Najveći strah

Plasim se samoce, napustanja, zlih ljudi...
Plasim se da necu ponovo voleti, biti voljena...
Plasim se gubitka ljubavi, vere, nade, podstreka...

Borim se tako sto se okruzujem dobrim ljudma, i trudm se da ne mislim na strahove, da volim, to je univerzalno oruzje....

Najveci strah mi je starost.
I ne volim kad mi ljudi pricaju o tome kako je starost lijepa, kako moze da se iskoristi, kako u njoj treba da se uziva...Ne vidim bas nista lijepo tu, i vjerovatno bih bila ljubomorna i mrzjela sve sto je mlado, tako da bas ne zelim da je dozivim

Noćas je grmelo u Beogradu, ne mogu da kažem da je to najveći strah, no da sam kojim slučajem bila napolju, verovatno bi fijuknula.
Plašim se i grmljavine i to baš dosta.

^Mukica.... Svega se plaši!
Ja nisam otkrio nijedan svoj novi strah....

..gubitak nekoga ko mi je jako blizak.Plasim se neuspeha, ponekad.Paukova.
Malo ce "zvucati"cudno, ali najveci strah mi je da ce sestra, mozda, umreti prva kada ostarimo.To ne mogu ni da zamislim.

...da ostaram, budem nezadovoljna jer sam nešto važno propustila, osenilim, izgubim pamćenje i uspomene.

Od smrti, sopstvene i bližnjih, od gubitaka ljudi.
Od toga da ne umrem sama i u ludnici. U krajnjem slučaju da se ne ubijem.
Sebe se najviše bojim. "Znamo šta jesmo, ali ne i šta možemo biti."