Pozdrav, stranče...

Znam da negde postojiš...živiš svoj život i ne sluteći da da te svakodnevno sanjam.Znam da ponekad osetiš povetarac na licu,zapuhne te neki miris-tako poznat...kao dodir usana na tvom vratu...ali ne znaš da to sam ja...i ne znaš da te to ja ljubim u svojim snovima.Ja ne znam kako ti izgledaš...ne znam boju tvojih očiju-ni boju glasa...Ne znam da li ustaješ rano...ili si spavalica..ne znam kako se javljaš na telefon...da li voliš Crvenu Jabuku...i na koga te podsećaju pesme.Ja samo znam boju tvoje kristalne aure i toplotu duše...Poznajem obronke tvog smeha na oblacima mojih maštanja...i sasvim sigurno znam da postojiš...Ali znam da postojiš isto tako stvarno...kao što je stvaran odraz mog lika u ogledalu...kao što je stvaran svaki novi dan u kome tragam za tobom.

Da li možeš da staviš moje želje ispred svojih,da li mi možeš biti prijatelj?

Ako te poželim, ne dolazi. Ako te zovnem, ne dolazi, budi jak za mene. I ne, ne spominji, ne podsjećaj na naše dane, budi jak za mene.

Čeznem da ti kažem najdublje riječi - Rabindranat Tagore

Čeznem da ti kažem najdublje riječi koje ti imam reći
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za te;
ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež...

Čudo najkrace traje

znas
bilo je mnogo dobro
bilo je
bolje nego
bilo sta

bilo je kao
nesto
sto mozemo da
podignemo
drzimo
i onda se smejemo
zbog toga

bili smo na Mesecu
bili smo u jebenom Mesecu
imali smo ga

bili smo u vatri
bili smo u
beskrajnom ponoru
nigde nema takvog mesta

bilo je duboko
i
svetlo
i
visoko

primaklo se tako blizu
ludila
smejali smo se
bezumno

tvoj smeh
i
moj

pamtim kad su
tvoje oci
glasno rekle
volim
sada
dok se ovi zidovi
tako necujno
ljuljaju.

Bukovski

Da li ti znaš koliko mi značiš?
Da li znaš šta mi predstavljaš?
Da li si svjestan...

Jednom si mi pomogao da prestanem pusiti. Zeljela bih da te kontaktiram, ali izgleda da mi je tvoja e-mail adresa izgubljena. A tako bih zeljela opet pokusati da vidim sta ce sada da se desi. Drugarica sa jednog drugog foruma je prestala pusiti citajuci knjigu "Lako je prestati pusiti". Ja sam dva puta procitala knjigu i nista. Sve u svemu prestala pusiti jedan-dva dana. Ona kaze da nije razmisljala da ce probati da prestane, nego da ce definitivno prestati kada procita knjigu i tako je i bilo. Je li to ono sto meni nedostaje? Definitivna odluka i celicna volja? Nadam se da cu ipak uspjeti, makar i ne bila osoba sa najsnaznijom voljom na ovom svijetu.

Bežim od tebe, istina je. Slutim da se vezuuješ, previše, slutim da ću te povrediti... Beži!

Dođe mi da vrisnem tvoje ime...

Ti si me u ovo uvukao, bolje bi ti bilo da me i izvuces...Sto prije, to bolje.

Šta da radim sad sa tobom , izjasni se, olakšaj mi...

Jedva čekam da te sretnem, iako se bojim tog susreta... Jedva čekam da te zgrliim, iako se bojim tog zagrljaja.
Trudim se da ne mislim kako tebi to apsolutno ništa ne znači... Trudim se da mi ne bude važno ono šta ti misliš, da mi ne budeš važan... Želim da te ne poželim, i uspeću, znam, još samo malo...

Mozda mi mozes pomoci svojim savjetom i molim se Bogu da bude tako. Dala sam zavjet da cu do kraja zivota biti zahvalna onome kome to podje za rukom. Daj sve od sebe. Jer zivot je tako kratak.

...htela bih negde da te sretnem kao slučajno , u kom džepu ovaj grad te noćas sakrio?

...da li ovo ima smisla...?

Mislim o tebi,ne znam ni sta.
Samo mislim,a to je navika.

I won't have the strength when you really need me.

Ne, nisi ti poseban, ne ne ne, svima nam kroz vene teče krv crvene boje. Ne zaboravi to! Nikada.

DUša jedna....
Hvala ti!

Krivim te za sve.

Turn down these voices inside my head
Lay down with me, tell me no lies
Just hold me close, don't patronize
Don't patronize me.
Cause I can't make you love me if you don't
You can't make your heart feel something it won't
Here in the dark, in these final hours
I will lay down my heart and I'll feel the power
But you won't, no you won't...



Upravo ovako je....

Uspio si projektovati kucu od cetiri i po miliona funti i nema pristojnu dnevnu sobu. Kako ti je samo to poslo za rukom? Za ubuduce da znas - kada neko kupuje tako skupu kucu zeli da ima dnevnu sobu pristojne velicine, sobu u kojoj bi mogao da prima goste, gdje bi bez problema moglo da boravi bas osam ljudi i da se osjecaju ugodno. I da znas - ne mora bas svaka soba da ima kupatilo. Veci ormari bi bili bolji od deset kupatila. A i onaj parket ti je bio poprilican promasaj. Trebao si staviti istu boju drveta za parket kao na stepenistu.

Zaboravljaš, više nisam neko tvoj !

Dobro veče, stranče. Slušao sam tvoj glas ovih dana. 1. oktobar se protegao do polovine novembra. Prvo sam mislio da su reči ‚‚Whispering your name'' reči pesme, ali sad... Sad sam siguran da su tvoje. Znaš, ja verujem da si još uvek nekako tu.

Da, da, da, znam, realnost. Pusti sad to! O tome ću misliti onih dana kad ne budeš tu. Kako bi drugačije obasnio 19. januar? Ja imam svoje objašnjenje, pa makar svima izgledalo kao odraz toga što još nisam prihvatio da ti nisi tu, iako jesi. Tj. da si tu, iako nisi. Kako god, tu si.

Stranče, dolazio si mi u san. Verujem da to znaš i da to nije bio san za tebe. Hvala ti na lepim željama! Nikad nisam hteo da pričam sa tobom, ali, evo, sad ti pišem. Adresu ne znam, ali ti ćeš znati gde da pročitaš.

Stranče, kuća ti je danas prazna. I to znaš, nema svrhe pisati. Ali senjak je pun. Pun je nas.

Stranče, znaš li da su se skoro sva ona deca iz sokaka poženila i poudavala? Znaš li da sad imaju svoje sokake i da se njihova deca igraju sa nekom novom decom? Znaš li da i ja danas volim pivo isto onako kao što si ga ti voleo kad sam te upoznao? Znaš li da sam strastveniji pušač od tebe? Znaš li da ti često nazdravim, a da to niko ne zna?

Stranče, nikad se ja neću oprostiti od tebe.