Džordž Orvel - 1984.

Roman mi se i svideo i nije. Mnogo više sam očekivao, ali je od onih stvari od kojih sam mnogo očekivao, pa se razočarao, najbliži onome što sam očekivao. Recimo da mi se više svideo nego što nije.

Prvi deo romana mi se ne dopada. Nije mi držao pažnju, nije me uvukao u priču. Ali zato je drugi deo vrhunski i popravio je ceo utisak. Verujem da mi se najviše svideo (većini koji su pročitali) najsuvoparniji deo, a to je detaljan opis totalitarne države, njenih ciljeva i njenih metoda. To sam prsto u jednom dahu upio idući sa knjigom u ruci da sipam sebi vode, ne odvajajući se od nje.

I deo sa mučenjem, treći deo knjige, dosta mi je jak. Postoji rupa pri samom kraju - mada, možda i nisam u pravu. Možda nema rupe. Možda samo ja ne mogu da se postavim u poziciju lika koji je pretrpeo sve to što je pretrpeo, pa smatram toliku promenu nemotivisanom (mislim na onu krajnju promenu, promenu srži).

Dopada mi se kako je završeno. Pisac je ostao dosledan ideji antiutopije i nije dao da je išta naruši. Dobro ne pobeđuje. I to je za mene dosta otrežnjujuće, ali kad se kaže Dobro ne pobeđuje, ja odmah primenim ‚‚dvomisao" i zaboravim na taj zaključak, jer želim da verujem u suprotno, kao i svaki romantičar. Ja jesam očekivao drugačiji kraj, priznajem, ali mi je drago što mi nije ispunjena želja. Već na psolednjih desetak stranica znao sam da neće biti ‚‚mog" kraja, što je još jedna mala zamerka, bar iz moje perspektive: volim kad sve ostane nejasno do same ‚‚ivice". Jedino susret sa Džulijom, tj. njegov opis, nisam očekivao. Bio sam uveren da je ona ‚‚prestala da postoji".

Sve u svemu, preporučio bih ovaj roman za čitanje kada bi me neko pitao šta da čita. Bar ja sam naučio neke korisne stvari čitajući ga.

Uglavnom dijelim Stillovo misljenje sto se tice knjige. Ja bih je uvela u obaveznu lektiru, jer nas navodi da sagledamo stvari iz druge perspektive. Takodjer, mislim da sam dosta naucila.

Meni se knjiga dopala samim tim sto sam mogla osjetiti strah glavnog junaka, njegovo razocarenje, kao i cinjenicu da je uglavnom sve to i ocekivao. No, nadao se drukcijem ishodu.

Nisam gledala film, ali sam saznala da je u njemu ulogu O'Briena igrao Richard Burton, pa sam tako i zamisljala ovaj lik i savrseno mi je nekako pristajao.

Knjiga me je vukla da je dalje citam, nije mi ni na pocetku bila dosadna, taj opis sistema mi je legao. Taj dio mi je, ustvari, bio zanimljiviji od dijela mucenja, koji se po meni malo otegao.

Sve u svemu, knjiga koja tjera na razmisljanje i ostavlja neki strah za sobom:

“He who controls the past controls the future. He who controls the present controls the past.”