Ponešto o meni

- Ne poštujem u potpunosti pravilo da se vokativ odvaja zarezima. Ako je vokativ na početku reči, onda ga odvojim zarezom, ali ako je na kraju, onda ga ne dovajam. Jednostavno mi zvuči kao neprekinuta celina u tom slučaju. Naravno, kad budem pisao neke važnije stvari, primenjivaću pravilo u potpunosti.

- Prezirem generalizacije. Uvek postoji izuzetak.

Sitnice od dragih ljudi mi znače više nego preskupi poklon od manje bitnih ljudi.
Uvek kada je vedro pre spavanja bar pola sata posmatram zvezde.
Obično mi se dogodi da kada čitam knjigu dočekam svitanje, pa onda posmatrajući ga zaspem.
Više volim da provedem sa dragom osobom 5 minuta gledajući je u oči nego da sa istom satima razgovaram preko neta.
Dan u planini cenim više nego deset na moru.
Oblaci su mi fascinacija, satima mogu da ih posmatram.

Kada treba da idem na neku svecanost van grada u kome zivim uhvatim se za glavu, jer mi, cini mi se, treba vlastiti avion da ponesem sve ono sto bi mi moglo zatrebati, a zapravo na raspolaganju imam jedan kofer.
Imam cudnu potrebu da kupujem veliki broj cipela koje su zgodne za razlicite vremenske prilike, stil garderobe ili boju koju nosim.
Rijetko se vidjam sa prijateljima iz skolskih dana, ali zato cesto razmjenjujemo sale.

Bojim se paukova (jako).
Volela bi da sam kreativnija, da znam lepse da crtam, da sviram neki instrument.
Volim da slazem slagalice, imam par od 1000 delova,zatim 1500,3000.
Volim da citam knjige, ali ne procitam svaku koju zapocnem do kraja.
Imam potrebu da sve bude na svom mestu i da prostor u kome zivim bude cist.
Volim da spavam.
Omiljene serije su mi Friends, TheBigBangTheory, mada sam dosta serija odgledala.
Sklona sam osudjivanju drugih ljudi (pokusavam to da promenim).
Ne volim nepravdu.
Pisacu jos kad se setim

Volim kad sam u necijem toplom, zastitnickom zagrljaju...
Volim letnje noci.
Mrzim kisu.
Volim da perem sudove.
Ne znam da kuvam.
Volim da citam knjige.
Volim sitnice.
Volim iznenadjenja, i cesto ih priredjujem.
Imam puuuno prijatelja.
Volim setnje.
Volim pse.
Retko pijem kafu, nepusac sam.

Rodjen sam posle Černobila tako da za svoju normalnost ne garantujem.
Ono što budem napisao od sada pa na dalje predstavlja jasnu sliku o meni, mom nacinu razmisljanja, navikama, manama, vrlinama, osećanjima...Na žalost sve što sam naučio o životu bilo je na mojim greškama. Dete koje ne zna ništa, ne poznaje svet i veruje u bajke.. Ni danas nisam mnogo drugačiji, isto se umem zamrsiti u zamku okrutnosti sveta koji ne poznajem. Većina ljudi oblikuje svoj život na osnovu sredine u kojoj živi, društva u kom se nalazi, prijatelja, poznanika, drugim rečima, žive životom koji diktiraju drugi. Bežim od toga.
Volim more. Sećam se da sam stalno sedeo na terasi hotela i gledao u palme i more. Fasciniralo me je još kao dete. Tetka mi je pred spavanje obično čitala knjige o životinjama, geogafiji, svemiru. Stvorio sam sliku o beskonačnosti i onoga što je još uvek neotkriveno. To me i danas oduševljava. Volim prirodu. Volim duga putovanja. Uvek bih sedeo pored prozora, razgledao pejzaže, mesta i ljude u prolazu. Najbolje se osećam u svojoj sobi. Iza jednih drvenih vrata, pomalo izmučenim od ulazenja i izlaženja, nalazi se sve što mi daje mir, sve što mi izmami osmeh. Moja soba... Mesto koje zna svaku moju misao, svaki uzdah, osmeh, suze... Prozor o koji sam se redovno udarao skoro svakog jutra.Ne volim da ustajem rano. Iskeno, ne volim ustajanje u opšte. To kod mene traje prilično dugo (sem kada kasnim ). Volim da gledam kroz prozor, prvi jutarnji zraci Sunca, cvrkut ptica i drvo koje se njiše na blagom povetarcu, gledam i smeskam se... novi dan...Uvek sam hodao pravo, uvek sam se trudio da ispunim svaki realno zadat cilj, padao sam ali sam naučio brzo da ustajem, voleo sam, ali uvek teško zaboravljao, smejao sam se i kada me je sve bolelo. Uvek sam govorio ono što zaista mislim. Drago mi je što sam takav kakav jesam. Nikada se nisam kajao jer je svaka greška bila moja greška, svaki uspeh moj uspeh kao i uspeh ljudi oko mene koji su me podržavali i verovali u mene. Malo je ljudi koji znaju sta znači pravo prijateljstvo , osoba koja te nikada neće izneveriti, osoba čiju ćeš podršku ili kritiku uvek uvažavati, ceniti, neko ko će biti uz tebe kada god zatreba... Svako ima svoje mane i vrline, svako igra glavnu ulogu u svom životu i zato iz sebe treba da izvuče onu najsvetliju stranu. Treba razmisliti i pronaći sebe u nekoj budućnosti, svetloj budućnosti koja izmamljuje osmeh, a ne one koje se ljudi uglavnom plaše. Danas ljudi zive ne razmišljajući o posledicama svojih postupaka. Retko gledam na sat. Nikada nisam bio preterano organizovan, uvek sam sve radio spontano. Nikome nikada nisam ostao duzan. Nikada ne bih mogao da tražim nešto od nekoga, ali sam uvek spreman da pomognem koliko mogu. Uvek sam bio na strani slabijih jer sam baš u njima pronalazio nevinost duha...Sve što ima početak ima i svoj kraj. Kazu da brojeva ima beskonacno mnogo... ja znam da nema. Neće ih biti onda kada čovecanstvo nestane, kada ne bude bilo onih koji o tome razmišljaju...Pišem , a ne znam ni sam šta želim da kažem. Ćutim, a pričam. Ostao sam isti, a postao sam jači. Živimo i uzimamo, retko dajemo. Menjajmo se.

Pa, ovako...

- Volim svog dečka najviše na svetu
- pre nekoliko dana sam upisala srpsku književnost i jezik
- napisala sam i objavila roman za decu sa 12 godina
- verujem u Boga
- izučavam astrologiju
- ranije sam ljudima gledala u šolju, ali sam prestala pošto sam imala hiljadu poziva na kafu kod ljudi koje nikad u životu nisam videla
- obožavam Japan i sve što ima veze sa Japanom
- hladnokrvno sam stvorenjce (fizički) pa uvek moram da nađem izvor toplote da se obmotam oko njega
- kafu volim više nego 'leba da jedem
- više od knjiga jedino volim igre
- panično se bojim leptira, dok paukovi u meni bude ubilački instinkt
- alergična sam na sunce

Volim drame bazirane na istorijskim dogadjajima, kao i price o zivotu poznatih ljudi.
Bojim se pasa lutalica i agresivnih pasa, mada obozavam umiljate pse.
Uzivam u susretima sa prijateljima iz skolskih dana.

Mislim da sam mnogo toga napisala o sebi..

Sem ovoga

-Volim da popijem crno vino, ne često, jer pijem neke lekiće, inače da ne pijem lekiće, garant bi bila alkos(kaže Vilotići )
-Ustajanje rano mi je navika i volim tu svoju naviku.
-Vezujem se za ljude u virtualnom svetu(doživljavam ih kao moj i samo moj svet )
-Pijem dosta kafe i uživam u kafi.
-Pratim sport.Navijam za Partizan.
-Pratim političku "scenu" u Srbiji, koja ume da me iznervira.
-Radila sam 16 godina, da bi postala tehnološki višak.Drugi posao nisam mogla da nađem, nisam imala podršku, hteli su da im budem kući.
-Bolesna sam od štitne žlezde od svoje 25 godine
-Umem da budem direktna i ne doživljavam to kod sebe kao manu
-Ne volim privatne poruke, izbegavam, ne znam zašto.
-Ne volim da sam na Zidu kad imam neki problem, jer sam neraspoložena i ne želim da Vas "ozračim"
-Ne volim TV
-Ne volim nepravdu.
-Ne volim svađu i ne svađam se, već samo ućutim
-Ne volim kad mi neko spomene cigarete i ne spominju mi.
-Ne volim ženetine koje sede ispred zgrade i šijuniraju decu.
-Ne volim starčki egoizam
...

Ne pratim sportove, osim sto tu i tamo upratim sta se desava u tenisu ili na trkama Formule 1.
Zadnjih godina cesto se borim sa problemom pusenja - nekada uspjesno.
Patim od astme od vec godinama i prilicno sam sigurna da je izazvana pusenjem.
Izludjuje me kada putujem avionom i necija mala djeca sjede u blizini i placu i vriste citavim putem.
Mrzim zadnja sjedista u avionu (i pazljivo ih izbjegavam).

Pa, ovako nekako...

...

- volim da izadjem na kaficu do grada, više nego provod po diskotekama
- nisam znala da virtuelni svijet može toliko da pomogne u nekim trenutcima i da ću se vezati za njega;
- više volim slano, kiselo, itd od slatkog;
- čudna stvar: kada režem nešto na manje komadiće uvek brojim koliko sam izrezala iako mi to nije brojanje nije potrebno:)
- volim ljetnje kiše , ali opet više volim zimu od ljeta

Mislim da ću usput dodavati još neke stvari o sebi ...

Da probam da i ja kazem koju...

Volim vodu, brčkanje, ronjenje...
Ne volim zimu, zimovanje ni tome slično
Jako se vezuje za ljude, emotivan sam (svake godine sve više)
Imam jaku moć zapažanja i lica pamtim odlično, a imena zaboravim odmah nakon upoznavanja sa nekim

Volim male znake pažnje, sitnice koje govore puno... Volim druženje u mirnijim varijantama, kao i izlazak na kafu/piće - a ne volim kluibove, diskoteke i slična mesta koja se odlikuju gužvom, galaomom i dimom
Mrzim gužve, čekanje u redu, dugo čekanje autobusa kao i vožnja unazad u istom (osećam se sludjeno kad u GSP-u sedim na sedištu okrenutom ka nazad) haha
Veliki sam perfekcionista čak i za neke nebitne stvari u životu

Ne pratim sport.
Volim filmove (najviše trilere i parodije) ali nemam nešto vremena da ih gledam.

I na kraju - "glavno jelo": Zaludjennik za kameru i snimanje i time se i bavim

Evo još nešto...
Ne volim ljeto i vrućine i obično se izoliram u to doba jer baš nisam dobro društvo.
Volim Mađarsku i Rusiju. Ruski sam učila 4 godine u osnovnoj školi, ali sam imala jako lošeg nastavnika pa sada jedino znam čitati (kako-tako) i možda nekoliko osnovnih riječi. Mađarski sam počela učiti prije nekih godinu dana, upisala sam ga kao izborni predmet na fakultetu, ali kada sam, nakon jednog semestra, htjela nastaviti, ukinuli su ga
Ne volim sokove, pogotovo gazirane. Najčešće pijem vodu.
Obožavam djecu. Htjela bih roditi bar 3, ali ima još vremena...
Volim ljuljačke (i ljuljati se na njima, jel).
Od kućanskih poslova najviše volim prati suđe (to me opušta i totalno se isključim), a ne volim skidati paučinu (ne bojim se paukova, nego mi je to baš mrsko i ne volim kad mi se paučina lijepi za prste).

Zdravo svima ! :]]

Volim jezike, izucavam ih, najvise volim English i njegovu knjizevnost.
Volim psihologiju, i kreiranje psiholoskih portreta.
Volim da pravim ukrstenice, kao i da se bavim misterijama.

Ne volim zimu, guzvu, meso(nerado ga unosim), ociglednost, etc, etc..

Vreme mi je stalna preokupacija. Uvek se trudim da za što manje vremena uradim što više stvari. To dokazuje ovaj spot - https://www.youtube.com/watch?v=zQ1v1pMdIoQ&ob=av2e - deo koji je najjači utisak ostavio na mene počinje u 1 minut i 17 sekundi spota.

Volim da je sve kako treba. Ako neko drugi to ometa, smeta mi i ruši koncepciju svega.

Kada dam iskrnost, očekujem iskrenost, mada ljudi često ne veruju u moju iskrenost jer su navikli na laž.

Hirovita sam,sve cu uraditi sto samtram da treba u tom trenutku.
I necu se nikad pokajati,jer je to bilo jedino ispravno i nije moglo drugacije,ma koliko to drugi smatrali greskom.

Humor,interne sale i davanje nadimaka su mi specijalnost

Ne samtram da mogu da promijenim ljude,samo moj stav prema njima,tako da se ne razocaravam nikad.A trudim se da drugi sto manje pata mojom krivicim.

Sangvinican sam tip.
Prije cu odreagovati u odbranu drugih ako primijetim nepravdu,nego u svoju odbranu,bez ako je direktan napad,jer me ne zanima sta za mene nebitni ljudi misle.

Vise volim musko drustvo,jer ne podnosim ogovaranja nikako.
Ne podnosim kukavice i sujetne ljude.
Ne volim da se pravdam.

Opterecujem se totalno nebitnim stvarima cesto.
Slabo spavam.
Fali mi malo istrajnosti u vaznim odlukama.
Iskrena sam uvijek kad je u pitanju nesto sto se tice mene,a kad se bojim da cu nekog da povrijedim umijem da ublazim istinu.
Cesto mijenjam raspolozenje.
Dobar sam dipolimata.

Toliko za sad

Pozdrav svima
Drago mi je da sam, po preporuci prijateljice dosla na ovaj forum. Nadam se da ce uzivanje u druzenju biti obostrano.

Nekad sam vesela, vedra i nasmejana...nekada "njanjava" i ranjiva...videcete me vec, u svim mojim zutim i onim manje zutim minutima ( trudicu se da budem ok i tada ).

Ne bojte se...sasvim sam obican lik.

Jos jednom pozdrav svima

...

-Pošla sam godinu dana ranije u školu, završila sam Ekonosmku u Beogradu i radila u struci.
-Udala sam se maloletna, odmah posle škole
-Sa 19 godina sam rodila starije dete,a sa 21 mlađe
-Kažu da sam majstor za torte i kolače i nekada sam i tako zarađivala novac, sad ne.
-Obraduju me sitnice i mislim da sitnice često čine život lepšim.
-Temeljna sam u svemu
-Raduje me uspeh svih koje znam i nisam zavidna
-Umem da priđem ljudima kad su emotivno "poljuljani" , nekad ćutanjem mnogo toga kažem a često i verbalno, retko kada pogrešim
-Ne volim vređanje, omalovažavanje i nikada uvredu ne vraćam već se sklonim
-Obožavam moju porodicu i ne patim što nikoga nemam od familije
-Oca nikada nisam videla i ne želim da ga vidim

Obožavam da šetam na obližnjem proplanku, sam, kada razmišljam i maštam o nekoj svojoj budućnosti.
Volim rano da ustajem, kasno da ležem.
Svako veče zaspim kraj knjige.
Volim psihologiju i sve što ima veze s njom.
Studiraću sociologiju.

Imam 19 godina, studiram matematiku i fiziku.. Obozavam knjizevnost i sve sto ima veze sa njom, takodje volim umetnost...
Iskrena sam, ponekad impulsivna, tvrdoglava...

Kada sam nervozan i kad to stavim do znanja i kažem da ne želim da me iko išta pita, onda tako i mislim. Svaki pokušaj se može završiti jedino vikanjem na nedužnu osobu. To se desilo mali milion puta. Ne, ne želim da me tad zapitkuješ zašto sam nervozan. Ne, ne želim da tad pokušavaš da me oraspoložiš. Ne želim da dišeš pored mene (nervira me i sopstveno disanje) - samo me ostavi na miru. Kod mene nervoza nije stanje, nego napad.

Vec drugu zimu postajem pospana cim pocnu hladnoce. Ne mogu da se razbudim ujutru kada treba. To jest, probudim se i odem na posao i onda tu malo drijemam na sofi na recepciji. Jednom sam zamalo bila ulovljena. Ovo je posve nova "navika" za mene i nadam se da ce prestati isto tako naglo kako je i pocela.

Pusenje mi nekad stvara stvarno problem i zato sam postala sve manje tolerantna prema pusacima. Kad sam okruzena njima i njihovim cigaretama, oci mi se skupe ili me peku, trepcu... Nos mi se zacepi, pocnem kasljati i nemam zraka.

Kao djevojcica jako sam patila od nocnih mora. Gotovo svako vece ili jutro sam se budila vicuci, uplasena od strasnih snova koji su me proganjali. Kasnije sam zapisivala i analizirala snove, sve dok se jednom nisam jako uplasila necega sto sam sanjala. Jedino cega se sjecam je da mi je kroz glavu, dok sam se budila, projurila misao: "Ovo je previse strasno da bi ga se sjecala." Taj san sam zaboravila dok sam se probudila, i kasnije sam ili prestala da sanjam tako strasne snove cesto, ili ih se jednostavno nisam sjecala. Sada imam vrlo zivopisne i upectaljive snove samo sa vremena na vrijeme. Ubijedjena sam da mi neki od njih "najave" neke neprijatne dogadjaje koji ce mi se dogoditi.

- Na Zidu volim da imam tišinu koja mi omogućava stvaranje.
- Uvek nakon pročitane knjige ostavim jedan dan bez knjige da bi se utisci od prethodne slegli, pa tek onda čitam novu.
- Volim maglu i utisak koji ulične svetiljke bude u meni kad su okružene maglom i kad pokušavaju da je savladaju.