Voleti ili biti voljen?

MRRRK :-PPPP Ukrade mi ideju. Ma neka ti bude. Da bog da te buduća žena mlatila svakog dana oklagijom po glavi :-PPP

Ako volite, velika je mogućnost da će vas voljena osoba zavoleti zbog toga. Ako ste samo voljeni, postoji i obrnuta šansa, da zavolite osobu koja vas voli. (ne mora da se bude u vezi, dovoljno je voleti osobu što je takva kakva je i biti prijatelj sa takvom osobom ako ne može išta drugo).

Pa pazi, nekako ovako po mom misljenju, jedno bez drugog gubi poentu ili jedna osoba ostaje, makar na neki nacin, povredjena. Voleti ili biti voljen? Ako ne postoji nikakva uzajamna ljubav ili uzvracanje, sta se onda desava? Vi volite nekoga, a taj neko vas ne? Vi ste povredjeni. Neko voli vas, vi njega ne? Onda ce on biti povredjen ili cete se truditi da ga ne povredite, a on/ona ce padati u agoniju ili ce odustati, ili pak ubedjivati sebe da je prestala da vas voli, a moze se desiti i da pocne da vas mrzi. Ako se misli na neku ljubav u odnosu koji ne podrazumeva partnere ili zelju da vam neko bude partner, onda je to lepo. I za tu priliku ne bih znala je li bolje biti voljen ili voleti, ali u svakom slucaju, ili imate naklonost prema nekome ili nemate. Kada je neko ravnodusan po pitanju vase naklonosti, vi je i dalje mozete osecati, ukoliko neko pokazuje jasnu antipatiju prema vama cisto sumnjam da cete i dalje imati iste "vibracije" ka odredjenoj osobi.
Voleti ili biti voljen? Deca u pubertetu, nekada pokusavaju da odbace ljubav svojih roditelja ili se prave da ih ne vole, ali svakog jutra kada ustanu i osete vasu ljubav, duboko u sebi im je drago i samo produzavaju svoj bunt ne bi li pokazali da su nezavisni. Ja ne verujem da je i jedna majka prestala da voli dete, zato sto ju je odbacivalo na neki nacin kroz krizu puberteta.

Still_dreaming :: Da postoji samo jedna mogućnost uopšte-voleti ili biti voljen?

Ja bih izabrala da budem voljena. Sebicna sam. Al' to ne znaci ni u takvoj iskljucivosti da vi ne mozete osecati naklonost prema nekome, a kada je neko dobar prema vama, pazi vam ili vam pomaze i tada se mozete osetiti voljeno, iako to mozda nije ona prava ljubav. Ja sam za kompromise. Izmedju ostalog najbolje je uciniti ono sta zaista osecate, da makar zna je l' vas mrzi sa razlogom ili bez njega, ako vas uopste "mrzi" kada shvati da je bez razloga, uravnotezice se.
Izvinite na ogromnom postu , ali ionako ce verovatno mrzeti sve da ga procitaju :

Sebicno, ali bih ipak izabrala da budem voljena. Ako nekog volim, ne zelim ga prisiljavati da bude sa mnom, zelim da to sam hoce. I lakse mi je pretvarati se da nekog volim, nego gledati nekog kako se pretvara da mene voli ili se uopce ne pretvara, samo je hladno tu.

biti voljen uopste nije velika stvar. i danas se sjecam heseovog zanosa kada kaze da su mnogi voljeni i niko zbog toga nij srecan, ali voljeti- to je sreca! i ne samo zato sto to hese kaze, vec zato sto je "voljeti" aktivno stanje. mi nemamo nista od toga sto smo voljeni, osim materijalizam, i biljka moze biti voljena, mi ni smo u tome, mi nismo nuzno dio toga, osim ako uzivamo u narcizmu, da se obozavamo kroz drugo bice. ali ono iznutra, bolje je da se osjeti, cak i kada je bolno. bar znas da si jos ziv.
voljeti je uzviseno. sada znam, to ne mogu svi.

Biti voljen je lepo samo u slucaju kada volis. Biti voljen, a ne voleti, ne daje osecaj poletnosti, osecaj slobode... To je samo je isprazno saznanje, nesto sto vecini cak nista i ne znaci.
Ja biram da volim, jer se tako osecam ispunjenijom, osecam da sam ziva. Osecaj da nekome nesebicno pruzas ljubav je uzvisen osecaj koji se ne moze (bar za mene to vazi) menjati ni sa cim drugim.

voljeti.meni je vazno kako se ja osjecam, i ljepse mi je da sam ja presrecna kad mi posalje poruku, kad se vidimo,nego da je on na sedmom nebu a ja se smaram....

Biti voljen!Osjecas se vrijednom/im i naravno postoji mogucnost da i ti njega/nju zavolis.Sve u svemu ako te osoba postuje,sigurana sam da iz toga moze da se stvori ljubav....

Voleti.

f-lady ::
Izvinite na ogromnom postu , ali ionako ce verovatno mrzeti sve da ga procitaju :

F-lady, ja sam upravo uzivala citajuci tvoj ogromni post.

Ja mislim da je vazna ravnoteza izmedju voljeti i biti voljen, jer ako nekoga volis i on ti ne uzvraca ljubav jedno vrijeme ces biti sretan sam od sebe, a onda (bez obzira koliko te to cinilo da se osjecas zivim) ces poceti osjecati da ti objekat tvoje ljubavi donosi uglavnom razocarenja, i da zasluzujes vise od zivota nego da trcis za nekim ko te ne zna cijeniti. Nije dobro ni da ti ne osjecas nista prema osobi koja tebe voli. Mada su mnoge veze sigurno zapocele kao jedna od ove dvije varijante ljubavi, sigurna sam da veze koje prezive test vremena i zaista su sretne se vremenom pretvaraju u uzajamu ljubav i postovanje. Nekada jedno vise ulaze u tu ljubav, a nekada drugo, i tako veza opstaje. Ja licno vjerujem da je svaka veza gdje jedno vise voli citavo vrijeme osudjena na propast, ako druga osoba ne uzvraca istom ili bar slicnom mjerom.

Ako bih morala da biram, izabrala bih da volim. Volim da volim.

Ne bih umela da se nosim ni sa čijom ljubavlju, a da ne osećam nimalo ljubavi prema toj osobi.

Citiraću Mešu Selimovića:

Odlučio sam se za ljubav. Manje je istinito, I manje verovatno, ali je plemenitije.
I lepše: tako sve ima vise smisla. I smrt. I život.

Ja se odlučujem da volim, iako je manje istinito, manje verovatno...

Lijep citat, mada bih ja rekla da je ipak manje istinito i manje vjerovatno biti zaista voljen, jer to ne zavisi samo od nas...

Istina.

Ja sam manje racionalno od tebe, očigledno, pristupila ovoj temi.

Dozvolila sam da me ponese zanos na sećanje, kako je lepo voleti.
I nekako, biram da volim, jer, mogu da "odlučim" koga ću voleti, ali na
to ko će mene voleti ne mogu.

Jesam se sad upetljala.

Najsladje je, u stvari, to saznaje da je nekom stalo.. I da si od onih koji mogu da biraju.. Taj gest te ucini vaznom, čoveče..Uh, to ti stoji bolje od najbolje frizure...

Ali bih se ipak odlucila da volim.

Biram da volim...
slazem se sa @perce: ,,Voleti je uzviseno, sada znam, to ne mogu svi..."

Bila sam u situacijama da sam jako voljena a da nisam mogla ni mrvicu da uzvratim, i to bi me gusilo, bolelo, jer je neko zbog toga patio... Ali tu nema glume (bar sto se mene tice), ja otvorim karte i odem....
Sada volim, a jos uvek mi nije uzvraceno... Ali i to je lepse od onog osecaja praznine koji para dusu...
Volela sam i bila voljena u isto vreme, e to je najlepsi osecaj na svetu, za to se vredi boriti... A cime bi nego ljubavlju...

"Boriti se, traziti, ne naci, ne klonuti..."

Slazem se da biti voljen, a ne moci uzvratiti osjecanja moze biti dozivljeno kao teret. Ja se sjecak kada mi je jedan djecak izjavio ljubav nekad davno, jos dok sam bila na pocetku tinejdzerskih godina, kako sam bila tuzna sto to nije neko ko se meni svidja, te ga moram razocarati. Cak sam i plakala kada sam dosla kuci od tuge sto je tako. Kamo srece da su svi takvi, medjutim. Neki ljudi namjerno zavode i lome srca, i zaista ne mogu razumjeti motive takvih. Kako su to isprazne i bezobzirne licnosti? Naravno, ne mislim da bi svako trebao plakati sto ne voli nekoga ko se zaljubio u njega/nju, ali je neka vrsta obzirnosti prema tudjim osjecanjima svakako pozeljna. Ni ja sada ne bih plakala - ocvrsnula sam. Ali se ne bih ni namjerno poigravala tudjim osjecanjima.

Voleti ili biti voljen??? Hm.... Pada mi na pamet par stvari: "Da li bi vise voleo da budes K**** i da pusis Lord (cigare) ili da budes lord (titula) i da pusis k****?" Da prostite na recniku. Da li je bolje imati ljubav bez sexa ili sex bez ljubavi? A kao odgovor, jedna od pametnijih stvari koje sam cuo u zivotu, scena iz filma (mislim da je u pitanju film "Kvaka 22" ("Catch 22")). Mladi vojnik, revolucionarnog usmerenja rekao je starcu da je bolje umreti na nogama nego ziveti na kolenima. Starac mu je na to rekao da je sve pobrkao i da je najbolje ziveti na nogama nego umreti na kolenima. Naravoucenije: Trudis se da sebi obezbedis najbolje u zivotu a sudbina te sjebava koliko moze dok se ti boris koliko mozes pa ko bude jaci. Ako vec mora da se bira od dva zla gore, a kad dodje do toga najcesce izbor nije nas, izaberes sebicno da budes voljen jer tako u zivotu imas bar nesto u protivnom ako biras da volis nemas nista, samo patnju. Logicno sasvim.

Nijedan odgovor koji dajem ovde, na forumu, nije za vjek i vjekov, moje mišljenje se nekad menja bez nekog vidljivog razloga, vođeno intuicijom, a nekad jer sam iskusila nešto novo... Zato sada, iz ovog stanja i iskustva, tvrdim da bih zaista želela da osetim da mi je do nekog stalo, i da sam zaljubljena i inspirisana da učinim i gluposti i žrtvovanja zbog nekog. Trenutno mi fali taj osećaj, mada ne mogu reći da sam uopšte iskusila biti voljen stanje.