Po čemu ćete pamtiti proteklu godinu?

2010-u ću pamtiti po mnogo čemu.

Pamtiću je po sazrevanju jedne veze, mučnom za mene jer sam drugačije zamišljao zrelu vezu. Kako sam zamišljao? Bolje da ne pričam jer je sad i meni smešno. Bilo kako bilo, shvatio sam kako izgleda jedna zrela veza. I naučio dosta.

Pamtiću je po selidbama. Januar-selidba, jun-selidba i decembar-selidba. Traženje stana, pakovanje, haosi, trka, frka, prilagođavanje, rastanci. A sve sa jednog kraja Beograda na drugi kraj.

Pamtiću je po otvaranju Zida. Po druženju i lepim trenucima sa svima vama ovde.

Po mnogobrojnim razocarenjima, suzama, po pretvaranjima i po tome sto sam istovremeno i ojacala u nekim stvarima i oslabila u drugim. Mada jedva cekam da zavrsi ova za mene prilicno losa godina, pamticu je kao poruku da sam uprkos nekim stvarima nastavila dalje.

A sad, manje filozofski, pamticu po tom sto sam se preselila i sto po prvi put u zivotu ne dijelim sobu ni sa kim, sto sam okusila taj dio slobode i samostalnosti. Inace, po mnogim samostalnim odlukama i postupcima cu pamtiti jadnu i bijednu 2010 :P

Prije svega cu je pamtiti po prvoj generaciji djaka koju sam ispratila iz osnovne skole.

Po jednom djecijem karnevalu koji mi otvorio oci. Spoznala sam mnogo o jednoj "divnoj" osobi kroz druzenje sa djecom.

Pamticu i divno ljeto...i neke posebne trenutke koji su me naveli da shvatim da su neke osobe uvijek sa nama bez obzira koliko udaljeni bili.

I pamticu rijeci koje mi je neko rekao prije nekoliko dana i koje su dosle u pravom trenutku.

Pamtiću je po mnogo čemu. Po ljubavi, po razočarenju, po prijateljima, prijatnim iznenađenjima. Pamtiću je po Zidu, pamtiću je po radnoj akciji.
Pamtiću je po prvim koracima jednog deteta, pamtiću je po rođenju drugog deteta...
Jedno je sigurno, pamtiću je.

Uh, bilo je puno toga ove godine...

Učvrstila su se neka stara prijateljstva i stekla nova. Upoznala sam neke stvarno divne ljude, a isto se tako dokazalo da su predivni i oni koji me okružuju, na koje se mogu osloniti... Dala sam sve od sebe da i ja budem pravi prijatelj!

S druge strane - sama razočaranja u ljubavi. Jedan mi je dečko preokrenuo svijet i onda pokazao da nije vrijedan niti jednog osmijeha, niti jedne suze... A ja sam iz svega izašla jača, ali s ogromnim ožiljkom na srcu...

2010. ću svakako pamtiti i po puno odličnih koncerata koji su me oraspoložili, nasmijali, uz koje sam plakala, osjetila nešto što mogu samo uz dobru muziku i iste takve ljude... Bajaga & Instruktori, Opća opasnost, Elvis Jackson, Six Pack, Zabranjeno pušenje, ĐORĐE BALAŠEVIĆ...

Zatim, selidba iz studentskog doma u stan... Još uvijek nostalgično razmišljam o domu, ali pronalazim i dobre strane života u stanu...

Sve u svemu, jedna ne tako loša godina

Eh ova 2010...Ne oprasta mi se od nje nikako,iako nije bila nista posebno.Valjda znam da cu u 2011.biti starija...

Pamticu je sto konacno nisam odustala,vec sam dala svoj maksimum i ostvarila cilj zahvaljujuci trudu.Jeste da sam se mucila kao konj,ali vredelo je.Takodje,po diplomi sa republickog takmicenja...

Pamticu je po naprasnom prestanku druzenja sa drugaricom iz detinjstva.Lako i bez reci,ko bi rekao da se velika i duga prijateljstva zavrsavaju tako jednostavno...
Pokusavala sam da zaboravim nekog punih 12 meseci.Mada mi se sada cini,da u tome nisam uspela.Al dobro....Takodje,bila je tu i blesava prolazna zaljubljenost,kad se setim samo koja sam guska bila
.Dobro je da nije duze trajalo..

Pamticu je po pocetku druzenja sa mojim divnim drugom,po svirkama na koje smo isli.I postala sam zavisna od piva,koje pre nisam mogla da podnesem,pamticu je po mnogim letnjim vecerima..Takodje,zavolela sam Beograd,bila na Beer festu,iskristalisali su mi se neki planovi za buducnost.

Naravno,i po ovom mestu.Prvi forum na kome sam uzela aktivno ucesce i koji sam stvarno zavolela
I dalje mi je neverovatna slucajnost kojom sam dosla do njega.

I tako,bilo je tu puno stvari,novih pesama,dozivljaja,iskustava,jedna dobra godina,s obzirom kakva mi je bila 2009.Sve u svemu,ostaje samo da se nadam da ce je 2011 nadmasiti...

Ne znam da l da je pamtim...generalno ne pamtim ni jednu godinu, ne znam zasto bih ovu...no, 'ajd da napisem sta je obelezilo moju 2010.
Svakog meseca sam putovala po 800 km.obilazeci moju svekrvu...koja je stara i sama i koja ume da bude naporna.To me ceka i u 2011.
Deca su me sekirala, pocev od cerine tetovaze,pa do sinovih ljubavnih problema..treba tu meriti, preispitivati se, sta kad i kako reci, i naravno da l reci.
Po Viloticu, koji je skoro sve prepustio meni, i to ume da mi smeta..jer mislim da iako sam kuci, imam previse obaveza.
Naravno dosta razocarenja je bilo od nekih ljudi, koji me okruzuju, i kojima sam verovala.
Lepo je...ili sam ja 'skromna', to je sto me zdravlje posluzilo, i sto sam nekako uvek bila na nogama.
Naravno, lepo je i to sto klinac ima jos samo diplomski, i zavrsio je faks. Kao i cera sto je pocela da radi i za jedan nas zenski casopis.
I, ne mogu, a da ne spomene net, i posebno ovaj forum, gde ja pobegnem od Rl...

Pamtiću je najviše po ljudima koje sam upoznala u RL, koji su uneli veliku pozitivnu promenu i sreću u moj život. Sa njima sam stalno u kontaktu, viđamo se onoliko koliko nam obaveze dozvoljavaju (naravno uvek mi nedostaju).

Ovu godinu ću pamtiti po tome što sam donela mnogo dobrih odluka, ostala istrajna, i zbog svega toga sebe sada vidim na sasvim drugačiji način nego ranije, mnogo bolje.
Sve ostalo što bih mogla napisati ću sačuvati samo za sebe.

2011-tu godinu cu pamtiti kao relativno mirnu godinu, kada sam zivjela po principu "tiha voda brijeg roni". Radila sam tri dana sedmicno, nisam na sebe preuzela nikakve dodatne obaveze i mnogo vise odmarala nego prethodnih godina. Pomalo sam se vratila citanju knjiga, isla na dva divna odmora, zivjela u apsolutnom skladu sa suprugom. Sazrela sam u nekim pogledima i prestala da prevrcem po glavi razmisljanja o tome kako bih mogla neke stvari u zivotu da organizujem i drugacije, prihvatila sebe takvu kakvu jesam i postala mnogo zadovoljnija samom sobom. Druzila sam se vise nego prethodnih godina, sto preko foruma sto drugdje. Jedno vrijeme bila sam opsjednuta pusenjem kao velikim problemom - jos uvijek radim na njegovom rjesavanju, mada nesto uspjesnije nego prije.

Sve u svemu - nije bila losa godina, imala je i svojih problema, i svojih dobrih momenata. Nadam se da ce 2012-ta biti jos sretnija!

Jedva čekam da prođe ova godina.Dva koraka krenem napred, pa me nešto saplete, onda se vratim i tako mi je prošlo skoro pola godine.
Manje sam putovala i to mi nedostaje, imala sam previše nekih ozbiljnih obaveza u Beogradu.
Bitno je da je sve to prošlo i da idemo sada samo napred, ali sa oprezom.Tako da će mi trebati vreme da zaboravim i ovu godinu.

Godinu 2011. pamtit ću prije svega po putovanju u Budimpeštu! Dugo mi je bila želja posjetiti taj prelijepi grad i ove se godine želja napokon ostvarila.
Izdogađalo se puno toga, i lijepog i ružnog...
Završila sam preddiplomski studij i upisala diplomski, bila sam na nekoliko odličnih koncerata, upoznala zanimljive ljude, počela sam se ozbiljnije baviti onime što me zanima, postala sam aktivnija na ovom divnom forumu...
S druge strane, godinu ću također pamtiti po tome što sam zauvijek izgubila jednu jako blisku osobu, što sam se zaljubila u pogrešnu osobu koja me je užasno povrijedila...

2011. ću pamtiti po mojoj skoro konstantnoj nervozi, po seljakanju i vucaranju stvari s jednog kraja grada na drugi. Pamtiću je po selidbi iz Beograda koja mi je jako teško pala.

Takođe ću je pamtiti po neurotičnom cimeru, nesposobnom da se prilagodi drugima i da uvažava njihove potrebe. Pamtiću je i po tome što sam na 6 od 7 položenih ispita izlazio više puta, padao i ponovo učio i polagao, što mi se u tri prethodne godine desilo samo 2-3 puta. I naravno po sintaksi, koja je izdvojen slučaj i koju sam do sada polagao 4 puta.

Pamtiću je po svađama u vezi. Tokom cele godine, možda se prilikom 2 viđanja nismo posvađali, a svaka od svađa je bila zbog gluposti.

I na kraju, po nečem lepom. Pamtiću je po stanu u kom sam stekao 3 dobra prijatelja, po stanu u kom smo se tako lepo šalili, družili i zbližili. Po stanu koji je bio blizu stana moje najbolje drugarice, pa sam se i sa njom češće viđao. Pamtiću je po dobrim ljudima koji su pomogli kad god su imali prilike. Hvala vam!

I pamtiću je po tome što je Zid ‚‚progovorio'', kako ja volim da kažem. Već u drugoj godini postojanja Zid sam mogao da nazovem aktivnim forumom u određenim periodima. Postoji i druga strana medalje - editovao sam 5 puta više postova nego prošle godine i imao 5 puta više posla kad dođem. Ali kad su ljudi dobri i kad je u pitanju složna ekipa, nije to toliko ni teško.

Still_dreaming ::Već smo svi naučili da godine posmatramo kao zaokružene celine koje 31. decembra ostavljamo iza sebe. Kada se pomene protekla godina, čega mislite da ćete se prvog setiti?

Šta je vama obeležilo proteklu godinu?
Šta ste radili, gde ste bili, šta ste naučili, koliko ste se promenili, a koliko su vas drugi promenili?
Po kojim stvarima ćete pamtiti proteklu godinu?

- Svoje porodice.
- Porodična dešavanja. Jako stresna i sa srećnim epilogom. Bolest dva starija člana bliže familije. Poslovni uspesi.
- Radio kao crnac, obilazio bolnice, putovao u Nemačku, u Austriju, u Mađarsku. Promenio sam se u smislu da sam malo izgubio oštinu u ponašanju.
- Već sam rekao!

Nešto mi je čudna ova 2011, svašta se izdešavalo a ništa nije ostavilo dovoljno jak utisak da ga pamtim.

Šta je vama obeležilo proteklu godinu?

Ostvarila sam neke svoje ciljeve vezano za istoriju, takođe se povezala sa jednim fondom koji će me možda stipendirati. Definisala sam planove za budućnost, odlučila šta ću studirati itd.

Šta ste radili, gde ste bili, šta ste naučili, koliko ste se promenili, a koliko su vas drugi promenili?

Kod mene 2011.nije bila nešto sadržinski bogata. . . uglavnom se učilo, uživalo u alkoholu, sitnim provodima sa društvom. . .Jedino što sam eto išla u Italiju na ekskurziju, ali sad kad pogledam, ni odatle ne vučem neke posebno lepe uspomene. Poverovala sam da su neke stvari moguće, postala sam možda i preveliki optimista. To je jedna od većih promena.

Po kojim stvarima ćete pamtiti proteklu godinu?

-upoznala sam uživo prvi put svoje forumske prijatelje
-vratila sam se čitanju, koje sam zapostavila tokom prethodne godine
- takmičenja, dodele nagrada. . .
-''otkrila sam'' tonu nove muzike koja mi je prirasla za srce
- započela sam jedno divno prijateljstvo, koje će, nadam se, potrajati
- povratila sam deo samopouzdanja

Sve u svemu, mislim da će mi nedostajati jedna ovako mirna u uspešna godina, s obzirom na to šta me sve čeka u 2012.

Ovu godinu cu pamtiti po odlicnim uspjesima na takmicenjima u skoli.

Pamticu i mnogo nervoze oko zdravstvenih problema.

Pamticu po jednom veliko porodicnom gubitku.

Pamticu po leptiricima u stomaku koji su iznenada proradili...po lijepim i manje lijepim trenucima koje su mi ti leptirici donijeli.

Pamticu mnogo lijepih trenutaka sa prijateljima i porodicom.

Mnogo toga je bilo u prosloj godini!
Drago mi je da se zavrsava!

Pamtit cu:los docek 2011 godine.
Tekilu sa sesiricem u Spaniji.
Tramvaj i prvi prekresaj zakona,pisanje kazne u Srajevu.
Kad mi se drugarica povrijedila.
Kad smo se nas dvije izgubile u Madjarsku i nas nerni slom.
Skakanje sa terase.
Punoljestvo!
Registraciju na ovom forumu.
Raspad kluba.
Pronalazenje 'lesa' na Bajaginom koncertu.
Gibonnijev koncert.
Njega i njegove kopije.
I milion drugih stvari!

Najljepse je bilo to sto sam imala nju kad god su se lose stvari desavale.
Kraj ove godine je krunisao par prijateljstava.
Naucila sam da prepoznam licemjerstvo,a i iskrenost.Promijenila stav prema novcu.

Pronasla sebe donekle i odrasla iako to nisam zeljela,e to dugujem njemu.

Bože, treći post pišem na ovoj temi i volim ovu temu

I u ovoj godini je bilo mnogo toga, kako lepog, tako i ružnog.
Početak godine je obećavao samo lepo.Da bi negde od marta meseca počelo da se menja.
Najpre suočila sam se sa dijabetesom koji ima moja ćera i koji se za sada kontroliše ishranom.
Odmah zatim sa mojim tekućim zdr. stanjem koje je čas bolje, čas lošije, no na nogama sam bila svo vreme.
I sve podnela što se dešavalo ružno oko mene, a najružnije je bio taj dijabetes, pa operacija ciste.Odmagh zatim je klinčev OGROMAN problem na poslu. Nestao mu je kamiom pun robe i Nemačkoj.Ogromna cifra novca...od tada stalno razmišlja da menja firmu iako ni mrvicu nije kriv, jer da jeste otpustili bi ga i jurili zakonski.
Vilotić je i ove godine na desetak dana obilazio majku, koja nikada nije zadovoljna sa decom.Bila sam uz njega maksimalno.Dok on ima vremena za nas toliko, da čuje samo šta se dešava i na kraju čuje da je sve ok. A, kako se to rešilo, nema pojma. Čak i to razumem, jer preopterećen je na poslu, briga oko majke, koja kuka stalno i ne zna šta hoće,ali nikako ne mogu da razumem njegovo ponašanje pre desetak dana. Povredio me do srži, malo falilo da savijem papir,Valjda mi se sve skupilo, pa sam danima razmišljala šta da radim. Nekako smo ti ispeglali, ali sam mu strogo rekla da više neću da tolerišem da me svekrva svakako naziva, iako ona ima ne znam koju dijagnozu. Nek je stave na lečenje.A, ne da maltretira mene!
Pored moje uže porodice, imala sam ozbiljan problem sa bratom iz Miloševca, koji je operisan ovde, došao je sa dg kancer pluća.Naravno nije bio kancer, već nešto sasvim drugo i odklonjeno mu je skoro pola plućnog krila.
Odprilike, to je ono gde sam stajala nekako na noge, a tlo mi se ljuljalo, gurala sve napred, često ih vodila za ruku, kao malu decu, zezala se, a grudni koš mi pucao od bola.
Bilo prošlo, ne povratilo se.

Lepo u 2012 je to što Markova veza traje i što se baš vole iako su samo vikendom zajedno.
Lepo je što Sandrica pazi na sebe i što je borac. Uvek ima društvo oko sebe,pored brata i njegove devojke, tu je neki dečko koji je kao njen drug, ok je momak.Ona tvrdi da joj nije momak, ali meni je sumnjivo to sve
No, čekam da mi se kaže, jer nema razloga da se krije.
Lepo i ovoj godini je što nam je kuća puna mladog sveta koji se stalno zezaju, često mene zezaju, može im se
Lep je bio i naš mali odmor na Vlasini, gde smo Vilotić i ja bili sami
Kao i oni Kinder jaje, koje sam skoro dobila, da bi mu klinci ukrali pojeli i ostavili igračku, pa me i sad zezaju
Odlično je što smo svaki problem rešavali zajedno, Vilotiću bi samo rekli da imamo problem.Mnogo toga i ne zna, jer mislim da bi paničio i pokvario ono što mi mislimo da je najbolje.Često se čudi kako smo uspeli i kako smo istrajali. I da on to ne može da podnese.E, zato sam ga sklanjala.Takav je od kada mu je otac preminuo, a to već četiri godine.Mislim da je lepo i to što deca ne znaju za neke moje i Vilotićeve problemčiće, koje smo rešili.Ne treba im to da znaju, jer oni su zaljubljeni, vole i imaju svoje neke problemčiće koji su uvek rešivi i koje ja znam

Moju 2012 godinu ću pamtiti i po upoznavanju par forumaša odavde kao i po Zidu, gde uvek nađem mir svoj,pa i sada dok pišem sve ovo, verovatno mnogo ne bi ovako pisali, ja se osećam slobodnom ovde i mogu pisati sve što me muči i sve što je lepo.
Znam da će lepo da se završi ova godina,a nadam se da će sledeća biti mirnija, lepša i uspešnija.

Enigma, ja se i dalje smijem zbog tog kinder jajeta

Po cemu cu ja pamtiti ovu godinu:

- Brat i ja diplomirali
- Poceo mi je teci radni staz, presla na puno radno vrijeme
- Brat poceo nositi naocale
- Pokazala momku Sarajevo (vodila ga na prave cevape i burek)
- Prvi put se zaista suprostavila ocu i donijela iskljucivo svoju odluku
- Prvi put napravila princes krofne (ovo mi puno znaci, posto je to bio babuskin specijalitet, a i mama ih je dobro pravila)
- Milion puta putovala na relaciji Sarajevo-Prag
- Najmladji brat imao zausnjake, koje doktori nisu mogli odmah da ustanove, pa sam jedno vrijeme imala ogroman strah da je u pitanju leukemija (zbog visoke temperature)
- Baka zamalo umrla, jer se nakljukala tabletama i nista nije htjela jesti
- Radila ultrazvuk, EKG, stalno mjerila pritisak i isla kod raznih doktora
- Pao snijeg u maju
- Bila zaglavljena u Sarajevu 14 dana zbog snijega. Nije bilo hljeba, saobracaj nije radio, od snijega napravili prolaze koji su podsjecali na rovove. Cijela atmosfera mi je vratila sjecanje na rat
- Prvi put izasla sa oba brata vani (njih dvojica se nalili kao stoke)
- Opljackan nam stan u Sarajevu
- Bivsa cimerka vise nema rak
- Vidjela nakon dugo vremena svog omiljenog tetka, donio mi tortu za zadnji polozen ispit
- Drzala instrukcije djeci iz Danske, vezala se za njih. Kad su culi da sam diplomirala docekali me sa cvijecem i cestitali (mali od 8 godina mi ga je urucio). Momenat kog cu se jako dugo sjecati. Jako mi je tesko bilo poslije odvojiti se od njih
- Razocarala se u neke prijatelje

Neverovatno, ali pamtiću 2012. godinu po ekstremima. Dešavale su mi se strašno stresne stvari: smrtni slučaj, disciplinski postupak, pokretanje tužbe za mobing, bolest... Ali i jako lepe stvari: druženja, veliki porodični dobitak, druženje sa jednim malim čovekom koji je svima oko sebe ulepšao i usrećio život, završetak nečega što sam radio i što će se jednog dana, kada bude vreme, zaokružiti.
One osrednje stvari nisu došle do izražaja.

Meni ce 2012-ta ostati u uspomeni kao godina koju sam provela radeci cetiri dana sedmično. Dobar dio godine provela sam boreći se protiv pušenja. Putovala sam u Čikago, srela neke drugare iz skole, upoznala par forumaša, bila na nekoliko dobrih koncerata (Aida, Carmina Burana, Musical Box...) i slikarskih izložbi. U jednom trenutku bila sam malo krizirala, ali sam se ubrzo izvukla iz negativnih misli i završila godinu nošena valom optimizma.

Totalni 'free style' dan pred Novu, juče ljubav najveća i tako prethodna 3 mjeseca.
Situaciju za ne pamtiti!
Prva plata, opa dvije plate, mukotrpno zaradjene, opekotina, hitna, sve to spada tu...
Dedu.
Fax, aa prvi kolokvijum, pa položila prvi, drugi, treći...sve do sad, još samo sjutra!
Matursko i srednja, to ništa, čini mi se kao da je bilo prije 100 godina.
Mnogo stvari se izdešavalo, moji tripovi kao sad ću se ja promijenit zbog ovoga, onoga... čega, onda ukapiram da mi je super ovako, najjače.
Porodica je najbitnija na svijet!
Rulet, kiks.
Sad razmišljam, nije mi ni bitna veza od pola godine, žali bože, shame on me, ali ozbiljno.
Kum najmiliji!!
Pamćenje - vidimo se, mogu se samo najskorijih dešavanja sjetit.
Ubijeđena sam da mi je memorija puna!
Sjutra sve brišem, baš ću se ono potruditi i lagano ispočetka.

Ova Nova baš djeluje na mene, kao sve novo, bolje, ostavit za sobom loše i tako to. Mala, to je iluzija, ali isto će bit sve prelagano!

Proteklu godinu ću pamtiti po konačnom odlasku od kuće. Pamtiću je po tome što sam konačno prelomio i prekinuo vezu od tri godine. Pamtiću je po tome što se opet desilo ono što sam već znao, a nadao se da se neće desiti i ovog puta - čim se raziđu zajedničkointeresni odnosi i zajedničkonametnuta mesta, raziđe se i sve ostalo što je ikad bilo zajedničko.

Pamtiću je po tome što sam našao osobu koja mi u svemu odgovara, koja je predivna, puna nežnosti, pažnje i ljubavi koju se ne stidi da pokaže. Osobu koja zna i da uteši i da nasmeje i da ohrabri i da kritikuje bez ulepšavanja i da priđe kad sam narogušen kao hijena i da se povuče kad vidi da je hijena podivljala i da se ne može ukrotiti ničim. Jedinu osobu s kojom sam do sad mogao da zaspim zagrljen, isprepletanih ruku i nogu, jer smo se jednostavno uklopili, kao dva dela slagalice koja štimaju savršeno kad se spoje. Jedinu osobu koja mi je u isto vreme i ljubav i prijatelj.


Ti si svetost moje radosti i tuge
I molitva čista srca u samoći,
Radost mojih snova u bojama duge,
Vera moga bića u danu i noći.

Sima Pandurović - ‚‚Žena''

2014. ću pamtiti po velikim nadama i malim koracima. Ali najviše po raskidu. To me je slomilo i čini mi se da mi je uništilo sve iluzije o romantičnoj i divnoj ljubavi do kraja života. Nekako mi je nelogično da se to opet ponovi. Nepojmljivo mi je da se ikad više tako dečački i blentavo zaljubim i tako naivno budem u oblacima. (kad kažem ‚‚naivno", to ne znači da se kajem - naprotiv sve bih opet ponovo, ne žalim ni zbog čega, jer i nema stvari za kojima bi se žalilo (ali bih ponovo samo ako bi bilo istog intenziteta)).

Pamtiću je po traljavom obnavljanju bliskog prijateljstva na koje je stavljena iznenadna tačka. Bez reči.

Pamtiću je po prvoj lekturi za novac.

Pamtiću je po širenju kruga poznanika. Upoznao sam mnogo ljudi u drugoj polovini godine, što na poslu, što van njega i obnovio stara prijateljstva.

Pamtiću je po putu i Novi Sad (u kojem sam bio samo jednom do ove godine) i po fenomenalnom provodu tamo.

Zapamtiću je po mnogim ljudima koji su ostali bez kuća. Zapamtiću njihova izbezumljena lica i njihovu nevericu. Njihov bol.

Pamtiću je po tome što sam se usavršio u kuvanju, što sam počeo da kuvam bolje i češće.

Pamtiću je po venčanju svoje najbolje prijateljice i po novom članu porodice.

Pamtiću je po ‚‚Stepskom vuku".

Pamtiću je po tome što sam izlazio više nego ikad ranije i što sam se osećao i ponašao slobodnije nego ikad pre, a što opet nema stvari koju sam u toj slobodi uradio a zbog koje se kajem.