Internet prijatelji?

Mislim da problem nastaje, jer se ljudi cesto predstavljaju za nekog drugo, odnosno za osobu koju zele biti, a nisu. I onda smatraju da kad se s nekim vide i uzivo i kad bi se druzili, da bi ta osoba uvidjela da ustvari nisu takvi.
Jedno 4 godine se dopisujem sa ekipom iz ZG, ali ih jos nisam upoznala. Prosle godine sam isla u ZG da se vidim s momkom na 4 dana i nikom se od te ekipe nisam javila. Momka nisam bila vidjela koji mjesec i bio mi je znacajan svaki trenutak.
Na drugu stranu, jednog lika sa kojim sam se dopisivala godinu dana isto preko foruma sam upoznala i danas mi je jedna od najblizih prijatelja.
Imam jos dosta internet prijatelja sa kojima se dopisujem, a koje nikad nisam upoznala. Kad sam raskinula sa deckom, a dva dana prije toga saznala da sam izgubila 4 godine faksa, bilo mi je stvarno tesko, ali nisam imala vremena da se nalazim sa prijateljima iz RL-a i pravo da kazem nisam htjela da me vide takvu. Tako sam se izjadala jednom liku sa jednog foruma, koji me je zaista saslusao, posavjetovao, ohrabrio... ma jako puno pomogao. Dotad sam bila skepticna prema tim internet prijateljstvima, ali fakat ne znam kako bih stala na noge da nije bilo te osobe tad

Za mene su net prijateljstva besmislena. Kad nekog "upoznam" preko neta, ok je jedno relativno kratko vreme da to bude samo net komunikacija, ali uvek poželim da tu osobu upoznam u RL, što u većini slučajeva i učinim. Zaista ne vidim svrhu održavanja virtuelnih prijateljstava, pogotovo što obično u tim razgovorima dolazi do razmene nekih intimnih stvari,razmišljanja,informacija... Naravno,ako neko ne želi da se upozna sa mnom u RL, ne namećem se više, ali onda ubrzo to "prijateljstvo" i svaku komunikaciju sa tom osobom prekidam.

Sad postoje 2 vrste prijateljstva - uzivo i online. Neke ljude nikad necu hteti/moci da upoznam, dopisivanje volim (zao mi je sto se vise pisma ne salju, volela sam to suskanje). Druge koji mi ostave poseban utisak upoznam i najnormalnije nastavljamo druzenje na oba nacina.
Fb nije po meni dobar primer, valjda zato sto je moja lista prijatelja relativno mala. Naravno da ima ljudi koji su mi stvarno prijatelji, a ostatak je uglavnom prihvacen zbog fb igrica : : . Tesko da cu ikada upoznati devojku sa Tajlanda sa kojom se neobavezno dopisujem

Mima :: dopisivanje volim (zao mi je sto se vise pisma ne salju, volela sam to suskanje).

I ja volim da šaljem pisma prijateljima,više nego da im napišem mejl.To činim relativno često,i ne odnosi se samo na one koji nisu u Bg,mada naravno mnogo češće šaljem prijateljima koji žive u inostranstvu ili u drugom gradu. (ne mislim samo na čestitke za rođus,Novu godinu i slično) . Ne vidim razlog da to neko ne čini,ako voli.

Pet godina sam i u ovom svetu...i, znam da net prijatelj moze da bide prijatelj...i, imam ih...par njih.

Nazalost znam i da 'net prijatelj' moze biti opasan neprijatelj...ne bira sredtsva kako da unisti sve sto je izgradjeno, udara gde najvise boli...i, ima 116. maski...
Strpljivo skidam maske, i kad vidim pravo lice, onda se iznenadi, jer mu sve kazem direktno...

Ja pisem na blogu, Facebooku i odnedavno forumu. Takodje se dopisujem sa covjekom iz juzne Afrike, sa kojim sam jedno vrijeme poslovno saradjivala, a onda smo razmijenili zivotne price, pa sale, pa ispovijesti i fotografije. Dva puta me je cak na telefon zvao da malo porazgovaramo, i mislim da je to bilo vrlo fino od njega. Facebook mi je spasio zivot dok sam imala krizu na poslu, ne znam kako bih bez njega (tada nisam znala za ovaj forum!). Desavalo se da su mi u tim trenucima krize oni ljudi o kojima nisam imala Bog zna kakvo misljenje pritekli u pomoc, a da oni za koje sam osjecala da smo relativno bliski, i koje sam mislila da bolje poznajem ne mogu odvojiti pet minuta da sa mnom porazgovaraju kada mi je tesko. Poucena tim iskustvom cijenim net prijatelje, jer nikad ne znas ko ce ti u zivotu stvarno valjati.

Sto se tice stvarnog zivota, ja i suprug smo upoznali neke djevojke sa foruma sa kojima se on dopisuje, i postoji sansa da cemo susresti jos tih poznanica sa neta. Ko zna, mozda jednoga dana upoznam i nekoga sa Zida?

Mislim da preko neta moze da se izrodi divno prijateljstvo, pa cak i ljubav. Da li je to forum, blog, face, i sl. stvari, nije ni vazno.
Presudna je iskrenost.
Pa i ako se razocaramo, nista strasno, sve je to zivot...
Uvek se upoznam sa ljudima sa kojima se dopisujem... Bilo bi mi glupo da prodjem pored njih i jedva im se javim. Nedavno sam se upoznala sa jednim deckom s kojim sam se dopisivala par meseci. slucajno sam ga srela, prepoznala, javila se, izgrlili smo se kao da se znamo dugo...

Ako gledamo pozitivno na stvari, na takvim mestima mozemo ucvrstiti prijateljstva, naci utociste, razumevanje, podrsku... ali ni u cemu ne treba preterivati, i nikako ne zapostavljati ono sto je prirodno, jer kontakt "oci u oci" i dodir, nista ne moze zameniti...

Volela bih da upoznam nekog sa Zida..

Ja mislim da su prijatelji preko steceni preko interneta, super prijatelji. U ovo vrijeme internet je veoma vazan vid komunikacije, pa nije ni cudo da se poznanstva vrlo cesto sklapaju tim putem. Ja sam licno upoznao puno ljudi putem interneta, od kojih sam neke i licno opoznao kasnije i skopio divna prijateljstva. Pogotovu su zgodni forumi gdje se nadju ljudi sa slicnim interesovanjima. Vrlo cesto je slika koju sam stekao, bila potpuno tacna, kada bi osobu stvarno sreo. Naravno bilo je i nekih ljudi koji su lagali i izmisljali, ali to su zanemarljivi izuzeci.

Slova imaju jačinu.
Net prijatelj može biti i neprijatelj, povredi gde najviše boli.No fala Bogu, oporavi se čovek i od povređivanja u RL, a kamoli na netu.
Imam svoje net prijatelje, nedostaju mi kad ih nema na netu,razmišljam šta je sa njima i umem da ih potražim.
Inače malo sam ljudi upoznala sa neta, par njih.Jedan me razočarao, ostali ne.
Moram da priznam da je to drugačije prijateljstvo, nego ono iz RL.Moji prijatelji iz RL su svojim kućama, sa svojim porodicama, a ja sam ovde i znam da nisam sama.

sto se prijateljstava stecenih na takav nacin tice,
reci cu da su, mozda,cak i 'dublja' od prijateljstava u reali,
jer, kao sto spomenuh: sve je lakse kada sakriven si, i tu su samo monitir/mobilni i ti.
Stekla sam divna prijateljstva koja traju godinama,
jako kvalitetni i zanimljivi ljudi, sa svojim manama i vrlinama, ali nista manje prijatni.
Naravno, treba sa nekim pisati jako dugo, i imati tu vestinu 'citanja ljudi', bar malo, da bi se pohvatali svi konci i steklo poverenje.

[ovo je zalutalo u internet veze, ne videh i ovu temu]

Imam jednog pravog internet prijatelja (osobu koju nisam upoznao uživo). Nije nam problem da bilo šta kažemo jedno drugom, da se poverimo, izjadamo, oraspoložimo jedno drugo. Toliko puta smo i ona i ja bili u situaciji da nas je nemoguće oraspoložiti, a onda samo nešto izađe iz nas i izvučemo osmeh jedno drugom. Osećam se baš blisko sa tom osobom (neću da je imenujem, ali ona će se prepoznati) i ne vidim ništa čudno u tome što je naše prijateljstvo zasnovano isključivo na onlajn razgovorima. Toliko se dobro osećamo rečima da su oči nepotrebne. Mada ponekad poželim zagrljaj ili zajedničku kafu.

Sa druge strane, bilo je mnogo više onih internet ‚‚prijatelja'' (takođe mislim na ljude koje nikada nisam upoznao) kojima nisam trebao da se poveravam i s kojima je komunikacija trebala da ostane ‚‚čisto formalana''. Ali dešavaju se i grešeke, šta da se radi, čovek se uči dok je živ. Devetore oči i nema brige. Ljudi se predstavljaju sa maskom preko maske na internetu i, kao i u stvarnom životu, ono što ste poverili, može biti povereno nekom drugom, pa trećem... A tu su i drugi načini da vam se internetskim putem ostvaeti vaša sopstvena naivnost (jer kriv je samo naš dugi jezik ili u ovom slučaju brzi prsti).

Internet ostavlja slobodu i mogućnost da budeš neko drugi i da imaš nešto što nemaš i nisi imao. Ljudi glume a i vremena su takva da svi moramo bar ponekad nešto da odglumimo ili slažemo. Neki u tome pretjeruju.Upoznala sam samo jednog internet prijatelja i ispostavilo se da on nije to što je rekao itd...Ima tu i ok osoba ali malo ih je.

Na netu isto pravilo važi kao i za uživo-poznanstva: Svi deluju normalno dok ih malo bolje ne upoznaš.

Internet i jeste neka vrsta imitacije stvarnog života, nije za džaba ranije bio dobar instrument ludacima zato i jeste osmišljen, i koliko god delovalo da se društvo slaže po forumima (bilo gde), na kraju se potvrdi da od recimo 20ak ljudi na kraju ostanu dve osobe (vremenom, prijatelji) sa kojima se više slažeš od svih ostalih. Protiv ostalih nemaš ništa protiv, ali..  
U mom slučaju, preko interneta sam stekao, pa skoro, tri prijatelja.. i upoznao sam se sa njima. Od to troje, jedan prijatelj mi je jedan od najboljih, mada i ova dva su poprilično dobra. Svakodnevno se čujemo, i sve to. Poenta je biti ono što jesi, na nekom prikladnom net mestu, i ljudi se uglavnom pronađu u nekim sferama života. Sve i da ne želiš da stičeš neke kontakte tim putem, kao u mom slučaju, oni se sami vremenom izgrade. Ne verujem u forsiranje bilo čega, a naročito ne druženja.
Inače, u ovom trenutku, imam jednog internet prijatelja, tačnije prijateljicu, i toliko se dobro razumemo da čak ni nemam neka očekivanja nit mi je previše bitno da se ikada upoznamo, premda, hoćemo. (Postoji ) No, s obzirom na činjenicu da ona ne živi u mestu u kom ja živim, naš kontakt bi se i održavao najviše putem poruka ili interneta, i to mi je skroz kul.