Čudno je...

Čudno je kako čovjek može pogrešno prosudjivati o nekim stvarima. Ja sam uvijek u životu mislila kako je mnogo bolje umrijeti nego biti nepokretan, mentalno zaostao, oboljeti od demencije i slično. Onda pročitah Stillov post o dedi koji je bio nepokretan i bih duboko dirnuta njegovom pričom. Očigledno je taj deda imao veliku ljudsku vrijednost za svoje unuke, mnogo su ga voljeli i mnogo tugovali za njim. Vrijednost njegovog života bila je nemjerljiva za njih.

I dalje mislim da bih ja lično više voljela da umrem nego da moram trpiti takvo nešto i biti ljudima na teretu, ali sada mogu shvatiti da drugi ljudi ne moraju da razmišljaju na sličan način. Mogu da shvatim da porodica zaista može da voli i nekog prema kome je život bio nemilosrdan. Divna priča Still, divna.   

...što sam skoro potpuno siguran da grešim, ali me strah od toga da ću se kajati u kasnijim godinama koči. I sve mislim da je bolje da se kajem što sam živeo punim plućima u vreme kad treba punim plućima živeti, nego da se kajem zato što nisam i da krivim i onog ko nikako nije kriv. Testosteron, nagoni, čovek je životinja. Nisam sada dovoljno dobar ni za koga, a naročito ne za nekog takvog. Nisam dobar i tačka.

...kakvih ljudi ima na ovom svijetu. Jedna od najbolje plaćenih osoba u firmi ne može iščekati da primi platu sa par dana zakašnjenja, a sramota me reći koliko je dobro plaćena. Ista osoba ne može shvatiti beskućnike koji prose i kaže da bi se trebali zaposliti, a ne prositi. Jeste, vrlo je lako naći posao u današnje vrijeme, a svi čeznu da zaposle nekog prljavog i smrdljivog ko dolazi bez ikakvih preporuka i nema ni krova nad glavom.

... sto imam potrebu da joj pomognem i brinem hoce li nesto naci umjesto da je pustim da se malo sama snadje, jer inace joj uvijek neko pomaze i radi nesto za nju

...kako neko može da vam nedostaje iako ne znate ništa o njemu, iako ta osoba ne želi da znate, iako vas je povredila, iako to nije dobro po vas...

...kako te jedna te ista osoba može nekada iznervirati, a drugi put raznježiti i oduševiti...

...što svi ljudi koje znam vole Vaya Con Dios. Kao da su nekako svima našli ‚‚žicu".

...što kada zapamtim neki broj telefona ili lozinke na engleskom ne mogu da ga se sjetim ako pokušam na srpskom i obratno...

... kako je pusto danas na poslu, jer je vecina kolega radila do 4 ujutro, pa su im menadzeri odobrili home office za danas

...kako se ljudi znaju ostrviti na nekoga za koga misle da im nece moci uzvratiti istom mjerom.

... kako u našoj bašti još ima ruža! I pored sve ove studeni! Baš je čudno kako odolevaju mrazu, prost prirodni primer čoveku kakav treba biti i u najtežim uslovima!

...kako je dugačak dan kada ga moraš čitavog provesti ležeći u krevetu...

Evo ti:

... Čudno je kako dan proleti kada celog dana nešto radiš.

...kako sam sigurna da neću još dugo postojati.

...što sebe zatrpavam nebitnostima (ili me nebitnosti zatrpavaju), pa reči nemam (ili do reči ne mogu da dođem?) kad treba da kažem šta mi je, kako mi je (i zašto mi je?).

...kako vrijeme leti...

...čovjek se može osjećati loše i kada je vani divan sunčan dan, a on nije bolestan. Samo zato što zna da pred njim stoje samo problemi i razočarenja, kojima slijedi smrt.

...njupaju mi se praline od jagoda Ne znam zašto. Sami su šećer i čokolada. A ne volim ni šećer ni čokoladu. Ali mi se svejedno njupaju... Mmm... Pralinice...

...što sam uspjela ponjupati skoro 300g slatkiša

...kako u citavom Londonu ne mozes naci kozmeticara ni upola tako dobrog kao sto su bili oni u Sarajevu...

... što u poslednje vreme sve češće mislim na nas.

...VH1
...kad me đubre osvoji rečenicom  
...James Dean daydream look in your eye
...čitav fiju-weee dan

...san koji sam sinoc sanjala...

...što sam konačno pronašla (ili one mene?) pjesme, a da nisu u katalogu

...koliko neke stvari mogu biti uzaludne.
...kako se uvek kroz vreme vratiš na početak neke već ispričane priče.
...kako se motivacija za korak napred redovno pojavi.
...kako je ambicija moćna stvar.