Neuhvatljiva sreća
4 posters
Zid :: Društvo :: Psihologija
Strana 1 od 1
Neuhvatljiva sreća
Lutajući kroz hodnike ovog sveta skrojenog za one jake, svi mahnito gledamo oko sebe tražeći sreću. I taman kad pomislimo da smo je našli i čvrsto stegli u svojim rukama ona se opet nekako izmigolji. I pobegne nam na neko skrovito mesto. I opet sve iz početka. I opet sve u krug.
Šta nam to ne da da dugo zadržimo svoju sreću?
Da li je to zbog toga što nismo navikli na nju pa ne znamo ni kako treba sa njom?
I gde se ona to sakrije kad nam se izmigolji?
Zašto nam toliko treba da je pronađemo?
Neki je nikad ne osete. Neki joj nikad ne priđu ni blizu.
A vi?
Jeste li srećni?
Jeste li makar imali tu privilegiju da priđete sreći toliko blizu da osetite bar njen miris, ako ne i dodir?
Šta nam to ne da da dugo zadržimo svoju sreću?
Da li je to zbog toga što nismo navikli na nju pa ne znamo ni kako treba sa njom?
I gde se ona to sakrije kad nam se izmigolji?
Zašto nam toliko treba da je pronađemo?
Neki je nikad ne osete. Neki joj nikad ne priđu ni blizu.
A vi?
Jeste li srećni?
Jeste li makar imali tu privilegiju da priđete sreći toliko blizu da osetite bar njen miris, ako ne i dodir?
Poslednji izmenio Still_dreaming dana Pon Dec 05, 2011 2:36 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Neuhvatljiva sreća
Po mom skromnom mišljenju,sreća je stvar lične percepcije stvari koje nam se događaju i načina na koji sebe vidimo. Ništa se ne nalazi van nas samih. I sreća i nesreća su u nama,i mi biramo jedno od ta dva. Znam da to zvuči malo suludo,i meni je zvučalo tako kad mi je drugarica predočila sve to nakon jednog od mojih samosažaljivih,patetičnih monologa.
Mnoge stvari dobijaju savim drugačiji oblik i smisao,samo kad se malo pomeri ugao gledanja.
Za sreću je dovoljno ono šta imamo,a to je SEBE. Odatle sve počinje i tu se sve završava. Ljudi se pogube baveći se tuđim životima,tragajući za srećom u drugome pri tome zaborave sebe.
Ispunjena se osetim kada čineći sebe srećnom učinim time još nekoga srećnim.
Npr. za mene pravi prijatelj nije onaj koji je samo tu kad mi je loše (lako je biti uz nekoga kad mu je loše,to se nekako podrazumeva),nego onaj koji se raduje mojoj sreći ,uspehu kao i ja njegovom/njenom.
Mnoge stvari dobijaju savim drugačiji oblik i smisao,samo kad se malo pomeri ugao gledanja.
Za sreću je dovoljno ono šta imamo,a to je SEBE. Odatle sve počinje i tu se sve završava. Ljudi se pogube baveći se tuđim životima,tragajući za srećom u drugome pri tome zaborave sebe.
Ispunjena se osetim kada čineći sebe srećnom učinim time još nekoga srećnim.
Npr. za mene pravi prijatelj nije onaj koji je samo tu kad mi je loše (lako je biti uz nekoga kad mu je loše,to se nekako podrazumeva),nego onaj koji se raduje mojoj sreći ,uspehu kao i ja njegovom/njenom.
Maja- Legendarni član
- Broj poruka : 6121
Datum upisa : 19.02.2010
Re: Neuhvatljiva sreća
Svaki čovek bi sebi sve lepo uredio da bude srećan. Problem je ostatak sveta. S obzirom na to da stalno neko utiče na nas, to ostavlja tragove. Mi ne možemo uvek biti srećni, to uvek zavisi od više faktora koji, nažalost, nisu pod našom kontrolom. Život zaista jeste pun uspona i padova, jednom kada se padne treba smognuti snage da se opet krene u potragu za srećom.
A kada je jednom pronađemo, kada se osetimo zaista srećnima, onda treba da se potrudimo da je što više zadržimo. Kada nam isklizne, treba se baciti za njom i ponovo je uhvatiti.
Mislim da sam u ovom trenutku zaista srećan. S vremena na vreme umem da se ne osetim tako, čoveku uvek nešto fali da bi bio kompletno srećan.
Čovek ne bi ni znao šta je sreća da nema nesreće, zato njih dve uvek idu zajedno.
A kada je jednom pronađemo, kada se osetimo zaista srećnima, onda treba da se potrudimo da je što više zadržimo. Kada nam isklizne, treba se baciti za njom i ponovo je uhvatiti.
Mislim da sam u ovom trenutku zaista srećan. S vremena na vreme umem da se ne osetim tako, čoveku uvek nešto fali da bi bio kompletno srećan.
Čovek ne bi ni znao šta je sreća da nema nesreće, zato njih dve uvek idu zajedno.
najukusnija je sirova misao
ThePoet- Moderator
- Broj poruka : 6720
Godina : 33
Datum upisa : 23.04.2012
Re: Neuhvatljiva sreća
Istina je da je zivot pun uspona i padova, a i da nam je u zivotu potrebno vise nego da imamo sami sebe da bismo se osjecali srecni (bar ako nismo veoma egocentricni i samozivi). Svi drugi elementi naseg zivota uticu na to kako cemo se osjecati. Nekada smo sretni, a nekada ne, i to je sasvim normalno. Ne valja ako nesreca pocne da preovladjuje, s tim covjek mora da se bori, a sve ostalo je prihvatljivo.
Mislim da sam ja vise sretna u zivotu nego sto nisam. Nekada imam svoje trenutke mraka kada mi je tesko vidjeti svjetlo na kraju tunela, ali srecom, bar do sada, prije ili kasnije uvijek sam uspjevala da izadjem iz takvih trenutaka kao pobjednik.
Mislim da sam ja vise sretna u zivotu nego sto nisam. Nekada imam svoje trenutke mraka kada mi je tesko vidjeti svjetlo na kraju tunela, ali srecom, bar do sada, prije ili kasnije uvijek sam uspjevala da izadjem iz takvih trenutaka kao pobjednik.
Troja- Legendarni član
- Broj poruka : 17011
Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010
Zid :: Društvo :: Psihologija
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu