The Words (Ukradena priča)

Ovaj film sam odgledala u jednom dahu, što se kaže. Naizgled česta priča - o krađi literarne ideje, ali je tako višeslojna...
Suština je, valjda, da se najbolja dela stvaraju ličnim iskustvom i patnjom. Bez toga se ne dobija ono univerzalno značenje koje mogu da prepoznaju mnogi. 
Svidela mi se vremenska dimenzija kojom su se poigrali u filmu - na kraju, ne znam ko je stvaran lik, a ko izmišljen. 

Oduševila me je, naročito, gluma Ben Barnsa. Baš je mlad da bi bio tako dobar glumac.

Dopada mi se film. Naročito priča pravog pisca (ono kad mu priča na klupi kako je napisao knjigu) i to kako je predstavljeno njegovo stanje u toku pisanja (atmosfera koju ja zamislim u svojoj glavi kad pomislim na to da ću se jednom posvetiti pisanju romana). Napisan u jednom dahu, pročitan u jednom dahu, prekucan u jednom dahu. 

Postavlja se pitanje da li je ‚‚pisac-prepisivač'' umetnik ako je prepoznao vrednost tuđe priče?

Da, meni se dimenzija to tvoje mladih, vojnika i Francuskinje, najviše dopala. Vidi šta je njega navelo na pisanje - sve je pošlo nizbrdo: dete umrlo, žena se otuđila. A onda tu istu ženu, u koju je ludo zaljubljen, ostavlja jer je izgubila priču. Kakav paradoks! Priča koja je nju vratila mužu - njega je sada odvojila od nje.
Možda nekim ljudima nije suđeno da budu srećni.

Možeš ti biti i običan smrtnik, laik, pa reći da ti se dopada Ana Karenjina ili Braća Karamazovi ili Maestro i Margarita, Don Kihot... Hoću da kažem, mislim da nije potrebno biti i sam umetnik da bi se prepoznao kvalitet nekog dela. Mada, treba biti i hrabar pa ne biti sujetan, i priznati sebi da je neko napisao nešto što bi ti sam voleo da jesi. I žao mi je što se pisac br. 2 tako upleo u plagijatorstvo iz samosažaljenja.

Liza_N. ::Možeš ti biti i običan smrtnik, laik, pa reći da ti se dopada Ana Karenjina ili Braća Karamazovi ili Maestro i Margarita, Don Kihot... Hoću da kažem, mislim da nije potrebno biti i sam umetnik da bi se prepoznao kvalitet nekog dela. Mada, treba biti i hrabar pa ne biti sujetan, i priznati sebi da je neko napisao nešto što bi ti sam voleo da jesi. I žao mi je što se pisac br. 2 tako upleo u plagijatorstvo iz samosažaljenja.

Nisam mislio na dopadanje, nego na trenutak ushićenja, neverice, prožimanja koje je prikazano dok je on čitao. Misliš li da svaki laik može pronaći vrednost u Ani Karenjinoj? A tek u Majstoru i Margariti? To što se nekom laiku te dve knjige ‚‚dopadaju'' može biti zasnovano i na tome što on misli da treba da mu se dopadnu, jer su opštepoznate.

Za mene je i taj pisac-plagijator umetnik, jer je pronalazač nečeg vrednog i umeo je da prepozna to što je vredno, iako je to bilo nepoznato, dok bi laik pronađeni rukopis možda pročitao i možda ga i razumeo, ali ne bi dostigao onaj nivo ekstaze koji je dostigao pisac-plagijator. Da budem precizniji - osoba sa izgrađenim literarnim ukusom po mom mišljenju je umetnik, ima gen za to, jer onaj ko nema tu žicu može samo čitati ono što su drugi, iskusniji predložili i istakli kao vredno. Iako nije kritičar, pisac iz ovog filma bi se mogao svrstati u grupu umetnika-kritičara, na kojima je da otkriju i predstave vrednost tuđeg dela. Ako se slažeš sa mnom da je i kritičar stvaralac, tj. umetnik.

Jako dobar film. Dopao mi se. I slažem se sa Lizom da lična iskustva i patnja mogu da budu bitan faktor za stvaranje remek dela.

Still_dreaming :: Ako se slažeš sa mnom da je i kritičar stvaralac, tj. umetnik.

Slažem se, ali mislim da je i književni kritičar prvobitno bio laik.

Nisam te prvi put dobro razumela, sada jesam.

Međutim, treba prepoznati svoj afinitet - a on (pisac) se upinje da stvara, ali nema inspiraciju ni ideju; pa zašto insistira na tome? Došao je pred iskušenje, i poklekao, jer nije bio iskren sa sobom. U stvari, nije ni pomislio na neku drugu opciju - na primer, da se okuša u kritici.

Ne znam kako bih se ja ponašala u takvoj situaciji, ne mogu da optužujem baš tako olako. I lako je meni kad znam kraj filma!

male, samo sam se ponovila misao koju su izrekli mnogi pre mene.

Ok film za jedno gledanje. Svidjela mi se priča u priči u priči (); nije neka originalna ideja, ali dobro mi je ovo funkcioniralo, s tim da mi se najviše svidio dio kada starac prepričava što mu se dogodilo u mladosti. Dio s Daniellom i piscem mi je najnedorečeniji, iako mi upravo u njemu najviše do izražaja dolazi glavna ideja filma - o ispreplitanju fikcije i stvarnosti.