Prijatelji naših partnera

Sa prijateljima svog supruga sam u dosta dobrim odnosima. Vidjam ih zajedno sa suprugom, nikada sama. Još se nije desilo da je njemu jako drag, a da se i meni ta osoba ne dopadne. Jeste se desilo da je on htio održavati prijateljske odnose sa jednom osobom zbog toga što su im majke bile prijateljice. Tu osobu nisam podnosila, a ni moj suprug nije imao previše visoko mišljenje o njemu. Vremenom smo se prestali družiti sa njim. Druženje majki ipak nije dovoljan preduslov da i vi budete prijatelj sa nekim. Inače, smatram da se prijatelji mog supruga prema meni odnose veoma lijepo.

Što se tiče prijatelja vezanih za bivše veze, i dalje sam u prijateljskim odnosima sa onima sa kojima sam bila i prije. Nikome nisam okrenula ledja samo zato što je prijatelj mog bivšeg momka.

Veoma interesantna tema koja me je navela da lepo upoznam najbiliže prijatelje moje lepše polovine
Treba poznavati bliske ljude voljenih jer se i uz pomoć njih može dosta bolje upoznati kakva je osoba s kojom ste u vezi.
A kada je reč o prijateljima bivših ljubavi, sa nekima sam i dalje u kontaktu i odličnim odnosima.

Definitivno želim da upoznam najbliže prijatelje moje voljene osobe...

Upoznala sam prijatelje svog momka i nisu mi se nimalo svidjeli. Najprije, kao novu osobu potpuno su me ignorisali. Ne znam za vas, ali ja kad prvi put sa drustvom upoznajem momka, onda moje drustvo pokusava da ga ubaci u razgovor, da nadju zajednicku temu, da saznaju nesto vise o njemu.
Njegovo drustvo je bilo bas suprotno. Pricali su o nekim dogadjajim koji su se dogodili prije sto godina, tome se smijali, ali niko sem mog momka nije ni pomislio da mi isprica taj dogadjaj. Mene nisu nista pitali, nista o meni ih nije interesovalo. Ugnjavili su nekom pricom o svadbi, dvoje iz grupe se vjencava i prave veliku svadbu. Ta jedina zenska mi nije legla, jer smo jednostavno potpune suprotnosti. Dugi nokti, jaka sminka, uska suknja, 20 godina, abortus iza sebe, bez fakulteta (sto je i ok, ne sudim) i bez bilo kakve zelje za istim, ne govori nijedan strani jezik, pljuje po Rusima (ja sam dijelom Ruskinja), pljuje po roditeljima svog momka i zivotni san joj se ostvaruje u vidu te ogromne svadbe sa Ciganima. Zbog momka sam se trudila da se ipak zainteresujem za razgovor, da uskocim kad-god, ali sam uglavnom samo u sebi okretala oci. Poslije je jednom prijatelju dosla djevojka, koja je isto tako bila nova u drustvu i koju su jos vise izignorisali, s obzirom da nju njen momak nije ni pokusavao da ubaci u razgovor.

Jedini prijatelj mog partnera sa kojim sam se slagala bio je kum jednog od moja tri bivša momka. Sa ostalima je bilo sačuvaj Bože. Ne samo da me nisu voleli, nego nisu ni pokazivali interesovanje za moje prisustvo, kao da ne postojim. Ali ruku na srce nisam se ni ja nešto trudila jer mi se nisu dopadali. Bila mi je jako simpatična drugarica mog dečka, jedina devojka koja mi je bila malo slična po interesovanjima i s kojom sam imala neke teme... Ostalo katastrofa. Muški su se nekako kruto držali, a njihove drugarice me baš nisu volele i nametljivo su pokušavale da me po svaku cenu oteraju iz te priče. Mnogo puta sam odlazila jer mi društvo nije prijalo, bezobzira na partnera, a kad ne bih otišla trpela sam svašta.
Ni sa kim nisam u kontaktu niti me to zanima.