Može li se voleti bez ljubomore?

Mogu, ako su apsolutno ubijedjeni da nemaju nikakvog razloga za ljubomoru. To ne znaci da, ipak, necete osjetiti ljubomoru prema istom partneru u nekom razlicitom sklopu okolnosti u kome vam se moze uciniti da je taj partner posvetio vise paznje nekom drugom nego sto ste vi smatrali pozeljnim, ili je neko posvecivao toliko paznje njemu da je to prekoracilo grance prihvatljivog za vas. Ja vecinu zivota nisam bila ljubomorna prema svom muzu, ali se ipak desilo nekoliko situacija u kojima sam osjetila ubod "zaoke" tog neprijatnog osjecanja. Ne znam da li je bilo dobro ili lose sto se to dogodilo, mozda i dobro, jer mi je u tom trenutku uvijek bilo kristalno jasno koliko mnogo marim za njega i koliko bi me pogodilo da ga izgubim.

Na početku si napisala da mogu, a onda to porekla rekavši da je ipak bilo nekoliko takvih situacija kod tebe. Dakle, ne mogu?
Ja nisam mislio na konstantnu ljubomoru, nego u zavisnosti od situacije koja je može izazvati.

Ja smatram da ne mogu. Onog trenutka kad osetim da nisam ljubomoran (a imam razloga za to), shvatim da nešto nije u redu.

I sad mi se vrzma po glavi pitanje izazvano tvojim odgovorom: kako neko da bude siguran da nema razloga za ljubomoru?

Ja sam mišljenja da ne mogu. Ako u određenoj situaciji nema ljubomore onda nešto nije u redu. Normalno je u vezi biti ljubomoran. Ne mislim bolesno ljubomoran, već...
Mada, nekada je najbolje ne pokazati ljubomoru ostati hladan

Slazem se sa Dorom, ako nema ljubomore, onda nesto nije u redu. Ja znam po sebi, ako ne osjecam ljubomoru, znaci da mi nije stalo do te osobe. I jedna stvar je osjecati ljubomoru, tj. biti ljubomoran, a druge je iskazati je. Nema potrebe da je uvijek iskazete, ali mislim da ima potrebe da je povremeno osjetite, cisto da znate koliko vam je stalo do nekog...

Still_dreaming ::Na početku si napisala da mogu, a onda to porekla rekavši da je ipak bilo nekoliko takvih situacija kod tebe. Dakle, ne mogu?
Ja nisam mislio na konstantnu ljubomoru, nego u zavisnosti od situacije koja je može izazvati.

Ja smatram da ne mogu. Onog trenutka kad osetim da nisam ljubomoran (a imam razloga za to), shvatim da nešto nije u redu.

I sad mi se vrzma po glavi pitanje izazvano tvojim odgovorom: kako neko da bude siguran da nema razloga za ljubomoru?

Ja mislim da postoji velika razlika izmedju konstantne ljubomore, koja je po meni nezdrava, i toga da samo u vrlo rijetkim prilikama osjetis ljubomoru. Ja sam toliko rijetko u vezi sa svojim suprugom osjecala ljubomoru da je moj automatski odgovor na ovo pitanje da ja uopste nisam ljubomorna kada je on u pitanju. Tek kasnije se sjetim da su u par prilika okolnosti bile takve da sam osjetila ljubomoru. Tvoje pitanje - kako neko da bude siguran da nema razloga za ljubomoru - je kompleksno, mada izgleda jednostavno, ali evo da pokusam da odgovorim. Vjerovatno je ljubomora bezrazlozna ako vas partner nije ucinio nista sto ukazuje na to da je on spreman da ugrozi vezu sa vama da bi se upustio u vezu sa nekim drugim.

Naravno da se moze voljeti bez ljubomore, ako imas puno povjerenje u svog partnera i dovoljno si siguran u sebe, da znas da si za nju najvazniji.

Može se voleti bez ljubomore, samoje pitanje koliko će to trajati... Dok ne posumnjate? Ako imate potpuno poverenje u partnera, i u "kriznim" situacijama nećete sumnjati i biti ljubomorni...
Teško je razlučiti zdravu dozu ljubomore, onu koju svi imamo od rođenja (kad se neko igra našom omiljenom igračkom), i ljubomoru koja je povezana sa sstrahom od gubitka možda?
Sve u svemu, ja ljubav i ljubomoru razlikujem, to nisu dve stvari tesno vezane jedna za drugu... Radije cu govoriti o poverenju. Nesumnjivo je da ljubomora može ubiti ljubav...

Pa sto si duze vremena u vezi sa nekom osobom povjerenje u tu osobu raste, ako je naravno veza dobra, a ako nije onda je to sasvim druga prica.

Odlicno receno, Bult. Upravo je vrijeme to koje najbolje pokaze da li je neka veza dobra ili ne. I sto pahuljica rece - pretjerana ljubomora zaista moze ubiti ljubav. A povremena ljubomora je moze osvjeziti.

Hmm
Čim nema ni malo ljubomore tu nema ni ljubavi.
U braku sam 25 godina i nije ta ljubav ni slična kao na početku, kao ni posle 10 godina,ali je ima
Ume da bude ljubomoran, ne tako često kao ranije. I ja isto, čak kroz zezanje mu mnogo toga kažem i onda kažem "ako ti kažeš da je tako, onda je tako"
Možda je kod nas to izraženo jer eto on radi, pa je u ženskom društvu plus zna kad mu koja žena na poslu ima ciklus.
Oko toga sam se nervirala baš sad se zezamo na tu temu, ali crv sumnje se ponekad pojavi.
On misli da imam nekoga na netu, pa eto Buzdovan!
Neka bolje nek misli tako nego onako
Zanimljivo, da mi je skoro priznao da je mislio da se ja stalno dopisujem ovde sa nekim kad sam mu rekla ukupan broj mojih postova, on je zinuo i pitao me što ne pišem knjigu, možda bi imao neke vajde,a ne ponekad pomisli da ja imam ovde nekoga.
Čitavu teoriju je smislio

p.s konstanta ljubomora je opasna, ova moja i Vilotićeva ljubomora nije konstantna, već ponekad neko crv sumnje proradi u nama..

Mogu li ljudi voleti nekog, a u isto vreme ne biti ljubomorni?

Teško, osećaj ljubomore nam govori da nam je stalo, ta žaoka ljubomore nas odvaja od ravnodušnosti, ubode, zaboli i podseti nas da volimo. Dešavalo mi se da osetim napade ljubomore ničim izazvane, jednostavno sam bila posesivna u nekim trenucima, što naravno nisam pokazivala, nego sam se trudila da poradim na sebi u vezi tog osećaja u datom trenutku. Ne volim ljude koji guše ljubomorom. Ako me voliš i ljubomoran si, a ja ti zato ne dajem povoda, truj sebe, ako ne umeš drugačije, ali nemoj i mene.

Ma kakvi. Oni koji kažu da to mogu, ond ane vole kako treba buha al opet, postoji zdrava i bolesna ljubomora, dok je god to u granicama normale to je okej, al kad se krene u nekakvo zabranjivanje, odstranjivanje druge osobe od društva, to je bolesno i to sigurno nije neka zdrava ljubav. Al ono, malo ljubomore nije nikad nikog ubilo