Koju knjigu trenutno čitate?

Ja sam TO-Sri Nisargadatta Maharaj

Ovo je selo - Vilijam Vol
Davno sam dobila tu knjigu kao nagradu i suština nije daleko od istine.
Doduše, ostalo mi je još par stranica da je dovršim, ali već naslućujem kraj. Ne dopada mi se stil, malo je razvučeniji, uličniji i običniji od pravog književnoumetničkog stila, ali ima svoje draži. Govori o maloj sredini u kojoj hteli ili ne, mladi ljudi podležu nezadovoljstvima raznih vrsta, te teškim i halucinogenim drogama pokušavajući da u njima nađu beg od učmalog života. Ne znam da li bih je preporučila. Ni teška, ni suviše lagana, nekako knjiga kojom odiše sivilo i čemerne slike, ali ima filozofskih momenata, kao što je na primer ovaj:

Jednog sam dana video na svojoj ruci tragove krvi i pitao sam se da li Bog planira kakva će biti boja krvi, boja kože i obličje. Razmišljao sam o tom poznaniku kako leži na ulici dok ga pravedni Bog gleda kako krvari do smrti. Da li je mislio da je to kraj sveta ili da je to samo njegova smrt? Ili je to jedno te isto? Kao i uvek što biva, umro je zbog žene. Nož je kada se radi o ženi, pištolj je kada se radi o drogi. To je pitanje izbora pravog sredstva. Neka žena te probode tankim šiljkom koji uz zvižduk ulazi i izlazi praveći dugačku ranu. Duboka rana sa malim otvorom je najopasnija. Zbog droge ti pucaju u glavu.

Herman Hese-Sidarta

Izvrsna knjiga!

-Jesam star-reče Govinda-ali nisam prestao da tražim.Nikada neću prestati da tražim,izgleda da mi je to suđeno.Rekao bih da si i ti tražio.Hoćeš li mi reći koju reč,poštovani?
Sidarta reče
-Šta bh ima da ti kažem?Možda to,da preteruješ u svom traženju?Da od silnog traženja ne stigneš da nađeš?
-Kako to?-upitna Govinda
-Kada neko traži,lako se može dogoditi da mu oko vidi samo ono što traži,da nije u stanju bilo šta da nađe,da primi u sebe,jer misli samo ono za čim traga,imajući svoj cilj opsednut je tim ciljem.Tražiti-znači imati cilj.Ti si možda odista jedan od onih koji traže,jer,težeći za svojim ciljem,mnogo toga ne vidiš što ti je neposredno pred očima.

Čitam Povratak na pravi put (dnevnik jedne narkomanke - u podnaslovu) - Margaret Klark.
Tipičan tinejdžerski dnevnik, ali s jasnom slikom života ili bolje neživota koji mladi vode u podzemlju. Ljigava i pomalo mračna priča o lošim okolnostima u koje zapadaju mladi ljudi usled raspada porodica i kojekakvih surovosti života. Dugo je imam, pa rekoh ajd da je pročitam...

Zašto muškarci vole kučke, Šeri Argov

Predobra knjiga...mislim da sam doživela prosvetljenje što se tiče muškaraca, sada je sve jasnije...

Upravo sam procitala knjigu "Acceptable Losses" Irwina Shaw-a. Knjiga je dosta dobra, ali sam ocekivala malo vise od raspleta.

Knjiga govori o izdavacu knjiga koji jedne noci dobije prijeteci poziv telefonom. Nenavikao na nasilje, pun strepnje, ovaj miroljubivi covjek pokusava da pronadje spas od iznenadne prijetnje koja se nadvila nad njegovim zivotom.

Čitam knjigu za koju su mnogi rekli da je puka komercijala i da se manem nje. Godina prođe, dan nikad Dozvolite da kažem da je Žarko pored glumca, jedan izvrsni književni genij. Ne samo zbog živopisnog i burnog života i dešavanja koja su mu zanavek obeležila život, već zbog svoje unutrašnje ličnosti koja je bescena i koja je toliko snažna da retko ko može da je dosegne. Knjiga je posve mračna i obojena treptajima njegovih nemira koji ga kao biće jako muče i ne daju mu da živi nesputano kao normalni ljudi. Njega je zločin obeležio uprkos veličini, smanjio ga do veličine zrna maka, do nekoga ko samo nazire džina u svom kosmosu. Kada pročitate već prve strane knjige naćićete se na vrtoglavom putu jednog plahog trenutka koji je izmenio sve što potom stiže, zauvek. I što nikada, nikad neće uminuti. Sjajan je. Genije, moj duboki naklon.

Famoznu Sliku Dorijana Greja. Ali me nešto ne privlači. Za sad, na prvih par stranica deluje kao klasična rasprava o umetnosti i doživljaju lepote. Ne znam koliko će me, i da li će me fascinirati do kraja. Ljudi je vole, prilično su je uzdigli, možda je otkrijem, a možda ja sve što u njoj piše već znam. Nije da se pravim pametna, samo smorila me pa eto. Možda je pohvalim kad je završim, ako je završim... ali to je prvi utisak.

Čitam sve što imam od Perl Bak. To sam sebi dala kao zadatak jer godinama stoji u kućnoj biblioteci netaknuta, uz mnoge druge knjige, što i nije baš za pohvalu. Trenutno čitam Duh i telo - to su biografije njenih roditelja koje je ona označila ovim naslovom, dve knjige sažete su u jednu, prva je Izgnanstvo koju sam pročitala, govori o majci jako toplo i posvećeno. Drugi deo čitam sada, naslovljen je Ratoborni ađeo i prikazuje oca navedene spisateljice. Moram da iskažem svoje nezadovoljstvo stilom i mnogim pojedinostima, o veri, ma o svemu, zamislim  se tako ponekad kakvi su to pisci dobijali Nobela, pa eto ... Ipak ću čitati. Uvek težim da otkrijem nešto dobro u nečemu pa tako i u knjigama.
P.S. Dorijan Grej je odlična knjiga!!! Početak je davljenje, ali kraj je isplivavanje na površinu!

Čitam knjigu "Krvave latice" - Ngugi va Tiongo-a koju sam našla među dekinim knjigama. U pitanju je kenijski pisac sa sjajnim smislom za pripovedanje. Priča prati četiri glavna lika - Abdulu - trgovca, Karegu - odbeglog studenta i poučavaoca, Muniru - učitelja i božjeg čoveka, i Vandžu - prostitutku. Radnja se dešava u selu Ilmorog koje postepeno kroz dešavanja izrasta u savremeni gradić. Ubistvo je u središtu romana i ko je počinilac saznaću, nadam se do kraja. Inače, jako lepo je prikazan tadašnji odnos belih ljudi prema crnima, uz svu nepravdu i tlačenja. Dobra knjiga. Drago mi je što je imam u kućnoj biblioteci.

Ja nisam znala da ima ova tema, a tako sam htjela napisati par stvari o djelima koje sam ranije citala. No, dobro.

Trenutno citam "Fajront u Sarajevu" - Dr. Nele Karajlic. Knjiga je odlicna, govori o Sarajevu osamdesetih, vraca na neko fino vrijeme. Dopada mi se sto opisuje ulice i ljude koje znam. Sa vecinom njegovih stavova se slazem i to je ono zbog cega mi se knjiga najvise i dopada. Ocekivala sam daleko primitivniji i neknjizevniji stil pisanja, pa sam ugodno iznenadjena. Zapravo, ovaj stil mi se i dopada, jer nema prevelikog filozofiranja, prilagodjen je narodu i pise tako da je Nele ostao Nele, ali je opet i pisac. Odlican balans.

Čitam "Sa Arktika do Antarktika" - Mihailo Petrović-Alas.
Vrlo lep i zanimljiv putopis.

Upravo sam pročitala Приказки на Шехерезада - Светослав Минков, knjigu koju je inače moja mama dobila kada je bila sedmi razred. Knjiga je na bugarskom, znam ga tečno. To je zbirka priča iz 1001 noći, odabranih. Mnogo mi se dopala knjiga. Priče su stvarno interesantne, pogotovo što imaju taj dah istoka i orijenta koji ja jako volim. Ne razlikuju se puno od naših bajki, ali su nekako čarobnije po tonu.

Sada čitam Dučićeva Jutra sa Leutara. To je deo njegovog Blaga cara Radovana. Filozofske misli o svemu i svačemu. Ko zna od kad je imam, pa eto. Inače sam krenula da čitam redom ono što imam u sobi a nikada nisam ni otvorila...

"22 Britannia Road" - Amanda Hodgkinson - knjiga za odmaranje mozga Pozitivno sam iznenadjena, s obzirom da za knjigu nisam ni cula sve dok je nisam ugledala u prodavnici i kupila. Moram priznati da sam inace prilicno skepticna prema savremenoj knjizevnosti. Knjiga prati bracni par iz Poljske, koji je bio 6 godina razdvojen tokom Drugog svjetskog rata i koji sad sa svojim sinom pokusava da nastavi svoj zivot u Engleskoj. Dopada mi se sto postepeno otkrivamo sta se sa kojim likom dogadjalo tokom rata i sta to kriju jedno od drugog, dok uporedo pratimo sadasnju radnju. Ono sto mi se u knjizi ne dopada, je glavna junakinja, koja je u potpunosti opsjednuta svojim sinom. Pretpostavljam da je autorka i htjela to predstaviti kao bolesnu ljubav majke i sina i da je ne pokusava predstaviti savrsenom i zabrinutom majkom.

„Nije to nista strasno“ - Julian Barnes – knjiga o pitanju poimanja smrti, strahu od iste, te religiji i ateizmu. Maceha mi je preporucila. Zanimljivo je, mada imam osjecaj da pisac ipak naginje religiji i da mu je taktitka da najprije citatelja (ateistu ili agnostika) uvjeri da je na njihovoj strani, da bi potom probudio njihove nedoumice. Kod mene slabo funkcionise. Stil pisanja je jednostavan, ali je radnja malo konfuzna, odnosno bez ikakvog reda. U biti cisto filozofiranje
Vidjecemo da li ce ostati na tom filozofiranju ili ce ipak pronaci Boga. Ne znam je li mi knjiga preporucena da se malo zamislim ili je jos jedan macehin pokusaj „da me vrati na pravi put“

"Zovem se Crveno" - tek sam pocela sa citanjem i moram priznati da mi ide dosta sporo. Sto zbog oka, sto zbog zamrsene radnje. Malo previse udaljavanja od glavne teme

Čitam Ćosićevo Vreme smrti, prvi deo sam pročitala ali nikako da nabavim drugi.
Jako mi se dopada njegov način pripovedanja, kao i u Korenima, i ikako su teme ratne, (koje inače ne volim) ostavlja mi fin utisak. Jedva čekam da nabavim drugi deo. Inače ima četiri dela. Videćemo šta će se desiti sa Katićima do kraja...
Čitam U slovenačkim gorama od MirJam. Ne znam, nisam oduševljena njenim pripovedanjem. Previše onovremenog, slatkastog. Mlada devojka odlazi sa majkom u Sloveniju na odmor. Upoznaje lekara u koga se zaljubljuje ali on je oženjen... Ništa posebno. Videću do kraja.

Čitam knjigu Izgubljena ruža - Serdar Oskan. Mama mi je odabrala i nije pogrešila. Jako interesantna knjiga o samospoznaji kroz metaforični veo ruža. Inspirisana je Malim princem i Alhemičarem. Upleteni su i mitovi o drevnom gradu Efesu, o Artemidi i Majci Mariji. Splent zapada i orijenta. Preporučujem je od srca.

Citam "Idiota" od Dostojevskog. Knjiga mi se dopada, mada se povremeno gubim u svim tim imenima, moracu poceti da pisem, mada sam negdje na pola knjige, ali mislim da bi mi bilo lakse. Nesto se moram natjerati da nastavim citati, ali kad se nakanim, onda ne znam prestati Nekad mi je samo nestvarno koliko su likovi (osim Kneza, naravno) grubi jedni prema drugima.

Citam i "Dnevnik jedne narkomanke". Lagan stil, bez pretjeranog filozofiranja, ali teska tema. Dobra djevojka koja pocne da se drogira, pa se onda bori da s tim prestane, ali se lako navlaci nazad. Ne mogu bas ni da je zalim, jer je tako slabog karaktera. Navodno je istinita prica, ali mislim da je ocigledno da nije. No, nije lose. Daleko bolje od ocekivanog.

Čitam Jadi mladog Vertera od Getea. Zaista ne znam... Jako arhaičan stil, više poetski nego prozni, tipično za Getea, ali nekako previše onovremeno. Knjiga je kažu u to vreme izazvala ogroman broj masovnih samoubistava... Ima tu nečeg jako sentimentalnog što mi se, iako emotivnoj slabije dopada. Razumem ga, ali me ne nadahnjuje. Patim sa njim, ali ga ne osećam. Nisam oduševljena.

"Veliki gospodar" od Baranina. Život Miloša Obrenovića.

Stepski vuk, Herman Hese.
Tek sam počela, mada to što sam prešla mi se izuzetno dopada. Inače jako gotivim Hesea. Mislim da približi stvari i cjelokupnu priču na jako ličan način.

Tako je govorio Zaratustra - Fridrih Niče. Brilijantno. Izuzetno i sveže. Neke vizije o drugačijem čoveku i svetu. Svo moje divljenje. Preti da bude moja najdraža knjiga, ali ... bori se oštro sa Stepskim vukom.

Marokanske narodne bajke - u prevodu Miroslava Stefančića, zbirka prelepih i opuštajućih bajki sa specifičnim dahom prevrata. Sjajno.
Dopadaju mi se sasvim.

Jedva sam čekala da mi prođe ispit pa da se vratim čitanju.
Trenutno čitam roman Posljednji bijeg Tracy Chevalier. Pročitala sam tek tridesetak stranica, za sada obećava jer mi je tema zanimljiva. Glavni lik je Honor, kvekerica koja iz Engleske odlazi u Ameriku sredinom 19. stoljeća. O kvekerima ne znam skoro ništa pa mi se i taj dio o njima i njihovoj zajednici sviđa.