Re: Rekao bih, a nemam gde

od **Still_dreaming** Čet Okt 16, 2014 10:06 am

Meni je trenutno pogrešno vreme za sve.

od **Still_dreaming** Pet Okt 24, 2014 12:47 pm

Nisam hteo da to tako bude, tako je ispalo. Nisam kriv, tako je u meni.

od **Ivana_** Sub Okt 25, 2014 12:52 am

- Rekla bih ti da mi je neizmerno drago što si toliko daleko otišla, što si uspela, što si srećna. I rekla sam ti, doduše samo pismeno, ali dovoljno je da ti znaš da me tvoj uspeh raduje, i rekla bih ti to opet, iako znam da do toga tebi nimalo nije stalo. Rekla bih ti da te se stalno setim, gotovo svaki dan. Najviše kad vidim bubamaru ili staklenu kuglu sa pahuljicama i vodom. Rekla bih ti i da mi je žao. Nema veze, ionako od vetra ti to ne bi čula.

od **ces@ric@** Sub Okt 25, 2014 7:34 am

Ponekad imam osjecaj da ne pripadam ovom svijetu i da na njemu ne ne postoji niko ko me moze u potpunosti razumjeti...

od **Dora_Mar** Sub Okt 25, 2014 9:55 am

Kako me ne shvatas? Kako ne razumes? A sva tvoja obecanja? To sve da bacimo u vodu? Ni rijec onda kad treba. Dokle?

od **ms.k** Sub Okt 25, 2014 12:52 pm

..

.. reći da si bilo koji dio kvarka razlivenih pluća je uvreda za ista paa barem u ovom trenutku utisak/osjećaj imam .. za razliku od tebe je vidljiv ima okus miris transparentan je i slojevit na sebi svojstven način prozračan sasvim dovoljno da primi/propusti/da svijetlost .. a ti dragi moj prijatelju pretpostavljam da ona priča da je pronađen dokaz o postajanju crne materije ima veze s tobom ili si neka nova mjerna jedinica iste .. nemoj pogrešno da me shvatiš .. ne kažem da je to nešto loše .. čak šta više lijepo je .. lansirati te u svemir da postaneš dio univerzuma i tkaš isti .. u vakumu .. :tiktak:

..

od **Still_dreaming** Čet Nov 06, 2014 11:23 am

Čini mi se, samo mi se čini, da se vraćam onom koji nekad bejah.

od **ces@ric@** Uto Nov 18, 2014 9:04 am

Vjerujem da sad boli, ali mislim da je dobra odluka i voljela bih da u njoj ustrajes...

od **Troja** Čet Nov 27, 2014 9:33 pm

Samo joj noge vire! :buahahhaha:

od **Ivana_** Čet Nov 27, 2014 10:57 pm

Volela bih da me vetar ponese u neke nove svetove, da se spojim sa nekom drugačijom sobom i nadvisim ove okove koje mi je nametnula okrutna realnost i sredina koja me guši. Volela bih da sam slobodna da delam u pravcu svoje umetnosti, svoje jedine večite hrane koja mi pleni biće i koja kida te predrasudama učvršćene bedeme u koje me trpaju, a u koje ne želim da se svijem. Moja je glava iznad svakog površnog oreola slave, gramzivosti, zavisti, pakosti i primitivnih postupaka. I meni ne treba oreol, nikakav da bi bila velika. Samo želim da budem što jesam. A ovo ovde, i ovo sada to mi onemogućava.

od **ms.k** Pet Nov 28, 2014 4:15 pm

.. idi kući ljubavi .. čujem je kako iz osme kuće viče riječi između rade i ilija i neko sasvim drugo ime namjesto njih .. idi kući ljubavi ..

od **ms.k** Sub Nov 29, 2014 4:45 pm

.. sad već poodavno .. nešto je ekspolodiralo napolju .. valjda .. prasak u svakom slučaju dovljno velik da napravi pometnju .. i naravno .. opet sam na sredini devedesetih .. svi ti nagli odjednom odnikud zvukovi su jedna od stvari na koje se valjda nikad navikniti neću .. ili se kaže naviknuti .. nikad oko tih stvari sigurna nisam .. nego .. probudim se uglavnom jer je svjetiljka napolju neviđeno svijetla i ne samo da je ona svijetla nego čini da je sav smog napolju ko zapaljen i gori .. a nakon izvjesnog vremena krene klasično uslovljavanje ili tako što .. spavanje/buđenje+svjetlo=piškenje .. i ne iritira piškenje samo po sebi toliko ni to što sam se razbudila i pitanje je da li ću opet zaspati (posve očigledno ne nisam) nego sav namještaj koji je sad u stvari ko staza sa preprekama a povrh svega u tim takvim i sličnim napetim situacijama uvijek se sjetim profesorke koja je došla kao zamjena na nekolke sedmice umjesto omiljnog mi profesora i smijuljim se ko blesava na riječi tjelesne izlučevine .. 'molim vas suzdržite se od spominjanja tih takvih i tome sličnih izlučevina i tjelesnih izlučevina generalno niko to ne želi da čuje čita ni da zna generalno' .. i tako .. odšepavam u pravcu staze sa preprekama i nađem se u posve drugačijoj situaciji .. dosije iks .. kroz prozore je dopirala plavo crvena svjetlost al tek na momente odlazeća i dolazeća sa sve onom kombinacijom magle je bila totalno kul što me je podsjetilo na ljetos kad su se neka djeca igrala sa nečim isto tako svjetlećim što se baca i leti u visinu pa pada i tako u krug .. ne ukapirala nisam da je napolju čudnovato svjetlo policija vatrogasci ili šta god već sve dok nisam otvorila vrata i provirila napolje .. nedostaje mi džemper .. imala sam flafast crveni džemper .. kao pošla sam nekolka puta u šoping po flafast džemper .. nisam ga našla .. zašto su ženski džemperi nekakvi tanjušni i sa nekim glupim šarama i pletenicama i kojekavim glupostima a muški totalno flafasti i kul .. htjela sam kupiti muške džempere ali mi sestra nije dala kaže da i ovako dovoljno zbunjujem ljude a i problem je što su od vune mada se kasnije predomislila i nagovarala me da se vratimo i kupimo ih vidjevši da ništa drugo normalno nema .. bijah previše lijena tako da sam na kraju završila gledajući pončo jedino flafasto što sam pronašla .. mada mi nije bilo jasno ni šta ću sa njim .. al stvarno .. šta .. sve mi izgleda ko da služi ama apsolutno ničem možda jedino da mi pokrije dupe koje kažu treba da se raskvasi i postane trokrilni ormar uskoro jednog od ovih dana i pošto mi je misao o pončo postala previše depresivna izašla sam napolje .. ista stvar je i sa cipelama .. ženske užas zlato šljokice nitne bodlje i sl a povrh svega i platformacipelopatike na kojima niti jedna ne zna da hoda a to koliko smješno izgledaju da ni ne spominjem .. a s druge strane muške cipele su totalno kul i pri tome nemaju gluposti kao što su platformacipelopatike .. pitala sam ljubaznu teta prodavačicu da probam jedne od totalno kul muških cipela i naravno nema broja .. još jedna od stvari koja mi nikad jasna neće biti što će muškarcima sve te tolke noge .. statistički gledano više od polovine je niža i sićušnija nego ja ali svejedno imaju sve te noge koje su previše velike da mi naprave ciple ko za njih .. i tako .. bosa sam i nemam flafast džemper .. lažem .. imam flafaste čarape .. i dramim bezveze .. i mislim da bi trebalo da odem da spavam .. sad već poodavno ..

od **ms.k** Ned Nov 30, 2014 7:45 am

.. jutros sam propustila kišu .. ništa je čula nisam .. probudilo me sestrino kikotanje .. jedna učenica ju je u ćošku kontrolnog objesila posve nespretno nešto utisak imam neće od nje leonardo biti imajući u vidu da ni čiča glišu ne umije da potrefi kako treba a po bjelini papira ni džon neš .. s druge strane ja sam umjela da nacrtam čiča glišu i papir mi nikad prazan bio nije pa ni to nije završilo baš najbolje tako da ko će ga znati .. kad mi je već donijela papir i sve se sa istim navalila na moju čistu plahtu pita me hoću poljubac .. ma obavezno kontaminirala si mi plahtu go away prehlađena si i samo mi fali da se i ja prehladim kreten a nije mi čak ni komp upalila niti je pustila muziku da se razmrdam uz oliviju njutn džon đubre jedno pokvareno .. sve sam sama morala kasnije i u šetnju .. nedostaje mi kuma kad je studirala znala se pojaviti i u šest sedam jer bi krenula na predavanja pa se na putu do stanice smrzne i mrzi je da ide na predavanja pa svrati kod nas jer joj bliže i lijena je da se vraća kući jedina je razlika što smo tad slušale kamil džons uz nes kokakolu liker i rum .. nekad mi nedostaje i kokakola zadnji gutljaj sam popila takođe uz sestru i kumu i sasvim slučajno uz veoma lošu erotiku na tv1000 jer sam stala na daljinski na putu ka stolu da ostavim čašu .. sestra se opet kikoće čudi se maštovitosti đaka pri množenju razlomaka lijepo joj kažem da mi je davno rekla da je u ljubavi ratu i matematici sve dozvoljeno pa mi nije jasno što se sad čudi .. a onda je posve logično pitala nešto što nikakve veze sa trenutnim razgovorom nema da li sam skinula interstelar .. jesam još onomad kad sam ti pustila onaj intervju sa onim čika afroamerikancem doktorom nauka nečeg pametnog koji kaže da je naučno u naučnofantastičnom filma sedmica .. iskoristim situaciju i pitam je zašto nikad ne priča o onim presjecanjima narandže i dimenzijama ko onaj čika doktor nauka mislm ipak je matematičar i tako to .. sve što je rekla je neee .. ali .. neee .. ništa mi gore nema nego kad mi kaže ne i razvuče ono e u beskraj .. neeeee .. vidjela sam je nebrojano puta da tako govori njenom mačoru ciceronu kad je pokušavao napraviti neku glupost ili je blentav ili je ljuta na njega .. neće ni o ljubavi da priča kaže uvijek sve popljujem i kaže mi da je meni svako srce felerično ili tako nešto ne može popamtiti sve moje gluposti .. pa kad jeste .. srce bi trebalo da bude krug u kome se nalazi vlasnik istog i svi ostali koji su voljeni od strane vlasnika srca i da svi budu smješteni u separee kruga i da je svaki separe iste veličine i da su svi jednaki ravnomjerno raspoređeni i nacentrirani s tim što je vlasnik srca prvi među jedankima tako nekako .. mislim da me ništa slušala nije .. samo se kikotala blenula u kontrolne i povremeno mi dobacivala neee .. namrštila sam se okrenula joj leđa blenući kroz prozor nema ništa od rasprave vidim .. jutros sam propustila kišu ..

od **ms.k** Uto Dec 02, 2014 11:50 am

.. danas .. uvijek me podsjeti na novine i kako je neko posve pogrešno vjerovao većini a ne samom sebi i pogrešio (opet te nema previše dugo brinem) .. danas .. previše sam se smijala nekako mi je nakon toga neumitno da se rasplačem .. možda i hoću ima minut dva do ponoći dan nije završen .. otac je pravio vreblani spisak ko će sve da dođe na slavu .. smaranje .. većim dijelom ni ne slušam ga .. hoće biti dimljeni šaran sarma i alkohol .. hoće .. ostalo me ne zanima .. onda je posve ozbiljno konstatovao i pitao .. M i J . pokojni čika M je l da neće doći .. krenula sam da se smijem .. ne znam za tebe al ja baš i ne bih voljela da se pojavi .. ne vjerujem da hoće uskrs je tek na proljeće pa ne vjerujem da će vaskrsnuti možda ga ishaluciniram .. prethodnih godina popijem duplo nema mi kume a ona mi kaže da kad pijem popijem i za nju kažem joj da hoću više reda radi a onda zaista da ne bude da sam je lagala i popijem .. negdje upola nečeg sestra me pitala ko je moj najomiljeniji smor .. mogla sam i da pretpostavim da sprema neku glupost ne znam zašto nisam .. kasnije me kad ništa slutila nisam nafatala u ćošak i poljubila .. sad sigurno ima da se prehladim .. kreten .. pokušale smo kad se već uveliko smrklo da skontamo teoriju relativiteta i jedan ispisan papir upitnicima kasnije došle do zaključka da nam se čini da je Tesla rekao da je to glupost i saglasile se sa tim .. danas ..

od **Still_dreaming** Pet Dec 05, 2014 3:23 am

You can be the best, but I can't fall in love right now (I hope it's just "right now").

od **ms.k** Pet Dec 12, 2014 12:40 pm

od **Ivana_** Sub Dec 13, 2014 5:39 am

od **ms.k** Sub Dec 20, 2014 12:55 pm

Ne sjećam se. Ne sjetim se ni tvog rođendana, ne sjećam se ni dana kad smo se sreli ni da li je bilo proljeće, ljeto ili jesen, niti datuma vjeridbe, ničeg što je nekad bilo bitno. Sjetim se samo svake godine, već pola decenije, da ovih dana treba da pijem. Sve je počelo i sve se završilo i opet iznova počinje i tako u krug. Ona zadnja nekolka dana u staroj i prva nekolka dana u novim godinama i ne računam. Sve je novogodišnja atmosfera, sve do kineske nove godine, a kad nju, kao po običaju, dočekam, skidam ukrase. Trpe mi ludost, ali prošle godine su napravili skandal oko čaše ili dvije votke i bijelog vina. Možda i ne bi toliko tragično bilo da komšinica dodala nije da je vidjela i neki liker u svemu tome. Oslijepila dabogda, kad već tužaka, mogla je i da istinu kaže: nije bio liker, već rakija. Ne kraju krajeva jasno mi nije bilo što se uopšte miješa. Izgnali su me u sobu. Žele da me trezne, i ne čuju kad im kažem da sam sa tim tako trezna; žele da odrastem, kao da bih mogla dalje ovih sto sedamdeset i pet, a i sam znaš koliko sam se trudila sa svim štiklama da dosegnem koji centimetar više onaj zlatan presjek, ali vredilo nije; žele sve da znam, da znaju; žele da me izbace; i nikako da shvate nisam ovdje i da sve samo ti si znao. Zato ona ravna linija moždane smrti nije linija već bijeli prah i snijega trag koji svake godine udahnem i izdahnem i sve je drugačije. Primjera radi pretprošle godine si otišao sa onima bez granica i riješio da ostaneš dok istu ne pronađeš, a prošle si pobjegao sa nekom drugom, ove, odlučila sam, tražim razvod; ali svake godine, neizostavno, javiš mi se sa neke nadmorske visine i kažeš kako misliš na mene i minulo ljeto i sve ostale riječi one glupe knjige koju ne mogu da smislim; i svake godine mi kradeš platno, samo zato što znaš da ga volim i jer sam rekla da perfektno opisuje knjigu. Riješila sam, ove godine ga želim. Razvod potpisujem, ali platno ne dam. Ljubav. Prostrijeću je na pod, leći, i umotati se. Ne dam. Moje. Tačka. Obazirati se neću i na onu tvoju koja je u stvari moja na tvojoj lijevoj slijepoočnici, ni na obod lijeve vilice, ni na vrat, ni na ramena, ni desnu ruku i njen dlan, što su moji; ni na one riječi, kad sam sve to svojatala, neka sve bude moje a da tebi ostavim sunovrate odrpane prevrate i ljute koprive, koje si izgovrorio previše puta pa sam ti sve povjerovala. Da će doći jutra kad ćeš me ukrasti još koji put; i dani kad si me zvao mala i mišu; i da ćeš dovršiti one patofne sa leptirima koje si dresirao da pjevaju neku meni nepoznatu pjesmu, jer si smatrao da kad već ih nikad osjetila nisam u sebi pjesmu sigurno hoću; i vjerujem da hoće da hoćeš, doći ćeš, sa sve širokim osmjehom oko tvoje velike glave. Ne, nećeš. Zato te nema noću da me otpetljaš od ovog što sam se uplela u sebe samu; a kad u snove svratiš ne kažeš šta mi je; i nema te da stegneš onu nevidljivu ogradu, sad je otvorena, i mogu da divljam. Zato ponekad čujem vukove kako zavijaju na Mjesec dok ti pobrojavam sve verzije imena Vuk, a ti se smiješ dok spremaš supu iz kesice i pitaš me šta će nam sav taj čopor i ko to može da nahrani, a ja ni sama ne znam zašto objašnjavam da je to porodica a ne čopor. Trebalo mi je nekad vremena da vidim da se šališ i neopisivo me je nervirala ta tvoja neozbiljnost i osmjeh, i uvijek sam se trudila da te uozbiljim, a sad mi je žao, nisam trebala. Trebala sam biti budna, reći da je sve u redu, da ne ideš, da se vratiš u krevet, da ću doći, ugasiti svjetlo, i ostati. Još uvijek sve gubim, a ništa nemam i nikad imala nisam, i ničeg nema ni u meni ni na meni. Bila sam smotana na krevetu i proljetos sa čašom vode tri dana nisam se pomakla u stanju šoka. Brat od strica je jedino što mi je čuvalo razum jer na momente nisam znala da li sam tamo ili ovdje, pričali nikad nismo nije ni bilo poterebe, ali onomad imao je koji centimetar manje, i sad je rekao da je sve u redu. Iako nije, jeste. Čujem kišu kako škripi niz prozore, a smrt si i smrt je u meni, i čujem ih kako oštre skalpele, i žele da me režu, da te isjeku u meni. Tako da i dalje imaš svoju sobu u meni, samo sam sad pronašla dušu moje duše da sa njom pijem i prijatelja koji je prepoznao prijatelja u meni i za koga znam daće da me pridrži ako kad posrnem. Ali nikad nisam. Neću. Ne vjerujem. Ne sjećam se.

P.S.
Moj najbolji prijatelju, ponekad, nedostaješ mi. I Isus Hrist, i nevidljivi čovjek. I još mnogo štošta. Samo... Ne sjećam se.

od **Still_dreaming** Ned Dec 21, 2014 12:54 pm

Jeza uz i niz kičmu zamalo dušu da mi uzme. Spustila se nisko. Digla me visoko. Ali ne dovoljno. Stao sam. Treba jače. Treba mnogo jače.

Dajem dušu, evo - dajem je. Ako neko ume da golica lepo. Povoljno. Dajem je za stručne prste. Dajem je za ustreptale usne. Dajem za drhtaj svih mišića. Dajem je za inspiraciju.

od **ms.k** Ned Jan 25, 2015 3:11 pm

I'm worse at what I do best
And for this gift I feel blessed

od **Ivana_** Pon Jan 26, 2015 5:42 am

Bože, setiš li me se? U kutu mira koji si stvorio, u čarobnosti trenutka, pred vratima sopstvene sreće, u njenim očima? Ima li me u vašoj posetlji kao međa koja ne postoji, kao treća svetiljka, kao drhtavi plam pri vašim uzdasima? Ima li me na tvome ramenu gde te mirišem kao dete slatko od jagoda kad se prvi put dočepa teglice u odsustvu roditelja? Ima li me? Je li me imalo ostalo? Bi li se ikada pojavio predamnom i rekao mi ''Hajdemo!'' Pomisliš li ikada kao ja da sve ostavimo i odemo... da odemo do đavola anđele moj?

od **Liza_N.** Pon Jan 26, 2015 9:07 am

AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

:nervoza:

od **Troja** Pon Jan 26, 2015 9:35 pm

Zašto tako tužno i ružno?

od **ms.k** Uto Jan 27, 2015 2:25 pm

Ne znam. Ne umijem.

od **Troja** Sre Jan 28, 2015 9:33 pm

Ne možeš da ne progovoriš ni sa kim osim sam sa sobom, a onda ti bog počne puniti glavu glupostima.

od Sponsored content

Rekao bih, a nemam gde