Prva sećanja
+4
Troja
enigma_
ces@ric@
Still_dreaming
8 posters
Zid :: Društvo :: Svakodnevni razgovori
Strana 1 od 1
Prva sećanja
Prve godine života nam obično ne ostaju u jasnom sećanju. Nekada nam sam pomen imena neke osobe ili neki stari predmet vrati sećanje za koje nismo ni znali da ‚‚čuvamo negde''. Najčešće je to sećanje kratkotrajno, ali veoma slikovito.
Koje vam je prvo sećanje na najranije detinjstvo?
Sećate li se još nečega iz detinjstva osim toga?
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Prva sećanja
Ne mogu tacno ocijeniti kojim redom, cega se prvog sjecam. A onda, opet, to ne znam ni objasniti ni samoj sebi, sta je to moglo biti... No, jedno od prvih sjecanja i nije tako lijepo. Sjecam se tate kako lezi bez svijesti na ledjima izmedju spavace sobe i hodnika. I bake i mame kako pokusavaju nazvati hitnu, ali se u panici nijedna ne moze sjetiti broja, pa konacno komsinica zove hitnu. Nisam sigurna je li komsinica vec bila tu ili ju je neko pozvao O tom se vise nikad nije pricalo, a ja sam tek kasnije saznala da je tata imao blazi srcani udar...
"Don't tell me what they said about me. Tell me why they were so comfortable to say it around you."
ces@ric@- Legendarni član
- Broj poruka : 11888
Datum upisa : 03.04.2010
Re: Prva sećanja
Bela haljinica sa roze tufnicama i ja ispred kapije čekam majku.Kosa mi je bila vezana u konsjki rep, imala sam mašnu na glavi, istu kao haljinica.
Sećam se plavog auta, čoveka sa naočarima, jednog starog deke i jedne žene na koju ličim sada ja.
Sećam se plavog auta, čoveka sa naočarima, jednog starog deke i jedne žene na koju ličim sada ja.
enigma_- Veteran
- Broj poruka : 4779
Godina : 56
Datum upisa : 13.02.2010
Re: Prva sećanja
Sjecam se sankanja iza kuce na padini, kada sam pala sa sanki i slomila kljucnu kost. Sjecam se igranja u snijegu koji je bio jako dubok (mozda i zato sto sam ja bila jako mala). Sjecam se skakanja sa garaza na zemlju, igranja sa psicem svoje najbolje drugarice i igranjem sa svoje dvije lutke i lego kockicama. Sjecam se kako je brat dobio za Novu godinu gliser na baterije, pa helikopter, pa neki kamion. I kako sam ga jurila da se igra sa mnom, a on se sakrivao dok ja ne bih zaplakala.
I ljubicaste haljinice koju sam voljela da nosim.
I ljubicaste haljinice koju sam voljela da nosim.
Troja- Legendarni član
- Broj poruka : 17011
Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010
Re: Prva sećanja
Sećam se igračkica plastičnih, moje omiljene cica-mace (bila je krem boje sa crvenkastim nijansama. Smešila se. Sećam se i plastične kućice (kojoj sam kasnije kada sam malo porastao napravio dimnjak i upalio parče papira iznutra te se otopila)
Sećam se i legendarnog kupnja zimi... kada me mama donela u sobu umotanog u peskir i ja zalepim guz za vrelu peć pokušavajući da se ugrejem. Hehe... Mogu roman da napišem o svom detinjstvu.
Sećam se i legendarnog kupnja zimi... kada me mama donela u sobu umotanog u peskir i ja zalepim guz za vrelu peć pokušavajući da se ugrejem. Hehe... Mogu roman da napišem o svom detinjstvu.
Ika- Zavisni član
- Broj poruka : 4253
Godina : 38
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 09.03.2011
Re: Prva sećanja
Sjecam se bijele haljinice sa crvenim tufnama koju mi je donio deda iz Njemacke.Znam da sam izgubila sesiric od te haljinice.
Sjecam se svoje ''palmice''-malog repa visoko podignutog.
Torte u obliku zeca.
Sjecam se smijeha ljudi oko mene kad sam pokusavala da vidim sta ima na stolu,a nisam uspijevala da dohvatim.
Zelenog mede kog sam stavljala na tutu,a ja nisam ziva htjela da sjednem.
Bijela marama,takozvani ''pe'',kojom sam obmotavala palac,jer sam posala prst.
Sjecam se svoje ''palmice''-malog repa visoko podignutog.
Torte u obliku zeca.
Sjecam se smijeha ljudi oko mene kad sam pokusavala da vidim sta ima na stolu,a nisam uspijevala da dohvatim.
Zelenog mede kog sam stavljala na tutu,a ja nisam ziva htjela da sjednem.
Bijela marama,takozvani ''pe'',kojom sam obmotavala palac,jer sam posala prst.
Virginija_Woolf- Član za primer
- Broj poruka : 1030
Godina : 31
Datum upisa : 26.07.2011
Re: Prva sećanja
Evo mog prvog sećanja. Ne sećam se ničega što se desilo ranije. Imao sam tada oko 4 godine. Moji su sedeli u dnevnoj sobi. Ja sam prišao mami, kleknuo i rekao, na njihovo zaprepašćenje, sledeće: ‚‚Rodi mi seku Anu!" Ne znam zašto sam baš hteo da imam sestru (ali sad mi je neizmerno drago zbog toga), niti zašto sam hteo da se zove Ana. I, zaista, ubrzo nakon toga mama zatrudni (a nisu hteli da imaju još jedno dete) i dobije ćerku. Naravno da su joj dali ime Ana.
Ja se baš tog detalja ne sećam, ali moji kažu da sam krenuo i da cmizdrim tokom preklinjanja da dobijem sestru, ne znam zašto ni kako sam to sebi uvrteo u glavu, ali se sećam da je to bilo od suštinske važnosti za mene u to vreme.
I dan-danas sam vezan za sestru, provodio sam mnogo vremena s njom, bio tu u svakom trenutko njenog odrastanja, igrao se s njom, štitio je, podučavao, savetovao i slično.
Sada nisam u prilici da provodim toliko vremena s njom pošto ne živimo u istom gradu, ali i dalje na mene gleda kao na nekog ko će joj dati dobar savet, na nekog ko će znati odgovor na svako njeno pitanje. I ja i dalje uživam u svakom trenutku koji provedem s njom (čak i u onim trenucima u kojima me dovede do granica tolerancije).
Ja se baš tog detalja ne sećam, ali moji kažu da sam krenuo i da cmizdrim tokom preklinjanja da dobijem sestru, ne znam zašto ni kako sam to sebi uvrteo u glavu, ali se sećam da je to bilo od suštinske važnosti za mene u to vreme.
I dan-danas sam vezan za sestru, provodio sam mnogo vremena s njom, bio tu u svakom trenutko njenog odrastanja, igrao se s njom, štitio je, podučavao, savetovao i slično.
Sada nisam u prilici da provodim toliko vremena s njom pošto ne živimo u istom gradu, ali i dalje na mene gleda kao na nekog ko će joj dati dobar savet, na nekog ko će znati odgovor na svako njeno pitanje. I ja i dalje uživam u svakom trenutku koji provedem s njom (čak i u onim trenucima u kojima me dovede do granica tolerancije).
najukusnija je sirova misao
ThePoet- Moderator
- Broj poruka : 6720
Godina : 33
Datum upisa : 23.04.2012
Re: Prva sećanja
Moja prva sećanja vezana su za mog dedu, koji je, otkako ja znam za sebe, bio nepokretan. Za jedno od njih nisam siguran da li ga se stvarno sećam ili sam ga rekonstruisao na osnovu priče moje majke. Deda je često iznošen napolje kad je lepo vreme, da sedi u hladu i posmatra prolaznike. Ja sam mu, skoro po pravilu skidao šešir, bez kojeg se izgleda osećao kao bez odeće, stavljao sam ga na glavu i trčao oko njega prkoseći mu što ne može da me uhvati i opet ga uzme. Koliko god da ga je to nerviralo, siguran sam da je uživao u igri sa mnom i da mu je bilo puno srce što mi je od svih stvari na svetu zanimljiviji on i njegov šešir. Prizivao bi babu i mamu da me uhvate i vrate mu šešir, a ja bih onda bežao dok bi me one jurile, a on samo nemoćno vikao: ‚‚Eno ga tamo! Eno ga sad tamo! Eno ga onde, lepčić mu njegov!''
Bio je moj i bratov zaštitnik. Niko nije smeo da nas kažnjava i bije zbog nestašluka u njegovom prisustvu. Samo bismo skočili na njegov krevet, sakrili se iza njega, a on bi podigao ruku i svima bi bilo žao da nas tuku preko bolesnog čoveka i tako možda slučajno udare njega.
Sećam se da smo se često igrali sa balonom, dobacujući se. U kući. Sve se rušilo, ali nas niko nije dirao, jer je bilo sasvim jasno da su to jedni od njegovih najsvetlijih trenutaka otkad se šlogirao u desnu ruku i nogu. Ležeći bi udarao zdravom rukom i nogom balon, a ja (i retko kad brat) bacali smo se po celoj sobi uz vrisku i dreku, naročito kad balon krene prema ugrejanom ‚‚smederevcu''. Te igre sa balonom i njegovog nasmejanog lica sećam se baš jasno, verovatno zato što se to često ponavljalo.
Sećam ga se kako sedi ispršen ponosno na pragu kuće. Tada su se oboja vrata na kući otvarala da bi on sedeo komotno. Pošto je temelj bio visok i trebalo je preći sedam stepenika do vrata, on mi je izgledao kao kralj na prestolu, onako uzvišen iznad svega, uvek nasmejanih brkova i uvek sa malo nakrivljenim šeširom. Pravi ‚‚baja'' za jednog nepokretnog čoveka.
Sećam se (to mi je najjasnije sećanje na njega - ceo taj dan) da je jednog jutra kukao na sav glas i da sam onako pospan, krenuvši u školu, pomislio: ‚‚Što viče? Dosadan je.'' Imao sam 8 godina, bio sam prvi razred. Nisam siguran na kom odmoru, ali mislim da je bio veliki odmor (posle drugog časa), učitelj mi je rekao da mogu da idem kući, da je mama zvala i rekla mi da idem. Videvši da drugi nisu pušteni iz škole, uplašio sam se. Sećam se da sam nosio plavu prsluk-jaknu i da sam žurno krenuo kući. Usput sam sreo strica koga sam prvi put video sa suzama u očima i tad sam shvatio zašto je deda kukao. Ne sećam se ničega od tog trenutka, sve do momenta kad pitam mamu zašto šestogodišnji brat i ja ne možemo da idemo na groblje sa njima. I poslednje čega se sećam je kako brat i ja stojimo zagrljeni na hodniku i plačemo na sva glas gledajući u otvorena vrata na kojima je sve do pre neki dan sedeo deda. Bio je lep, vedar dan.
Bio je moj i bratov zaštitnik. Niko nije smeo da nas kažnjava i bije zbog nestašluka u njegovom prisustvu. Samo bismo skočili na njegov krevet, sakrili se iza njega, a on bi podigao ruku i svima bi bilo žao da nas tuku preko bolesnog čoveka i tako možda slučajno udare njega.
Sećam se da smo se često igrali sa balonom, dobacujući se. U kući. Sve se rušilo, ali nas niko nije dirao, jer je bilo sasvim jasno da su to jedni od njegovih najsvetlijih trenutaka otkad se šlogirao u desnu ruku i nogu. Ležeći bi udarao zdravom rukom i nogom balon, a ja (i retko kad brat) bacali smo se po celoj sobi uz vrisku i dreku, naročito kad balon krene prema ugrejanom ‚‚smederevcu''. Te igre sa balonom i njegovog nasmejanog lica sećam se baš jasno, verovatno zato što se to često ponavljalo.
Sećam ga se kako sedi ispršen ponosno na pragu kuće. Tada su se oboja vrata na kući otvarala da bi on sedeo komotno. Pošto je temelj bio visok i trebalo je preći sedam stepenika do vrata, on mi je izgledao kao kralj na prestolu, onako uzvišen iznad svega, uvek nasmejanih brkova i uvek sa malo nakrivljenim šeširom. Pravi ‚‚baja'' za jednog nepokretnog čoveka.
Sećam se (to mi je najjasnije sećanje na njega - ceo taj dan) da je jednog jutra kukao na sav glas i da sam onako pospan, krenuvši u školu, pomislio: ‚‚Što viče? Dosadan je.'' Imao sam 8 godina, bio sam prvi razred. Nisam siguran na kom odmoru, ali mislim da je bio veliki odmor (posle drugog časa), učitelj mi je rekao da mogu da idem kući, da je mama zvala i rekla mi da idem. Videvši da drugi nisu pušteni iz škole, uplašio sam se. Sećam se da sam nosio plavu prsluk-jaknu i da sam žurno krenuo kući. Usput sam sreo strica koga sam prvi put video sa suzama u očima i tad sam shvatio zašto je deda kukao. Ne sećam se ničega od tog trenutka, sve do momenta kad pitam mamu zašto šestogodišnji brat i ja ne možemo da idemo na groblje sa njima. I poslednje čega se sećam je kako brat i ja stojimo zagrljeni na hodniku i plačemo na sva glas gledajući u otvorena vrata na kojima je sve do pre neki dan sedeo deda. Bio je lep, vedar dan.
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Prva sećanja
Prvo moje sećanje je da pamtim sebe kao kroz maglu negde u ulici Srpskih vladara gde smo isprva živeli. Prebledi obrisi ... jako staro sećanje. Imala sam dve godine. Nemam jasne slike.
Onda neka zelena kapija u ulici Save Kovačevića.
Potom, prva slika iz ove kuće. Mama je lakirala parket. A ja ulazim na vrata i pitam ''Ama što mamo mažeš to s zejtin?''
Pamtim paljenje i gašenje baterije koja reflektuje raznobojnu svetlost, u krevetu u sred noći, time sam budila roditelje i tražila da se time igram.
Kad sam dohvatila koru od lubenice iz kante za đubre i zagrizla je.
Jasne slike sa operacije krajnika.
Pamtim trenutak kad je mama uvidela da nam je kuća u selu obijena. Imala sam 3, 5 godine. Umalo se ona onesvestila, uplašila sam se pa verovatno zato to pamtim.
Pamtim kad sam pobegla tati, nakon čega je imao čitav svoj život opasne noćne more i fleševe. Tražio me policijom tada. Izašla sam iz auta, prošetala gradom i otišla kod mame na posao, dok je on bio otišao da nešto kupi na pijaci. Imala sam 4 godine. Užasno se kajem zbog toga.
Pamtim kako sam se igrala poštara i donosila im račune za struju.
Na Novoj godini sam od papira za pakovanje poklona napravila konfete. Posolila sam to po sobi u ponoć uz viku i vrisku. Mama me istukla. Jedva je usisala sve žena.
Pamtim kad sam udarila tatu šahovskom tablom po glavi i razbacala figurice zato što me nikada nije puštao da pobedim. Bila sam ljuta jer me stalno pobeđuje. Nisam ga lako udarila.
I još svašta nešto ... pisaću kad se poprisetim. Ovo je sve do pete godine života ...
Onda neka zelena kapija u ulici Save Kovačevića.
Potom, prva slika iz ove kuće. Mama je lakirala parket. A ja ulazim na vrata i pitam ''Ama što mamo mažeš to s zejtin?''
Pamtim paljenje i gašenje baterije koja reflektuje raznobojnu svetlost, u krevetu u sred noći, time sam budila roditelje i tražila da se time igram.
Kad sam dohvatila koru od lubenice iz kante za đubre i zagrizla je.
Jasne slike sa operacije krajnika.
Pamtim trenutak kad je mama uvidela da nam je kuća u selu obijena. Imala sam 3, 5 godine. Umalo se ona onesvestila, uplašila sam se pa verovatno zato to pamtim.
Pamtim kad sam pobegla tati, nakon čega je imao čitav svoj život opasne noćne more i fleševe. Tražio me policijom tada. Izašla sam iz auta, prošetala gradom i otišla kod mame na posao, dok je on bio otišao da nešto kupi na pijaci. Imala sam 4 godine. Užasno se kajem zbog toga.
Pamtim kako sam se igrala poštara i donosila im račune za struju.
Na Novoj godini sam od papira za pakovanje poklona napravila konfete. Posolila sam to po sobi u ponoć uz viku i vrisku. Mama me istukla. Jedva je usisala sve žena.
Pamtim kad sam udarila tatu šahovskom tablom po glavi i razbacala figurice zato što me nikada nije puštao da pobedim. Bila sam ljuta jer me stalno pobeđuje. Nisam ga lako udarila.
I još svašta nešto ... pisaću kad se poprisetim. Ovo je sve do pete godine života ...
She was one of the few souls that made me wonder: What it was to LIVE?
Ivana_- Ugledni forumaš
- Broj poruka : 3079
Godina : 36
Lokacija : Zvezdana prašina
Datum upisa : 11.12.2012
Zid :: Društvo :: Svakodnevni razgovori
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu