Re: Koju knjigu trenutno čitate?

od **male** Uto Mar 12, 2013 9:24 am

"Seoske pripovetke", Gogolj

od **ThePoet** Uto Mar 12, 2013 1:48 pm

Trenutno završavam predivnu, ali u isto vreme i izuzetno tešku knjigu, koja se zove The God of Small Things. Ja je čitam na engleskom, sad sam pronašao da je prevedena na srpski pod naslovom Bog malih stvari.

Priča je prilično tragična, uznemirujuća i prikazuje stanje u Indiji 60-ih godina: kaste, prilično primitivno društvo, ali i pojavu komunizma u Indiji. Knjigu je napisala Arundati Roj (Arundhati Roy) koja ima vrlo zanimljiv stil pisanja, autentičan i nezaboravan. Često personifikuje nežive objekte i pojave. Na primer, upečatljiva je njena rečenica: ‚‚The Air was waiting." Opisivala je napetu situaciju i ovako je u par reči odlično prikazala nestrpljivost i iščekivanje onoga što će se desiti.

Dosta ponavlja određene fraze i rečenice kroz knjigu koje su isto tako upečatljive i to doprinosi da čitalac postane prisniji sa likovima.

Mislio sam da mi se knjiga neće dopasti, ali me je zaista oduševila. Preporučujem svima.

od **ThePoet** Uto Mar 26, 2013 12:17 am

Upravo sam završio s čitanjem Ficdžeraldovog Velikog Getsbija (The Great Gatsby) . Toliko su ishvalili tu knjigu, pa sam očekivao da i mene oduševi. Međutim, knjiga je, po mom mišljenju, osrednja. Zanimljiva je, lako se čita, kratka je, ima dobrih dijaloga, likovi su dobro razrađeni, ali zaista ništa posebno. Međutim, tematika kojom se bavi nije nimalo originalna. U centru svega jeste Getsbi, koji jeste vrlo zanimljiv lik, ali kada se knjiga ogoli, sve se svodi na nesrećnu ljubavnu priču. Jedino što se može smatrati originalnim i interesantnim, jeste opis društva tog doba, koji je zaista odličan. A radi se o dvadesetim godinama 20. veka (koje su u Americi zvali ‚‚The Roaring Twenties").

Počinjem da čitam The Importance of Being Earnest (na srpski je nesrećno prevedeno kao Važno je zvati se Ernest; kažem ‚‚nesrećno", jer prevodilac nije uspeo da prenese dvoznačnost originalnog naslova: earnest znači biti pošten, ozbiljan; a i glavni lik se zove Ernest). Ovu dramu je napisao Oskar Vajld, a on je poznat po svojoj domišljatosti. Kažu da su njegove drame prepune igrama reči i da su prilično duhovite. Videćemo.

od **male** Uto Mar 26, 2013 5:32 am

Stile, šta si očekivao posle 3000 godina književnosti? Originalnost? Mad

Čitam "Refuz mrtvak" od Vidosava S.

od **Still_dreaming** Uto Mar 26, 2013 3:37 pm

Male, malo si izgleda pomešao Poeta i mene. Oće to s godinama.

od **male** Uto Mar 26, 2013 6:12 pm

Vidi stvarno! Dakle:
Recitatore, šta si očekivao posle 3000 godina književnosti? Originalnost? Mad

od **Dzangrizava** Sre Mar 27, 2013 10:48 am

ThePoet ::
Upravo sam završio s čitanjem Ficdžeraldovog Velikog Getsbija (The Great Gatsby) . Toliko su ishvalili tu knjigu, pa sam očekivao da i mene oduševi. Međutim, knjiga je, po mom mišljenju, osrednja. Zanimljiva je, lako se čita, kratka je, ima dobrih dijaloga, likovi su dobro razrađeni, ali zaista ništa posebno. Međutim, tematika kojom se bavi nije nimalo originalna. U centru svega jeste Getsbi, koji jeste vrlo zanimljiv lik, ali kada se knjiga ogoli, sve se svodi na nesrećnu ljubavnu priču. Jedino što se može smatrati originalnim i interesantnim, jeste opis društva tog doba, koji je zaista odličan. A radi se o dvadesetim godinama 20. veka (koje su u Americi zvali ‚‚The Roaring Twenties").

Počinjem da čitam The Importance of Being Earnest (na srpski je nesrećno prevedeno kao Važno je zvati se Ernest; kažem ‚‚nesrećno", jer prevodilac nije uspeo da prenese dvoznačnost originalnog naslova: earnest znači biti pošten, ozbiljan; a i glavni lik se zove Ernest). Ovu dramu je napisao Oskar Vajld, a on je poznat po svojoj domišljatosti. Kažu da su njegove drame prepune igrama reči i da su prilično duhovite. Videćemo.

Sto se tice Velikog Getsbija slican utisak je ostavio i na meni.Knigu sam jos i kupila sa velikim odusevljenjem,kad ono pih.Mada dobro stil pisanja je divan,recenice takodje, jedino sto sam se i ja razocarala radnjom,ocekivala sam mnogo vise.
Sto se tice Oskara Vajlda za njega kazu da je bio ironican.Inace njegovu knjigu "Slika Dorijana Greja" imam i stalno bacam pogled na polici da je uzmem, ali posto pozajmljujem iz biblioteke sve nekako odlazem.

od **ThePoet** Sre Mar 27, 2013 1:50 pm

Džangrizava, Sliku Dorijana Greja toplo preporučujem. Mislim da će ti se baš dopasti. Kad budeš mogla, uzmi da je čitaš, neće te razočarati.

od **polly88** Sre Mar 27, 2013 9:21 pm

I od mene preporuka za Sliku Doriana Graya

A kod Gatsbyja mi se upravo svidjelo to što je opisano društvo toga doba u Americi. Ljubavna priča mi je malčice klimava, ali u svakom slučaju mi je dobra knjiga.

Inače i dalje čitam Idiota od Dostojevskog. Ide sporo, ali ne žalim ni za jednom sekundom koju sam potrošila na čitanje

od **ThePoet** Čet Maj 02, 2013 1:22 am

Trenutno čitam roman Sunce se ponovo rađa Ernesta Hemingveja. Nikada nisam voleo njegov stil pisanja, koji je veoma uprošćen za moj ukus. Njegova filozofija je bila da treba što manje napisati, a što više ostaviti čitaocu da pronađe ‚‚između redova", da što više tumači delo.

Na polovini sam knjige i zasad nisam oduševljen. Možda sam previše kritičan, ali zaista ne pronalazim neku posebnu vrednost u ovoj knjizi. U principu, sve se svodi na dijaloge, koji jesu vrlo realistični i višeznačni, ali to knjizi ne daje nikakvu posebnu čar. Sačekaću da je završim, pa da dam konačan sud.

od **ThePoet** Pon Maj 20, 2013 10:39 pm

Trenutno čitam dramu Dugo putovanje u noć Judžina O'Nila. Pročitao sam polovinu knjige i oduševljen sam. Koliko je samo uspeo psihološki dobro da razradi svoje likove u drami. Koliko su samo dijalozi višeznačni i koliko se ljudi menjaju iz scene u scenu u zavisnosti od toga s kim komuniciraju, što savršeno pokazuje odnose u porodici.

Preporučujem svima. Teška drama, ali kvalitetna.

od **Troja** Pet Maj 24, 2013 8:03 pm

"Zivot je drugdje" Milana Kundere. Nisam ga odavno citala i moram reci da vidim zasto mi se njegovo pisanje dopadalo. Interesantne zivotne sudbine i price isprepletene na neocekivan nacin, lagan stil pisanja, vjecito interesantna tematika. Prvi dio knjige prosao je bez toga da me je nesto nerviralo, a sada me je poceo zesce nervirati glavni lik pjesnik Jaromil. Od relativno obicnog djecaka izgleda da je stasao u sebicnog idiota i ono sto je ucinio djevojci sa kojom se zabavljao me je toliko uzasnulo da nisam mogla vjerovati svojim ocima sta citam u knjizi. Moram priznati da sam tako iznervirana prelistala knjigu da vidim naslove podglavlja i umirilo me sto sam po jednom od naslova otkrila da ce biti kaznjen za svoju sebicnost i podlost. Sve u svemu, dobra knjiga.

od **Liza_N.** Sub Maj 25, 2013 11:40 pm

Upravo sam završila čitanje ,,Fani i Aleksander" Ingmara Bergmana, tako da ne znam hoću li uspeti da lepo sumiram utiske.
Čitanje je dodatno učinilo zanimljivim oblikovanje teksta u (delimično) scenarijsku formu. Centralna priča je o porodici, ali i pozorišnoj umetnosti, religiji (kao sin sveštenika, ali i umetnik, Ingmar je imao poseban stav i odnos prema religiji), shvatanju sveta.
Ne treba razumeti čitav svet, već samo tvoj, koji čine bliski ljudi...

(Treba okopavati svoj vrt - Volter, Kandid)

od **Troja** Sre Maj 29, 2013 12:38 am

Upravo sam pročitala knjigu "Sahib" Nenada Veličkovića. Ova knjiga govori o životu u posleratnom Sarajevu sa tačke gledišta engleskog pripadnika snaga Ujedinjenih Nacija. Čitava knjiga je zapravo kolekcija pisama tog čovjeka njegovom ljubavniku u Engleskoj. Moglo bi se reći da je ova knjiga satira. U prvi mah mi nije dobro legla, ali sam kasnije gutala knjigu nestrpljiva da čujem što više. Možda je to samo moj subjektivni utisak, ali mi se učinilo da su neke stvari prikazane i gorim nego što jesu. Kraj knjige je u meni izazvao zbunjenost i nelagodu i vjerovatno bih više voljela da se knjiga završila nekako drugačije. Ono što mi se dopalo je kritika dehumanizacije onih koji više brinu o sudbini psa, nego o sudbini djeteta, kao i tragični prikaz Bosne kao nove kolonije.

od **Liza_N.** Pet Maj 31, 2013 9:42 am

Večeras sam počela da čitam roman ,,Kamčatka" Marsela Figerasa. Pažnju mi je privukao sažetak: Izmaštani svet dečaka protiv surove realnosti.
Uopšte nisam pogrešila, veoma mi se dopada. Narator je muška osoba (dete, stariji čovek?) i nagoveštava od početka neku tragediju, ali priču širi i popunjava detaljima o svojoj porodici, ne zamarajući odugovlačenjem.
Dopada mi se i prevod i lektura (ovo moram da naglasim, ponekad me tako unervoze i ogade čitanje loše lekturisane knjige).
Evo jednog citata koji me je definitivno ,,kupio":

Tata je bio od onih ljudi koji sednu da gledaju vesti i počnu da se deru na televizor, kao da oni tamo mogu da ga čuju. A posle pričaju da su Šekspirovi monolozi izveštačeni. Kakva je razlika između Hamletovog obraćanja lobanji i tatinog vikanja na televizor?

od **Kondor sa Anda** Pet Maj 31, 2013 10:08 am

Vladimir Pištalo ,,Tesla portret među maskama''. Biografija Nikole Tesle na jedan nov način. Dopada mi se stil pisanja. Stigao sam na pola.

od **Still_dreaming** Čet Jun 13, 2013 1:54 pm

Čitam ‚‚Zapise iz mrtvog doma''. Tek sam na početku i za sada me podseća na Andrićevu ‚‚Avliju''. Naravno, samo podseća zbog mesta radnje (i zbog nekih opštih komentara o zarobljenicima (‚‚silnima'', ‚‚nevoljnicima'', robijašima, osuđenicima - kakav spektar reči!)). Za razliku od ‚‚Avlije'', pisan je u 1. licu, u obliku ispovesti, kao dnevnik. Dostojevski se obraća čitaocima i uvek kad se ‚‚otvoreno'' obrati (npr. rekavši ‚‚o tome ću pričati drugom prilikom''), izazove mi utisak kao da je pričao gledajući zamišljeno negde u daljinu i onda se naprasno setio mog prisustva, pogledao me i izvinio mi se na digresiji obećavši mi detaljniju priču o tome što će preskočiti. Kao da je on mene (moju radoznalost) pročitao dok sam ja čitao njega.

Za sada priča kao priča nije mi nešto posebno privlačna, ali mi je zato pričalac izuzetno ‚‚magnetičan''.

od **ThePoet** Pet Jun 21, 2013 8:29 pm

Pročitao sam pre dva dana Pisma iz Norveške Isidore Sekulić. Prema njoj sam gajio veliku averziju još iz srednje škole kada smo radili Gospa Nolu, koja mi se uopšte nije svidela. Ali, gle čuda! Ko bi rekao da jedan putopis može da bude toliko zanimljiv! Kako je samo ona majstorski ispreplitala ljude, osećanja, predele, mitologiju, društvene prilike, sve zajedno uvijeno u hladne norveške vetrove u nekakvim klancima i fjordovima (fjurovima, kako ona kaže). Stil pisanja je vrlo lep, tečan, elegantan i vidi se da piše neko ko je izuzetno obrazovan. Baš me je oduševila i sad bih voleo da pročitam još nešto od nje.

A počeo sam odmah zatim da čitam roman koji odavno želim da pročitam. Još u srednjoj školi sam pročitao Životinjsku farmu Džordža Orvela, koja predstavlja svojevrsnu kritiku društva i koju preporučujem ljudima godinama. Pretpostavio sam, stoga, da će mi se svideti i Orvelov najpoznatiji roman, 1984. Samo juče sam pročitao 100 strana, skoro u jednom dahu. Roman je savršen. Njegov stil je vrlo precizan i odmeren, on tako nekako spontano niže rečenice, da se vrlo često i ne primeti da se došlo do kraja glave. Najviše od svega me, osim priče, fascinira kako je on uspeo potpuno da uđe u psihu likova tog izmišljenog vremena i te nepostojeće države iz budućnosti. Kako potpuno prirodno razmišlja kao da je zaista neko vreme živeo tamo. Treba za to imati prilično razvijenu maštu. Pišem konačne utiske kad završim roman, a kako sam krenuo biće to brzo.

od **Liza_N.** Sub Jul 06, 2013 6:52 am

Počela sam da čitam dve knjige istovremeno, što mi se i ranije dešavalo pa se završavalo tako da batalim obe. Ovog puta sam odlučila da častim sebe i završim sa čitanjem dok ne počne sezona gostiju krajem jula... U pitanju su Sofijin svet Justejna Gordera i Portret umetnika u mladosti Džejmsa Džojsa. Gorderov roman sam ranije čitala, ali me opet spopala neka misao o smislu života, postojanju, svetu... ('oće to na ove promene vremena!), a Džojsa odavno planiram da ,,prostudiram", pa je valjda sad vreme za to.
Sofija Amundsen i Stiven Dedalus možda nisu najsrećnija kombinacija, ali se, na neki način, dopunjuju.

od **male** Ned Jul 07, 2013 4:23 am

"Bašta, pepeo", Danilo Kiš

od **Liza_N.** Sub Nov 02, 2013 7:03 am

male ::"Bašta, pepeo", Danilo Kiš

male, kako ti se dopao roman? Ja obožavam Kiša, a Baštu, pepeo sam čitala bar tri puta.

Kupila sam sebi Lovca na zmajeve Haleda Hoseinija, imala sam baš veliku želju da je pročitam, i za sada mi se toliko dopada da je namerno gustiram.

U međuvremenu sam potražila nešto u našoj oskudnoj biblioteci od Alis Manro, i već mi se stvorila averzija prema njoj kada sam pročitala da je okarakterisana kao feministički pisac. Ne volim kalupe. Ali, činjenica je da je dobar pisac (oprosti, Alis, namerno u muškom rodu

), i u to me je uverila samo jednom pričom koju do sada pročitah, Bekstvo, iz istoimene zbirke.

od **Liza_N.** Sub Nov 23, 2013 9:23 pm

Lovca na zmajeve još uvek nisam pročitala, jer svakom stranicom postajem svesna da će se nešto užasno dogoditi, a ja nisam psihički spremna ni za kakve potrese. A žao mi je, osećam se kao da sam ostavila prijatelja u nevolji.

od **Liza_N.** Sre Jan 08, 2014 10:52 pm

Trenutno čitam knjigu Arundati Roj ,,Bog malih stvari". Ponekad mi stil zaliči na Pavićev, u pozitivnom smislu (ja Pavića baš i ne volim), jer se koristi interesantnim metaforama, poređenjima, ali su ona svedena i efektna. Priča je uvek ista - o porodici - a interesantna i originalna. Radnja je smeštena u kolonizovanu Indiju.

od **polly88** Pon Feb 10, 2014 5:19 am

Khaled Hosseini - Tisuću žarkih sunaca

Koju knjigu trenutno čitate? - Page 5 Ghlz

Nakon Hosseinijeve knjige Gonič zmajeva, koja mi se svidjela, uzela sam i Tisuću žarkih sunaca. Radnja je smještena u Afganistan sedamdesetih godina. Ukratko se opisuje Marjamino djetinjstvo i objašnjava zašto živi samo s majkom. Nakon tragičnog događaja, Marjam s 15 godina udaju za tridesetak godina starijeg Rašida.
Očekujem da ću se opet naživcirati svaki put kad ne budem odobravala način na koji se muškarac odnosi prema ženi. Sva sreća što mi je čitav taj svijet toliko dalek i što o njemu saznajem samo preko knjiga i filmova.

od **chegirl** Ned Apr 13, 2014 11:09 am

Tvrđava - Selimović
Ne znam šta se desilo, u gimnaziji sam bila oduševljena sa Dervišom dok mi sad Meša zvuči patetično. Čini mi se kao da sam već pročitala sva ta njegova razmišljanja o ratu, običnom čoveku i njegovom odnosu sa vlašću, tako da me, iako su lepo stilski izražene, te rečenice ostavljaju ravnodušnom. Možda se utisak promeni do kraja knjige, ionako sam prešla jedva trećinu.

Uporedo čitam Sabrane priče i pesme E.A. Poa, ujedno i moj prvi susret sa njim (ako izuzmemo Anabel LI i Gavrana). Iako nisam ljubitelj gotike, detektivskih i horor priča, a još manje fantastike, Po je veoma vešt pripovedač koji vas lako uvuče u svoj svet bez obzira da li vas interesuje tema ili ne. Konačno sam pronašla nešto iz američke književnosti što mi se sviđa.

od Sponsored content