Postaje li ljubav vremenom jača ili slabija?

Valjda do neke granice jacom, a kasnije slabijom.Ne svidja mi se to, i vise volim sad da vjerujem u suprotno, ali ipak je istina

Samo na osnovu iskustva mogu reći, da vremenom ljubav i ne liči na onu ljubav koja je bila najjača na svetu.
Nema one iskre u očima, nema ona strasti, nema onog šaputanja...ali zato ima razumevanje apsolutno za sve, govor očima, milovanje očima, koje pređe u iskru.
Dvoje bukvalno postaju jedno i tu su jedno drugom bukvalno za sve, al to ne kao obaveza, već kroz život se toliko vežu da jedno bez drugo ne mogu i da jedno za drugom nedostaju kad se odvoje na neko kraće vreme.
Skoro sam bila nekih desetak dana odvojena od ovog "najgoreg na svetu" sa kojim ne pričam već dva dana Nedostajao mi je i to mnogo apsolutno za sve.
A i ja njemu, osećao se nesposobnim bez mene,ne što sam ja nešto sposbna već što sam tu uvek, a tada me nije bilo.
Svakodnevno smo se čuli ni sama ne znam koliko puta.
Brinula sam ja i brinuo je on i jedva sam čekala da dođe po mene.
Možda ovo "brinula sam i brinuo je" nekome zvuči kao da smo mi jedno drugom neka briga?! Ne.
Iako se ja često zezam, ja ne mogu bez Vilotića niti on bez mene.

Ljubav dobija u danima a gubi u godinama.
Remark

Uzeto sa:
o ljubavi

Onog trenutka kada prestane da se održava,
kada jedno digne ruke,
ljubav kreće silaznom putanjom.
Sizif nije dogurao svoj kamen do vrha.
Ali nismo svi kao verni Sizif...okrenućemo se i otići, a kamen neka bogovi sami dižu..

Jača. U mom slučaju je tako. Vremenom volim ne samo jače - već dublje i više. Po meni ljubav može biti trajna, pa i večna. Ne razumem ljude koji se umore. Znači da nisu voleli.

Mislim da ljudi prolaze kroz različite periode što se tiče ljubavnog života, te nekada ljubav koja je u jednom trenutku bila u krizi može opet da bude jaka, jača nego ikada prije. Enigma je lijepo opisala kako je dvoma koji su odavno zajedno vrlo teško kada se razdvoje. I sama se tako osjećam. Ljubav definitivno može jačati vremenom, ali ne dožive svi tu sreću.