Humor u književnosti

Koliko se sećam, najviše sam se smejala uz Ekovu knjigu ,,Kako sam putovao s lososom", ili uz bilo koju komediju B. Nušića. Imala sam problema i zbog Sterijinog ,,Romana bez romana", pošto me umal' nisu izbacili iz čitaonice zbog uznemiravanja kolega (smehom).
Na žalost, sad nemam ni jednu od tih knjiga pri ruci da podelim sa svima malko tog cinično-inteligentnog humora.

Izdvojiću jedan detalj iz ,,Vremena čuda" B. Pekića.
Elem, u ovom romanu je Juda Iskariotski, onaj isti koji je izdao Isusa, predstavljen kao apostol koji se najviše zalagao da se sve zbude po Pismu (Starom Zavetu), i toliko je dosađivao i zamarao (ne učiniti tu čudo, nije tako pisano; ne izlečiti bogalje, mora poludele...isl.) da su ga prozvali Juda Pismo ili Juda da se zbude.
Naposletku, došavši u Jerusalim u vreme Pashe (kad treba da se desi nešto strašno sa Isusom), apostoli ustanovljuju da su prevideli čin izdajstva, i da to mora biti neko od njih. Onda oni Isusa pitaju ko želi da ga izda, pa on izabira baš Judu.
Tu nastaje Judina drama, on luta ulicama, razmišlja, muči ga taj zadatak - sa jedne strane, spasenje sveta je u pitanju, sa druge - Isus mu je Učitelj i prijatelj... I onda će, u sred te hamletovske dileme, uzviknuti:
Da li da se zbudem, ili da se ne zbudem?!