci? To su bila vremena, a ne ova sad pustahija.
Nedostaju mi tvoje grudi. Dobro, sad ćeš reći šta ima da ti nedostaje nešto čemu si video samo obrise kroz tkaninu, ali veruj mi da ih sanjam svake noći. Mama mi udrobi plazmu u mleko, ja popijem, stavim kapu sa kićankom na glavu, palac u usta i sanjam ih. Prvo ih budan sanjam, kako ih sišem, ližem, podešavam frekvenciju bradavica i pokušavam da ih ušmrknem kao Aca Lukas vanilin šećer. Onda zaspim pa mi se jave u snu, nekako tople i mlečne. Jednom sam sanjao kako sanjam da Vudi Alena juri gigantska dojka preko nekog polja. Zadivljujuće. Mama kaže da je od previše plazme, otada mi pravi samo poparu sa mladim kajmakom.
Nedostaju mi tvoja bedra. Priznajem, morao sam prvo da guglam šta su bedra, ali mi svakako nedostaju. Možda zato što nikad nisam video kako izgledaju, a tako sam želeo.
Na kraju shvatam da mi nedostaje i tvoje ignorisanje, tvoj bes, tvoje prijave policiji, tvoj vrisak kad se oduzmeš od straha prilikom svakog mog iskakanja iz žbuna. Nedostaje mi vođenje ljubavi sa tobom (ovde molim maliciozne čitaoce da preskoče komentare u kojim govore kako je to zato što nikad i nisam vodio ljubav). Znaš, često te zamišljam kako si na meni i kako se njišeš levo-desno u ritmu sambe. Mama kaže da je tako najbolje, ona tako najbrže svrši.
Ljubavi moja jedina, ti možda misliš da je četrdeset osam sekundi naše veze mala stvar. Dobro, ti verovatno, odnosno, ti i ne misliš da je to bila veza već trenutak pomračenja tvoje svesti kad si usred enormne količine alkohola u krvi odlučila da se povatamo u sobi gde su bile poslagane jakne svih učesnika žurke, ali veruj mi, to su najlepših četrdeset osam sekundi mog života (mama se sad malo ljuti). U trenutku kad si malko došla sebi i pogledala u polumraku s kim se ljubiš i vataš preko odeće pa počela da povraćaš, meni su kroz glavu prošli stihovi Rodžera Votersa “mi smo samo dve izgubljene duše koje plivaju u akvarijumu” i znao sam da si ti ta, od Boga rođena a za mene stvorena. Stoga, apelujem manirom Nade Macure, klečim kao Marija Magdalena pred raspetim isusom, kumim te kao da si direktor javnog preduzeća… vrati mi se, učini ponovo moj život dostojnim.
Zauvek tvoj …
... http://www.tarzanija.com/pismo-bivsoj-ribi/
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
Re: Fotografija koja govori
od ms.k Pet Mar 07, 2014 12:44 pm
Crtice iz Maršalove Ulice (22)
(Oglasi iz Maršalove Ulice 2)
“Momak, 28 godina, nezaposlen, zdrav, 188cm, 88kg, traži zaposlenu ženu od 18 do 38 godina. Treba da ima: svoj stan sa rezervnom sobicom koja bi lako mogla da se pretvori u radnu, solidnu platu – dovoljno da im bude za razna putovanja i slasne obroke u restoranima tu i tamo – zatim duge noge, i da nije debela. Jebiga na debele jednostavno nikako ne može da mu se digne, kolko god svi mi bili svjesni da bi sve bilo mnogo jednostavnije i mir u svijetu da može, a o praškovima i šamponima nema govora, jebo to. Osim toga, od presudnog značaja su očekivanja i stav: ako među već zainteresovanim postoje one koje očekuju da ga upoznaju sa svojim hadži-roditeljima, i da idu na večere kod svojih svetih roditelja, i u parovima sa drugaricama i njihovim momcima i muževima, svejedno, ili još gore, sa “najboljim” drugovima i njihovim djevojkama, zaručnicama, itd., itd., i sl., takve nek se ne javljaju, džabe se javljaju, jer ništa ni slično apsolutno ne dolazi u obzir, dosta mu je hadži-svetih melek-roditelja za deset života, povraća mu se od takvih, svi su kao meleci i najpametniji i samo savjetuju, šta god im pomeneš (ili ne pomeneš), ubiše savjetima ko da nisu svi redom maloseljačke seronje od stiropora bez nimalo duše i šta iko takav ima da ikom sere o bilo čemu, osim ako vam se tata možda zove Thomas Pynchon ili, nemam pojma, Werner Herzog (ili ako se vi zovete Kemp Muhl, onda može sve, ko ga jebe i jednom se živi, hehe), samo u tom slučaju je zainteresovan da čuje ama baš sve što vam tata misli o svemu, mada, ako je slučajno stvarno tako, onda, naravno, tata Thomasa (ili tata Wernera) ne interesuje šta on misli o bilo čemu i nema vremena za gubljenje sa idiotima samo zato što im se djevojčica kao “zaljubila” u jednog od njih, što je ili ironija ili paradoks, ili oboje, jebem li ga, ko zna? Neka se još nediskvalifikovane interesantkinje svakako jave na ovaj oglas, samo polako, ima još, ima još, naravno seks: treba da budete zdrava, seksi, i spremna na eksperimentisanje, mislim, ko jebe lice, ne očekuje manekenke, samo da nije preružno, da ga ne bude sramota da prošetate zajedno na pijacu po zelenu salatu i paradajz, te da vam ne smeta da vas tretiraju kao “seksualni objekat”, da i vi tretirate muškarce (a i žene, što da ne) isključivo kao seksualne objekte, i ništa više, osim možda povremeno mjenjače sijalica, otčepljivače odvoda, eliminatore pauka, izbacivače stršljena, itd., itd., i sl., i da uživate u svemu tome jednako i više nego on. Djeca možda, samo niste valjda od onih koje prave životni projekat od toga i stavljaju slike na facebook svaki put kad vam derle kihne, i pišete poeziju o tome, i sl. Ako se desi – jebiga, neka ga, pa ako preživi dovoljno da odraste, nek odjebe što dalje sa svojim problemima ko i svako, idealno na različit kontinent, i nek vam dolazi samo “s kesama za bajram”, ili ne mora nikako ako neće, boli vas kurac, bilo bi baš depresivno da se čujete svaki dan i da budete “najbolje prijateljice” i da pravite od vašeg odnosa nešto neviđeno posebno, kao da se ne trpite samo zato što ste rodili i sisali jedno drugo, a da ste se upoznali bezveze i da niste ništa zamrzile bi se najviše i smjesta, itd., itd., i sl. Što se tiče kućnih ljubimaca, životinje su ok, ali idealno ništa, neka ih u divljini, tamo im je najljepše, jedino ako ste vi sama spremna da redovno ribate sve da ne smrdi, onda može, mada papagaji, kanarinci, ribice, i slično, ne dolaze u obzir, toga se otarasite i ne pominjite mu kad se upoznate, jednostavno ostavite taj dio života iza sebe i pravite se kao da se nikad nije desilo, zaboravite na to. Eto, to bi bilo to otprilike, mada sigurno je zaboravio nešto ... ko ga jebe, samo da napomene još jednom – moli vas da dobro obratite pažnju jer ovo je jako bitno: nema upoznavanja sa roditeljima i slušanja njihovih sranja i pretvaranja da vam je baš super i da se kao nešto družite i zezate i svi su duhoviti, i ta ti je dobra i hahahaha, ni redovno ni povremeno, nikad, baš nikad, ne intresuju ga ni njegovi ni tuđi, boli ga kurac šta misle o bilo čemu, apsolutno, ne može to dovoljno da naglasi, bez obzira čime se bave i ko su i koliko su kao uspješni, sad ga je strah da ste možda pomislile kad je naveo gore Thomasa Pynchona i Wernera Herzoga da može i bilo koji profesor, kao neki magistar, intelektualac, ili najgore “pisac” ili “pjesnik”, nemojte moli vas, preklinje vas da se ne javljajte, vi pogotovo ako vam je tata “pisac” ili “pjesnik”, garant ima zakovano na zidu u “primaćoj” i neku plaketu mjesne zajednice kao licencu za preseravanje na svaku moguću i nemoguću temu, ne može da podnese ni kad samo pomisli na to, nema šanse, šifra: Imam “Efendija” Erekciju.”
Anthony W. Mouse
(Oglasi iz Maršalove Ulice 2)
“Momak, 28 godina, nezaposlen, zdrav, 188cm, 88kg, traži zaposlenu ženu od 18 do 38 godina. Treba da ima: svoj stan sa rezervnom sobicom koja bi lako mogla da se pretvori u radnu, solidnu platu – dovoljno da im bude za razna putovanja i slasne obroke u restoranima tu i tamo – zatim duge noge, i da nije debela. Jebiga na debele jednostavno nikako ne može da mu se digne, kolko god svi mi bili svjesni da bi sve bilo mnogo jednostavnije i mir u svijetu da može, a o praškovima i šamponima nema govora, jebo to. Osim toga, od presudnog značaja su očekivanja i stav: ako među već zainteresovanim postoje one koje očekuju da ga upoznaju sa svojim hadži-roditeljima, i da idu na večere kod svojih svetih roditelja, i u parovima sa drugaricama i njihovim momcima i muževima, svejedno, ili još gore, sa “najboljim” drugovima i njihovim djevojkama, zaručnicama, itd., itd., i sl., takve nek se ne javljaju, džabe se javljaju, jer ništa ni slično apsolutno ne dolazi u obzir, dosta mu je hadži-svetih melek-roditelja za deset života, povraća mu se od takvih, svi su kao meleci i najpametniji i samo savjetuju, šta god im pomeneš (ili ne pomeneš), ubiše savjetima ko da nisu svi redom maloseljačke seronje od stiropora bez nimalo duše i šta iko takav ima da ikom sere o bilo čemu, osim ako vam se tata možda zove Thomas Pynchon ili, nemam pojma, Werner Herzog (ili ako se vi zovete Kemp Muhl, onda može sve, ko ga jebe i jednom se živi, hehe), samo u tom slučaju je zainteresovan da čuje ama baš sve što vam tata misli o svemu, mada, ako je slučajno stvarno tako, onda, naravno, tata Thomasa (ili tata Wernera) ne interesuje šta on misli o bilo čemu i nema vremena za gubljenje sa idiotima samo zato što im se djevojčica kao “zaljubila” u jednog od njih, što je ili ironija ili paradoks, ili oboje, jebem li ga, ko zna? Neka se još nediskvalifikovane interesantkinje svakako jave na ovaj oglas, samo polako, ima još, ima još, naravno seks: treba da budete zdrava, seksi, i spremna na eksperimentisanje, mislim, ko jebe lice, ne očekuje manekenke, samo da nije preružno, da ga ne bude sramota da prošetate zajedno na pijacu po zelenu salatu i paradajz, te da vam ne smeta da vas tretiraju kao “seksualni objekat”, da i vi tretirate muškarce (a i žene, što da ne) isključivo kao seksualne objekte, i ništa više, osim možda povremeno mjenjače sijalica, otčepljivače odvoda, eliminatore pauka, izbacivače stršljena, itd., itd., i sl., i da uživate u svemu tome jednako i više nego on. Djeca možda, samo niste valjda od onih koje prave životni projekat od toga i stavljaju slike na facebook svaki put kad vam derle kihne, i pišete poeziju o tome, i sl. Ako se desi – jebiga, neka ga, pa ako preživi dovoljno da odraste, nek odjebe što dalje sa svojim problemima ko i svako, idealno na različit kontinent, i nek vam dolazi samo “s kesama za bajram”, ili ne mora nikako ako neće, boli vas kurac, bilo bi baš depresivno da se čujete svaki dan i da budete “najbolje prijateljice” i da pravite od vašeg odnosa nešto neviđeno posebno, kao da se ne trpite samo zato što ste rodili i sisali jedno drugo, a da ste se upoznali bezveze i da niste ništa zamrzile bi se najviše i smjesta, itd., itd., i sl. Što se tiče kućnih ljubimaca, životinje su ok, ali idealno ništa, neka ih u divljini, tamo im je najljepše, jedino ako ste vi sama spremna da redovno ribate sve da ne smrdi, onda može, mada papagaji, kanarinci, ribice, i slično, ne dolaze u obzir, toga se otarasite i ne pominjite mu kad se upoznate, jednostavno ostavite taj dio života iza sebe i pravite se kao da se nikad nije desilo, zaboravite na to. Eto, to bi bilo to otprilike, mada sigurno je zaboravio nešto ... ko ga jebe, samo da napomene još jednom – moli vas da dobro obratite pažnju jer ovo je jako bitno: nema upoznavanja sa roditeljima i slušanja njihovih sranja i pretvaranja da vam je baš super i da se kao nešto družite i zezate i svi su duhoviti, i ta ti je dobra i hahahaha, ni redovno ni povremeno, nikad, baš nikad, ne intresuju ga ni njegovi ni tuđi, boli ga kurac šta misle o bilo čemu, apsolutno, ne može to dovoljno da naglasi, bez obzira čime se bave i ko su i koliko su kao uspješni, sad ga je strah da ste možda pomislile kad je naveo gore Thomasa Pynchona i Wernera Herzoga da može i bilo koji profesor, kao neki magistar, intelektualac, ili najgore “pisac” ili “pjesnik”, nemojte moli vas, preklinje vas da se ne javljajte, vi pogotovo ako vam je tata “pisac” ili “pjesnik”, garant ima zakovano na zidu u “primaćoj” i neku plaketu mjesne zajednice kao licencu za preseravanje na svaku moguću i nemoguću temu, ne može da podnese ni kad samo pomisli na to, nema šanse, šifra: Imam “Efendija” Erekciju.”
Anthony W. Mouse
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
Re: Fotografija koja govori
od ms.k Uto Mar 11, 2014 6:12 pm
https://www.youtube.com/watch?v=mllXxyHTzfg
.. photo: Nik Cyclist
.. music: Ed Sheeran - I See Fire
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
Re: Fotografija koja govori
od ms.k Sre Mar 12, 2014 12:49 pm
Alicia: I need to believe, that something extraordinary is possible.
. . .
Alicia: How big is the universe?
Nash: Infinite.
Alicia: How do you know?
Nash: I know because all the data indicates it's infinite.
Alicia: But it hasn't been proven yet.
Nash: No.
Alicia: You haven't seen it.
Nash: No.
Alicia: How do you know for sure?
Nash: I don't, I just believe it.
Alicia: It's the same with love I guess.
.. "A Beautiful Mind" (2001)
.. photo: Dušan Milojević
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
Re: Fotografija koja govori
od Ivana_ Čet Maj 22, 2014 11:59 pm
Ti i ja... na vrhu sveta.
Daleko od svih, a jedan drugom blizu.
Moj večiti san je ova peščana obala
koja nas od zemlje odvaja i daje nam krila.
Ti i ja, ti i ja, ti i ja...negde - iznad sna.
She was one of the few souls that made me wonder: What it was to LIVE?
Ivana_- Ugledni forumaš
- Broj poruka : 3079
Godina : 36
Lokacija : Zvezdana prašina
Datum upisa : 11.12.2012
Re: Fotografija koja govori
od ms.k Uto Sep 09, 2014 9:09 am
https://www.youtube.com/watch?v=CHDuP303XyE
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
Re: Fotografija koja govori
od Ivana_ Ned Sep 14, 2014 2:29 am
Koliko smo mali naspram Želje? O, odista, mali smo. One nas nose visoko u odaje moćnog i mogućeg. One nas donekle čine bićima od njih samih i kradu našu maštu iz koje se rađaju sve novije i snažnije. Igra magije, iluzije i strasti golicaju našu znatiželju, talasaju nam krv. I nanovo žedni izlazimo iz cilindra nekog zanesenog mađioničara koji nam stvarnost zavarava. Svaki od nas se hvata za prah praha maslačka. To se uznosi nad samim sobom nadajući se da će je doseći, nju, koju želi.
Znaš li šta je najlepše na svetu? ŽELJA, prijatelju.
She was one of the few souls that made me wonder: What it was to LIVE?
Ivana_- Ugledni forumaš
- Broj poruka : 3079
Godina : 36
Lokacija : Zvezdana prašina
Datum upisa : 11.12.2012
Re: Fotografija koja govori
od ms.k Uto Sep 30, 2014 12:06 pm
.. © enNtropy
.. open your hand ..
.. © Jeanloup Sieff
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
Re: Fotografija koja govori
od ms.k Pon Okt 20, 2014 11:44 am
.. Tchaikovsky - Sleeping Beauty - I. Waltz - Part 2/5 ..
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
Re: Fotografija koja govori
od ms.k Pon Okt 27, 2014 12:44 pm
Treba mi neko da sa mnom živi u kutiji,
neko ko nije niko,
neko ko pali insens,
zatim čisti svakodnevnu pozornicu
(ali ne veruje u rituale),
neko ko udiše vazduh i zatim ga
drži u plućima... u stvari,
Ne treba mi niko
Međutim,
treba mi neko ko sriče azbuku...
neko neporušen godinama,
neko izbrušenog stila, koketno biće
sa svilenim maramama,
neko odeven u crno a lagodan
u svojoj koži,
neko ko voli da putuje sam po svetu,
u stvari...
Niko mi ne treba
Treba mi neko ko voli decu
neko ko pravi umetnost,
ali za nju - nema uvek vremena...
neko ko se budi posle podne i pali džoint,
ko roni na dubinu od 1 000 metara
i tu ajkuli glanca zube,
ali ko ni mrava zgazio ne bi,
treba mi neko ko poznaje bolnice,
ko pravi stolice, ko tuca anđele,
ko sa đavolom tikve sadi, u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko ko je pročitao
aleksandrijsku biblioteku,
spasio je od požara
i instalirao u svoj kompjuterski program,
neko ko se rodio u Aleksandriji, Madagaskaru,
Tunisu, u Aino plemenu
u Japanu, u Beogradu u Teheranu u Njujorku
u Rimu u Kazablanki,
neko od svetle misli i sjajna oka,
neko ko počinje pokret u istoriji
ili ga završava, u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko nežan kao meko
praskozorje, tvrd kao stena Gibraltar,
razuzdan i veseo, težak i glomazan kao ormar,
neko ko jede slatko od ruže, rahat-lokum
ko me pred zoru sastavlja
i rastavlja kao sat,
neko ko hoda kao mačka i otvara
žute zenice u ponoć,
neko ko ne kaže ništa
čak ko ne postoji, u stvari i zaista,
Niko mi ne treba
Treba mi kamikaza uzdignutih krila,
neko ko poklanja cvet,
ko ne mrzi svet
i ko se smeje smrti u lice...
Neko ko plače usred autobusa...
na sredini koncerta
na polovini razgovora i dok seče luk,
Treba mi neko koga nisam srela,
zavela, ponela, omela, obezglavila,
navela, zanela, ranila...
Treba mi neko ko laje na mesec – u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko ko pravi muziku,
ko pravi sranja, ko donosi odluke,
neko ko kopa u rudniku, ko radi u banci,
ko čisti slivnik, spava na kiši,
ko glanca kavez u zoološkom vrtu,
neko ko guta asid, predaje etiku,
pegla veš, razmišlja o sutonu,
pronalazi vakcinu protiv SIDE, dosade,
neko ko je završio sa meditacijom
i izašao iz neuroze,
neko iz pećine, iz loše porodice,
neki prosjak koji voli da se smeje,
princ koji krade vazduh iz nozdrve,
orgazam iz pete, koji trebi vaške iz kose,
knjige iz biblioteke,
ko snima film o beskrajnim oblacima
i napuklim ogledalima, ikona mudrosti
i ludosti, znanja i neznanja,
u stvari
Ne treba mi niko
kome mnogo trebam...
Treba mi neko ko čisti cipele,
seče nokte, slaže posuđe,
posmatra planete, voli nauku,
ima svoje mišljenje, ne gaji predrasude,
ko nema kičmu ali ima auru na mestu
gde hoda uspravno... u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko ko razmišlja u bojama,
ko oseća prstima i ko sanja budan,
treba mi neko vešt,
a nesiguran poput akrobate,
učitelj džiu-džicua na električnoj stolici
punoj vate,
magnetna plazma u bolnici,
krvno zrnce u plaštu sena,
perverzna princeza na zrnu graška,
ulični diler sa dosta praška,
pustinjski vetar bez jednog daška,
u stvari... u stvari,
Niko mi ne treba...
niko baš toliko, toliko
toliko
kao
Ti...
Nina Živančević, "Ne treba mi niko"
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
Re: Fotografija koja govori
od Ivana_ Pon Nov 03, 2014 8:52 pm
Od nas je ostalo samo sećanje i jedna klupa sa svojim čekanjem. Ponekad odšetam do nje i zamislim se nad prošlim. Uvidim da je sve ostalo isto... Sve osim nas. Doći će opet proleće. U dnu parka cveće progovoriće. Ali našu tajnu nemo će skriti nedogled.
She was one of the few souls that made me wonder: What it was to LIVE?
Ivana_- Ugledni forumaš
- Broj poruka : 3079
Godina : 36
Lokacija : Zvezdana prašina
Datum upisa : 11.12.2012
Re: Fotografija koja govori
od ms.k Pon Nov 10, 2014 4:30 pm
"Every morning I sit at the kitchen table over a tall glass of water swallowing pills. (So my hands won’t shake.) (So my heart won’t race.) (So my face won’t thaw.) (So my blood won’t mold.) (So the voices won’t scream.) (So I don’t reach for knives.) (So I keep out of the oven.) (So I eat every morsel.) (So the wine goes bitter.) (So I remember the laundry.) (So I remember to call.) (So I remember the name of each pill.) (So I remember the name of each sickness.) (So I keep my hands inside my hands.) (So the city won’t rattle.) (So I don’t weep on the bus.) (So I don’t wander the guardrail.) (So the flashbacks go quiet.) (So the insomnia sleeps.) (So I don’t jump at car horns.) (So I don’t jump at cat-calls.) (So I don’t jump a bridge.) (So I don’t twitch.) (So I don’t riot.) (So I don’t slit a strange man’s throat.)"
Jeanann Verlee
Jeanann Verlee
40 Love Letters
Dear Dennis,
I still think of you.
Dear Andre,
I saw you kiss her.
I haven’t looked back.
Dear Patrick,
You’re just too young.
Dear Eric,
I said horrible things about you.
Your teeth are fine,
it’s the rest of you I don’t like.
Dear Greg,
Thank you for the poem, for every single scar.
Dear William,
I love you, simple.
I like that we will never be we.
Dear Jay,
The bruises fell off eventually.
Dear Michael,
I’ll never be enough to fill the shoes
that will one day stand at your side.
Dear Ben,
I did read your letters.
All of them.
Dear Freeman,
I’ll never stop looking over my shoulder,
boots laced, ready to run.
Dear Jon,
I’ll always love you.
You are all there ever was.
Dear Derek,
There was no one thing,
your everything is impossible.
Dear Eddie,
We are refracting magnets.
We will battle this to the end.
Dear Dennis,
I still think of you.
Dear Ryan,
Sex under the streetlight was a delicious accident.
Dear Kevin,
Your kiss came too late.
My lips were already dancing in the other room with Jon.
Dear Ethan,
No.
Dear Joseph,
I said you were too pretty.
They said to try it anyway.
They are fools.
Dear Avery,
You are the definition of unrequited.
Dear Skippy,
I’m sorry about the whiskey
and the tampon.
I’m sorry I never called you.
Dear Nate,
Until you mocked my smile, I was yours.
Dear Marc,
I like your wife too much.
Is your brother still single?
Dear Mitch,
You were my biggest mistake.
I’m sure that only makes your smile more sinister.
Dear Allen,
While you poured Guinness for Patrick,
I pictured you bending me over the bar.
Dear Graham,
I’d have swallowed that bullet.
Dear Miguel,
You said a man never forgets his first redhead.
What color are my eyes?
Dear Dennis,
I still think of you.
Dear Francis,
I’d have broken you in half.
Dear Chris,
I’m sorry I stalked you.
I’d try to forget me, too.
Dear Dex,
I can’t be with you again.
Just accept it.
Dear Dr. Matthews,
No.
I’ll have you fired.
Again.
Dear Aiden,
I wrote a poem about you.
It’s everyone’s favorite.
I find it trite.
Dear Logan,
I think I finally stopped wanting you.
Dear Cynthia,
I was drunk.
I thought you were, too.
Dear Ricky,
Maybe it was the red dress
or because I was fifteen.
Your brother married my mother
on the same day I first touched your cock.
Maybe you’re still a pervert.
Call me.
Dear Jeff,
I was your biggest mistake.
Dear Robert,
You are more than beer and vomit.
You are more than I could ever put into a poem.
Dear Dennis,
I still think of you.
Dear Dennis,
I keep your photos in a box.
Each one, still in its frame.
Dear Dennis,
I still think of you.
Dear Andre,
I saw you kiss her.
I haven’t looked back.
Dear Patrick,
You’re just too young.
Dear Eric,
I said horrible things about you.
Your teeth are fine,
it’s the rest of you I don’t like.
Dear Greg,
Thank you for the poem, for every single scar.
Dear William,
I love you, simple.
I like that we will never be we.
Dear Jay,
The bruises fell off eventually.
Dear Michael,
I’ll never be enough to fill the shoes
that will one day stand at your side.
Dear Ben,
I did read your letters.
All of them.
Dear Freeman,
I’ll never stop looking over my shoulder,
boots laced, ready to run.
Dear Jon,
I’ll always love you.
You are all there ever was.
Dear Derek,
There was no one thing,
your everything is impossible.
Dear Eddie,
We are refracting magnets.
We will battle this to the end.
Dear Dennis,
I still think of you.
Dear Ryan,
Sex under the streetlight was a delicious accident.
Dear Kevin,
Your kiss came too late.
My lips were already dancing in the other room with Jon.
Dear Ethan,
No.
Dear Joseph,
I said you were too pretty.
They said to try it anyway.
They are fools.
Dear Avery,
You are the definition of unrequited.
Dear Skippy,
I’m sorry about the whiskey
and the tampon.
I’m sorry I never called you.
Dear Nate,
Until you mocked my smile, I was yours.
Dear Marc,
I like your wife too much.
Is your brother still single?
Dear Mitch,
You were my biggest mistake.
I’m sure that only makes your smile more sinister.
Dear Allen,
While you poured Guinness for Patrick,
I pictured you bending me over the bar.
Dear Graham,
I’d have swallowed that bullet.
Dear Miguel,
You said a man never forgets his first redhead.
What color are my eyes?
Dear Dennis,
I still think of you.
Dear Francis,
I’d have broken you in half.
Dear Chris,
I’m sorry I stalked you.
I’d try to forget me, too.
Dear Dex,
I can’t be with you again.
Just accept it.
Dear Dr. Matthews,
No.
I’ll have you fired.
Again.
Dear Aiden,
I wrote a poem about you.
It’s everyone’s favorite.
I find it trite.
Dear Logan,
I think I finally stopped wanting you.
Dear Cynthia,
I was drunk.
I thought you were, too.
Dear Ricky,
Maybe it was the red dress
or because I was fifteen.
Your brother married my mother
on the same day I first touched your cock.
Maybe you’re still a pervert.
Call me.
Dear Jeff,
I was your biggest mistake.
Dear Robert,
You are more than beer and vomit.
You are more than I could ever put into a poem.
Dear Dennis,
I still think of you.
Dear Dennis,
I keep your photos in a box.
Each one, still in its frame.
Exit Wound
you are an exit wound
the extra shot of tequila
the tangled knot of hair that has to be cut out
you are the cell phone ringing in a hushed theatre
pebble wedged in the sole of a boot
the bloody hangnail
you are, just this once
you are flip flops in a thunderstorm
the boy’s lost erection
a pen gone dry
you are my father’s nightmare
my mother’s mirage
you are a manic high
which is to say:
you are a bad idea
you are herpes despite the condom
you are, I know better
you are pieces of cork floating in the wine glass
you are the morning after
whose name I can’t remember
still in my bed
the hole in my rain boots
vibrator with no batteries
you are, shut up and kiss me
you are naked wearing socks
mascara bleeding down laughing cheeks
you are the wrong guy buying me a drink
you are the typo in an otherwise brilliant novel
sweetalk into unprotected sex
the married coworker
my stubbed toe
you are not new or uncommon
not brilliant or beautiful
you are a bad idea
rock star in the back seat of a taxi
burned popcorn
top shelf, at half price
you are everything I want
you are a poem I cannot write
a word I cannot translate
you are an exit wound
a name I cannot bring myself
to say aloud
you are an exit wound
the extra shot of tequila
the tangled knot of hair that has to be cut out
you are the cell phone ringing in a hushed theatre
pebble wedged in the sole of a boot
the bloody hangnail
you are, just this once
you are flip flops in a thunderstorm
the boy’s lost erection
a pen gone dry
you are my father’s nightmare
my mother’s mirage
you are a manic high
which is to say:
you are a bad idea
you are herpes despite the condom
you are, I know better
you are pieces of cork floating in the wine glass
you are the morning after
whose name I can’t remember
still in my bed
the hole in my rain boots
vibrator with no batteries
you are, shut up and kiss me
you are naked wearing socks
mascara bleeding down laughing cheeks
you are the wrong guy buying me a drink
you are the typo in an otherwise brilliant novel
sweetalk into unprotected sex
the married coworker
my stubbed toe
you are not new or uncommon
not brilliant or beautiful
you are a bad idea
rock star in the back seat of a taxi
burned popcorn
top shelf, at half price
you are everything I want
you are a poem I cannot write
a word I cannot translate
you are an exit wound
a name I cannot bring myself
to say aloud
Men
want to fix you,
save you,
or fuck you.
I can't be fixed
and I don't care to be saved.
.. Jeanann Verlee .. "40 Love Letters" .. "Exit Wound" .. "Men"
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
Re: Fotografija koja govori
od ms.k Pon Nov 17, 2014 9:09 am
- Spojler:
.. https://www.youtube.com/watch?v=3foUKsW3ir8 .. 
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
Re: Fotografija koja govori
od ms.k Pet Dec 19, 2014 11:25 am
.. Miloš Zubac i Milan Korać – Ljubavi
neidentifikovani leptir
u tvojoj bašti
misli
besprekorno leti
i širi krila svoja
pre nego što sleti
na vrata tvoja
ljubavi
i od tog tena
kao da se igramo žmurke
poput dece
ja hodam ulicom
od stakla
i tražim te
želim biti jak
sa tobom
želim biti jak
sa tobom
ti bežiš od tog prizora
i obuvaš cipele
da hodaš po vodi
mada dobro znaš
da nisi sasvim jaka
za tako nešto
veliko
i pomalo
van svake pameti
želiš da potoneš
duboko
sama
neidentifikovani leptir
u tvojoj bašti
misli
besprekorno leti
i širi krila svoja
pre nego što sleti
na vrata tvoja
ljubavi
.. Nikola Nešković, "Ljubavi"
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
Re: Fotografija koja govori
od Ivana_ Sub Dec 20, 2014 12:11 am
.jpg)
Putena belina,
njenog bića
tmina u očima od žara;
Nevina vrelina;
sva od voća,
s kosom od snova
omamumljuje,
podatna cela;
čeka na dodir;
kao pena
nepostojana,
kao san.
She was one of the few souls that made me wonder: What it was to LIVE?
Ivana_- Ugledni forumaš
- Broj poruka : 3079
Godina : 36
Lokacija : Zvezdana prašina
Datum upisa : 11.12.2012
Re: Fotografija koja govori
od ms.k Čet Dec 25, 2014 1:19 pm
.. La la la la la La la la la la oh!
La la la la la,
La la la la la oh!
La la la la la,
La la la la la ..
.. Blame it on my A.D.D. ..
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
Strana 3 od 5 • 1, 2, 3, 4, 5
Similar topics» Mesta koja me opuštaju
» Spisak dela koja su već predlagana
» Iskustva koja su nas učinila jačim
» Izložba koja će vas ostaviti bez daha
» Ivan V. Lalić
» Spisak dela koja su već predlagana
» Iskustva koja su nas učinila jačim
» Izložba koja će vas ostaviti bez daha
» Ivan V. Lalić
Zid :: Umetnost :: Vizuelna umetnost
Strana 3 od 5
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu|
|
|