Iza zida...

Imate li vi zid?
Od čega vas on štiti?
Kako se osećate iza njega?
Jeste li nekad napavili izuzetak i pustili nekog da poruši zid?

I, te kako imam zid, kako u RL, tako i u virtualnom svetu.

Ljudi, kojima 'dozvolim' da 'okrnje' moj zid, na putu su da vide shta je iza zida 8)

Lepo je meni iza mog zida, chuvam sebe tako od zlih ljudi, od pokvarenih ljudi, koji gaze sve, pa pokusavaju i mene da zgaze!
Zato ja imam oshtro-umerenu rec, i verovatno ih tako upozorim dokle se moze sa mnom!

Izuzetak...jesam, i super je osecaj,kad zna covek da ima nekoga, ko mu je uvek tu,i ko ga nikad nece povrediti, omalovaziti, ili izmanipulisati bilo sta...
Mnogi su hteli da mi sruse zid, ne dam! Eto..., zato ja kazem da sam 'najgora'

Nemam zid. Mislim da čovek gradi zidove oko sebe iz dva razloga. Jedan je strah da ne bude povređen,ali problem je u tome što zid sprečava da prođe i ono dobro. Tako se često propuste šanse,ljudi i sve ono što bi moglo da obogati naš život.
Drugi razlog je mnogo ozbiljniji i u ovom slučaju zid se mnogo teško ruši. To je kada čovek pravi zid da bi se sakrio od samog sebe. Razlozi su različiti,ali najgore je kad mu zidovi služe za manipulaciju drugim ljudima,jer ne voli ni samoga sebe. Onda pravi ne jedan nego mnogo zidova,i nisu obični. Otvara ponekad neka vrata da pusti nekoga,ali da bi ga testirao i poigrao se u nekoj mračnoj odaji,zatim ga izbaci i digne još veći zid,likujući i misleći da je uspeo da "pobedi". Ono što ne shvata je da među tim zidiovima,može videti samo delić neba i oblake koji prolaze,a u njima samo odraze predivnog života punog ljubavi koji se odvija van njega.

Uh, ne da imam zid, nego imam cijelu artiljeriju izlozenu ispred, siljke i bodlje, trnje.. Bas kao ona suma kroz koju je princ isao da spasi Trnoruzicu .. Posjeces trn..drugi naraste..Do cilja dodje samo onaj kome je bas stalo, i onda ubije zlu vjesticu koja je digla trnje oko Trnoruzice, i...kraj znate.

ja smatram da uz moj zid postoje one rupe sa šiljcima (koje su me ionako uvek privlačile), i ko zna šta još. Do sad samo jedna osoba je ušla unutar zidina, zato što je čestita osoba i kvalitetna cura. Ume da misli, preslatka je, predstavlja moj ideal kod cura, eto, ona je ušla u moj zamak, i nikako ne može da izađe, jer meni predstavlja pravo blago. Postala moja kraljica u mom zamku iza zidina, što mi je vrlo drago.

Zid gradim kad me povrijede...i tada se krijem iza njega neko vrijeme...bolujem sama sa sobom...
I sama ga rusim, pustam ljude u svoj zivot..uvijek sa nadom da me nece ponovo povrijediti...
To su samo privremeni zidovi...i nikad nisu pretjerano cvrsti...lako se ruse...

Kako kaze Bora Corba u pesmi "imam svoj mali svet i oko njega kineski zid" Neki su uspeli da zavire malo ali tesko da je neko video sta je sve iza zida.

Imam svoj mali zid, naravno. Stiti me od svih onih osoba koje ne zelim da pustim unutar svoje male tvrdjavice, i funkcionise veoma dobro.
Naravno da postoje ljudi koji su unutar zida, ali niko ne zna sta se sve tamo nalazi.

Imam zidove,ali izgleda da ovi moji sami padaju kad mi postane dosadno...Pa neka udje sta udje...

Imam ogroman zid. Branu koja me štiti od drugih i sebe samog. Zid su malobrojni uspeli da preskoče ili nađu prolaz kroz njega. A malo ih je ostalo iza njega. Drži me i držim ga. On me drži zarobljenog i sigurnog u isto vreme. Ja ga držim da ne popusti pod naletima vetra i udaraca...

Still_dreaming ::Postoje stvari koje priželjkujemo i kojih se u isto vreme plašimo... Toliko jako ih želimo da strepimo da će nas povrediti kad ih dobijemo... I onda oko sebe postavimo zid. On nas štiti, čini da se osećamo sigurno


Imate li vi zid?
Od čega vas on štiti?
Kako se osećate iza njega?
Jeste li nekad napavili izuzetak i pustili nekog da poruši zid?

Imam moj zid.Na njemu urezujem datume,crtam,pisem,krecim ga bojama mog raspolozenja.Nekad sam scucurena iza zida,uplasena,a nekad sedim na njemu i zvizdim.
On je moj stit od nasrtljivaca,laznih prijatelja,prevaranata,....
Dabome osecam se sigurno iza zida.Nisam na vetrometini.
Rusenje zida ne dolazi u obzir.
Postoje vratasca mala...ako neko pokuca vrata cu otvoriti polako.

Nemam zid. Ko zeli da me upozna dobrodosao je, ali kad me povredi to tesko zaboravljam... Smatram da ako sagradis zid oko sebe gubis divne stvari u zivotu, kao i vrlo bitne lekcije. Imam granice, ali zid, ne...

Imam zid, naravno. I sto se tice prijatelja, a narocito ljubavi. Ne otvaram se previse. Naravno, ko mi je pravi prijatelj i koga sam procenila da je osoba koja mi odgovara, koja je pravedna ima privilegije. Ostali, na distanci.
Sto se tice ljubavi, tu najvise stvaram prepreka jer se bojim da me ne povrede ako se opustim i pruzim sebe celu. Jednostavno, ne zelim da mi se neko uvuce pod kozu, a kasnije da me razocara.

Iako sam drugačije napisala u prethodnom postu, neka jako bolna iskustva su me naučila da ipak treba imati neki zid ili neku vrstu filtera kroz koji treba da prođe sve šta dolazi do nas od drugih ljudi, i obrnuto.
Sada imam taj zid, i veoma sam zadovoljna kako sam ga izgradila. Nije napravljen da se neko olupa o njega i ne može da mi priđe nikako, nego da pronađe prozorčić koji je uvek odškrinut, ako to zaista želi. Uvek pružim prijateljsku ruku (vrlo pažljivo), ali više ne prilazim nikome kao pre, potpuno otvorenog srca i raširenih ruku , kao dete. Na silu niko ne može da prođe kroz moj zid , a puštam blizu samo nekoliko bliskih osoba, za sada. Nikoga više.

Eto @Majo...Ti sad izgraduj 'Zid' i nikome ne dozvoli ni da proviri. Ja sam dozvolila, pa me sibali.A, sad da izgradjujem neki 'zid'...u Rl ga imam. ovde vise ne.
Mislim da vise niko ne moze da me 'lincuje' jer hvatam sebe da postajem ravnodusna.Ali ne toliko da se svih Vas ne setim, i ne svratim da Vas vidim..i ne treba mi 'zid' ovde...

Imala sam ja nekakav zid i ranije , samo ga nisam bila svesna. Verovatno bez toga ne bih opstala. U suštini služi najviše da mene štiti od same sebe, a na žalost povremeno se olupa i neki prijatelj. Srećom imam prijatelje koji mi sve direktno kažu, odmah. Zaboli, preseče me, ali ih zato sve više volim jer se ne plaše da me povrede. To mi je sasvim dovoljan dokaz da me iskreno vole.

Ja sam uvijek imala pomalo zidove oko sebe i pokusavala da se zastitim njima od razocarenja u zivotu. Mislim da je Maja donekle u pravu kada kaze da ti isti zidovi mogu da te lise sanse da dozivis neke radosti u zivotu koje ti inace nece biti dostupne. Na zalost, otvarajuci se prema svima covjek zaista rizikuje da bude jako povrijedjen, i zato mudrost nalaze da ipak treba biti oprezan kada odlucujes kome ces pruziti ruku prijateljstva ili ljubavi.

Imate li vi zid?
Od čega vas on štiti?
Kako se osećate iza njega?
Jeste li nekad napavili izuzetak i pustili nekog da poruši zid?

Naravno da imam, ali samo pred ljudima koje ne poznajem dovoljno.
Stiti me od losih ljudi, nekada je potrebno mnogo vremena dok nekoga ne upoznam dovoljno da bih taj zid srusio pred tom osobom, nekada se to desi za veoma kratko vreme.
Iza njega sam ja kao celokupna licnost bez potrebe da se krijem, bice koje je realno, iskreno, nasmejano...
Kao sto rekoh, pred dragim ljudima nemam potrebe za tim zidom, a to oni mogu i da osete.

Imam zid oko sebe.
Dugo je tako stajao.Onda se srusio,svojevoljno sam pustila tu osobu.A onda me ta bliska osoba povrijedila i sada je zid opet tu.
Moram da priznam da kada je on u mojoj blizini svi zidovi padaju ,ne mojom voljom.Jednostavno njegovo prisustvo je.....Samo se bojim da opet ne pogrijesim,kao prosli put.

Imam ogroman zid.Imam ga oduvek, dakle ne bese sagradjen iz nekih posebnih razloga, prosto je tu.
Moja nepoverljivost prema ljudima mi je dosta toga dobrog donela.Volim da posmatram ljude dugo, njihove osobine i mane, i kada upotpunim psiholoski profil- taj zid porusim ili ne.
To,svakako, ne znaci da ne zelim nekome dati sansu.Uvek dajem prvo tu-nevidljivu sansu-, koja mi omogucava da sagledam stvari samo iz svog ugla-polako i bez mesanja drugih..
Posmatranje mi je omogucilo da ucim na tudjim greskama.Toliko je okrutnih ljudi sa maskama, ali ne bojim ih se, jer ih uvek, nekako, "provalim" na vreme, jal putem "nevidljive sanse", jal kroz tudje iskustvo sa tom osobom, praceno, cutke, sa moje strane.

Od cega me stiti ?Stiti me od nagadjanja, od razocarenja, od potencijalnog nespokoja-dakle, od svega onoga sto bi moglo da me zadesi kada bih isti isuvise rano porusila.

Iza svog zida se osecam spokojno i srecno.. Osecam se sigurno.

Jesam, napravila sam izuzetke.Za najbolju prijateljicu, decka i jednu osobu iz virtuale.Oni ga krase svojim vrlinama i manama, i svim onim sto sam zavolela pre nego sto sam porusila taj zid za njih..Umeli su da me nagovaraju da probusim koju ciglu, ali nisu uspeli..

Najveći zid koji imam oko sebe je to što ne dopuštam sebi da mi neko nedostaje, nikako.. Od tog osećanja sam se davno ogradio i samo je jedna osoba uspela da ga prevaziđe, posle čega mi je bilo jasno zbog čega sam se ogradio. U poslednje vreme uživam u tom osećanju kad mi ta osoba nedostaje jer shvatam da mi i dalje znači i da mi nije dosadila ili slično. Nju sam pustio unutra, ostali stay out!