Cafe ‚‚Utopija"

Hvala na lijepim riječima Still.

Ostavio me je. Imam utisak da ću da umrem pre jutra zajedno s detetom nerođenim

Umreću umrecu

Umrecv

Ne daj se Ivana. Biće sve u redu.

Ivana_ ::Epa otišli smo iz moje kuće, eto. Došli smo prošlu noć kod njegovih - mućak! I oni su nas izbacili i sad šta?! Pa idem pod stan. Ali znate li kakav stan? PRIZEMNA NEKA KUĆA bez ogreva i bez ičega, sve smrdi na vlagu. Neću imati osnovne stvari za život! U odnosu na ovo živela sam kao princeza. Imala sam SVE. Čisto, mirišljavo, toplo. Videli ste mi ja msm sobu. SAD NEMAM NIŠTA. Kako ću dete da čuvam u tim uslovima pojma nemam. Neka mi je jaka duša. S mobilnog vam se javljam. Od sad na tamo net mogu samo da sanjam. Vučemo se okolo po gradu kao cigani s punim kolima stvari. BOŽE, BOŽE u šta mi se život pretvorio, mislila sam da sam najdublje u paklu. Prevarila sam se! SVI MOJI BILI SU U PRAVU

Draga Ivana, jako mi je zao zbog situacije u kojoj si se nasla. Nadji snage u sebi da izdrzis ovaj tezak period, a ako se bas nista ne poboljsa neko vrijeme razmisli o mogucnosti da se vratis kod majke. Nisu mi bas jasni razlozi zbog kojih ste otisli od nje, mada znam da se nije bas slagala sa tvojim suprugom I da zivot u zajednici nije neka sreca.

Da li tvoj suprug radi? Ako ne, morao bi pod hitno da ganja kakav-takav posao da bi se mogao brinuti o vama. Nadam se da ces imati wi-fi I biti u situaciji da procitas ove rijeci podrske I da ce se za vas ubrzo pronaci neko sretnije rjesenje.

Grlim te I mislim na tebe.

Dobro vece, narode!

Sta se desilo, Ivana? Vidim da sam nesto propustila. Negdje vidim da te je ostavio, negdje da ste odselili. Mozda je ipak najbolje da dok ne steknete bolje uslove da se vratis majci. Ipak uskoro dolazi mala beba i nije dobro da bude u tolikoj vlagi i bez grijanja zimi. U svakom slucaju, puno srece!

'Veče mrmoti! E, da: Znam da ste se uželeli ćuški!
Imam neke zdravstvene probleme. Najkraće rečeno: infarkt oka. Uradili smo sve moguće analize ali nema uzroka. Dakle, da pojasnim: Nije pucanje kapilara u oku nego glavne vene iza očne jabučice.
Nema bolova. Samo mi je (tada) bilo kao da mi je neko uperio reflektor u to oko. Sjaj i to jak. Od onda na levo oko vidim nejasno (mutno) sa puno fleka koje su statične. Kao "krivo ogledalo" sa puno belih fleka i kada pogledaš ka svetlu ili si napolju pa je sjajan dan, onda je to kao da vidiš žar.
Lekar je potvrdio da je to infarkt oka. Papilophlebitis sa hemoralgijama na rubu papile u slivu vene teporalis inferior....

I pijem neke lekove kojima je nus pojava da uspavljuju, ošamućuju... To je ispalo kod mene jako izraženo. Evo primera: ako legnem (pre ovih lekova) tokom dana da spavam (noću spavam oko 5-6 sati), onda mrmotujem 40-50 minuta; ako popijem 2,5mg bensedina, onda spavam do sat i po; od ovih lekova spavam preko 3 sata. Postao sam mrmot!
Posle terapije od 2 nedelje, otišao sam na kontrolu i ništa mi nije bolje. I dalje na levo oko vidim sve mutno. Lekar kaže: pogoršalo se. Ona traži da hitno idem u bolnicu da bih mirovao, da bih bio "na posmatranju" i ispitivanju. Onda preko veze odem kod načelnika okologije (koji je očni hirurg) i on mi kaže da nema šta da se posmatra a da nema ni ispitivanja koja nisam uradio osim kod hematologa. Tako nisam bio u bolnici. Onda sam otišao kod hematologa. Propisno me namučila. Rešila žena da bude detaljna.
Saldo: I dalje nema poboljšanja, ali sam malo navikao... Mislim (nadam se) da bar nije gore. Sve što su mi do sada ispitivali - rezultat je da se ne zna uzrok. Nije tromb, nije trombofilija, nije neelastičnost vena, nije gusta krv, nije ni očni pritisak ni pritisak, nisam debeo, ne pušim, krvni sudovi prohodni... Eto, desilo se. I dalje idem na neke preglede i tako... Sutra ću celog dana kampovati po čekaonicama.
Bili smo na moru i bilo je fino. Šta više (vešto izbegnuti pleonazam), ovo je moje najzanimljivije letovanje ikada. Pisaću sutra - prekosutra jer ne može u par rečenica.

Bio sam od 07:00 sati u bolnici kod hematologa. U 8 mi izvadili krv. Onda sam čekao red do 14:30 da uđem na pregled. Pregled se sastojao od toga da sam ja sedeo i ćutao (jer me niko ništa nije ni pitao) a ona (doktorka) je polako kuckala "izveštaj. Onda mi ga je dala, i rekla da mi je zakazala kontrolu za 18. novembar. Koj' moj sam uopšte čekao?! To je mogla da otkuca i bez mene i da mi pošalje poštom! Udaviću tamo nekoga!

I kod nas ima takvih nesposobnjakovića. Tragedija da se na takve trebaš oslanjati kad si najranjiviji.

Ivana, šta se desilo? Što reče Ces, nešto sam propustio...

Sretno Male, sa okom. Ja imam problem sa suhim okom i prilicno me nervira, pa ne mogu ni zamisliti da je jos tako kao kod tebe

male ::Ivana, šta se desilo? Što reče Ces, nešto sam propustio...

Malac, procitaj Ivanin post koji sam ja citirala u Utopiji (nekoliko postova prije ovog tvog, na istoj stranici). Ukratko, Ivana I njen muz su odselili od njene majke I sada su podstanari u prizemlju neke kuce gdje je neuslovno - ima vlage, nema grijanja I slicno. Posto vise nema ni WiFi mozda ces morati sacekati malo duze da ti Ivana odgovori.

Aha. A lepo sam joj rekao da ne radi ono što rade golubovi... Eto, nemam neki pametan savet sada. A što su otišli? Majka prolupala ili joj se ne dopada zet?

Navodno se majka i suprug ne slažu.

Koliko vidjeh Ivana je bila na forumu, valjda se drugi put uspije i javiti. Po svemu sudeci, ni suprugovi roditelji nisu puno bolji. Iskreno, nije mi jasno to neprihvacanje, kao da su ubili koga. Ruzno od strane roditelja

Ja se u subotu selim, pa trenutno svaki dan poslije posla pakujem, sto mi nije nimalo zabavno. Danas cemo dobiti kljuceve od novog stana, pa cemo moci bolje da planiramo gdje cemo sta smjestiti. Ovo ce inace biti moja peta selidba kako sam u Pragu, ali prva da selim cijeli stan

Evo o moru:
Bili smo na odmoru zajedno sa mojim bratom i njegovom porodicom. Veliki dupleks apartman. Odmor kao i svaki drugi, opušteni, pomalo usporeni.
U prizemlju, tačno ispod nas, bio je par sa detetom i njenom majkom. Muškarac je bio debeo kao svinja i skoro isto toliko lep, star četrdeset i nekoliko godina. Žena, plavuša, lepog lica, verovatno da je zgodno građena kada nije trudna – jer bila je u osmom ili devetom mesecu trudnoće, barem deset godina mlađa od muža. Očigledno je bilo da se zaljubila u njegov novčanik.
Posle par dana, uveče je nastala kod njih neka svađa, a onda smo videli ujutru debeljka kako pakuje kofere u svoj mercedes i sa detetom i taštom odlazi. Žena je i dalje galamila. Mi smo se spakovali i otišli na plažu, a iza toga u šetnju. Predveče smo bili u apartmanu.
Sedeli smo na terasi i spremali se da mezimo tanko isečen suvi vrat, maslinke, sir, taman otvorili po pivo.
Iz prizemlja se pojačavala svađa trudne plavuše sa samom sobom: „Nemam ni ležaljku, odeću nemam! Ni kafu ne mogu da skuvam, muž mi struju isključio... I gde je on sada? Nema ga celog dana! Nikoga nema! Majka i dete su mi nestali! Oteti! A muž, ima ga sto šezdeset kilograma, kosti mi je lomio i detetu mi sve zube izbio, on je tu negde, kola su mu tu!“ Kao da nije trudna, ogrnuta belim krevetskim čaršavom, preskočila je ogradu terase i našla se na travnatoj zaravni, metar i nešto iznad parkinga. „Evo!“, pokazala je na Nenadov automobil. „Tu mi je auto, ali nemam ključeve da uđem u njega!“
Pogledali smo se, šokirani, i brzo uputili ka parkingu. „Odmah pomeri kola negde dalje od nje“, rekao sam mu.
Za to vreme je plavuša već skočila na parking i išla ka opel astri. „Evo, u moj rođeni auto ne mogu ni da uđem!“, rekla je potežući bravu na vratima suvozača. Nenad je iskoristio trenutak kada je usmerila pažnju na stanare sa drugog sprata koji su je pitali da li joj je dobro i ušao u automobil i zaključao se. Startovao je motor ali skučeni parking je zahtevao isparkiravanje iz pet ili šest poteza. Kod drugog mu je plavuša pokucala na prozor: „otvori samo da ti nešto kažem...“ Nenad je otvorio prozor do pola. „Vidiš“, rekla je, „ovo je moj auto a ti si u njemu i imaš ključeve od njega. Šta si uradio mome mužu i detetu?“ Nenad je pokušao da joj objasni kako je to njegov automobil i da je pogrešila, ali ona je brzo protnula ruke kroz prozor i pokušala da ga uhvati za grlo. Tada sam joj ja skrenuo pažnju: „Gospođo...“ Okrenula se ka meni i prosiktala: „Ja nisam gospođa! Ja sam dama!“
Kada kažu za takve ljude da imaju neki ludački sjaj u očima, verujem da to nije pravilo: njene oči su bile potpuno prazne. Na licu nije bilo nikakve grimase.
Povladio sam joj: „Dobro. Damo...“ Za to vreme, Nenad je zatvorio prozor. Primetila je. „Ovo je moj auto“, nastavila je i sa obe ruke čvrsto uhvatila bočni retrovizor, „i ovo je moje ogledalo. Ja sam ga kupila!“
U međuvremenu su stigli stanari sa drugog sprata. Šurak i zet. Obojica medicinski radnisi koji rade u inostranstvu, jedan od njih u nemačkoj mentalnoj ustanovi. Preuzeli su pregovore sa njom. Onaj drugi je prvi pokušao da je smiri i pokazao joj u rukom u pravcu njenog apartmana: „Zašto malo ne legneš? Trudna si...“
„Ne maši mi tim tvojim fensi satom pred očima“, izdrala se na njega. Nenad je pokušao da iskoristi gužvu koja je bila par metara pored njega i da nastavi sa isparkiravanjem automobila, ali je primetila i brzo stala isprad automobila. „Evo! Krade mi auto! Prvo je skinuo znak mercedesa... Evo ovde je bio! I stavio ovo... ovaj... šta je ovo? Znak opela je stavio! I zamenio tablice! I nema mi muža!“ Pogledala je svojim praznim očima ka Nenadu, zbacila čaršav sa sebe otkrivajući potpuno nago telo i zavrištala: „ Ako me više ne voliš, zgazi me!“
Opet je usledilo skretanje pažnje od strane komšija sa drugog sprata i Nenad je uspeo da pobegne autom. Ja sam pošao preko puta, do jedne agencije koja je još bila otvorena, i pokušao da objasnim situaciju matorom grku kako bi on pozvao policiju ili hitnu pomoć. Na žalost, on je znao samo grčki jezik a moje znanje tog jezika je ograničeno na neke obične svakodnevne pojmove. Shvatio je da se neka žena porađa. „Close enought“, pomislio sam. Pozvao je hitnu pomoć. U međuvremenu je Nenad našao Marka, momka koji je predstavnik neke velike turističke agencije i ovaj je pozvao policiju. Ona je u međuvremenu prevrtala metalne kontejnere po ulici, preskakala ograde kao dviska i srdito grdila sve i svakog. Uspeli su da je hospitalizuju posle puno sati pregovora jer zbog bebe nisu smeli da joj daju nikakvo sredstvo za smirenje. Sećam se početka jednog njenog monologa: „Ja imam opsesivno posesivnu kompulziju. Ali, ne! Nije to isto što i bipolarni poremećaj! Ne, ne, ne, neeeee... To je mnogo blaže...!“ Pitam se kakav je tek taj bipolarac....
Od sada ne idem na more ako nema u blizini neki ludak. Stvarno su zabavni...

Meni je ovo vise zalosno nego zabavno. Sirota zena, a siroti i vi koji ste to morali da otrpite.

Uh, Male, nije ti bilo dosadno. Zao mi je i nje, ali pogotovo mi je zao njene familije

Njena familija se pomerila u stranu da drugi reše problem. U susednoj zgradi je bio njen brat od tetke sa porodicom i nije se mešao. A zajedno su došli sa 2 auta. Ujutru se vratio muž i bio tu sam do kraja. Dete i taštu je poslao kući. Nikakvo izvinjenje nije palo. Beogradska kultura...
A znaš zbog čega cela drama? Zbog para. Da je ostao, morao bi da je ON odvede kod lekara i da sve plati a to ne pokriva putno osiguranje. Ovako smo mi zvali hitnu i policiju i to ne plaća jer ide kao hitan slučaj.

E moj male sto bi zivot bio lijep kada bi jedini problem koji ljudi imaju bile pare. Ne znaci da je njen suprug otisao sa tastom i cerkom jer je razmisljao o parama. Pare su problem samo ako ih nemas. Ne razmisljaju svi na isti nacin. Mozda se covjek jednostavno iznervirao jer ko zna kakvu je scenu njemu napravila, a sigurno je da nije mogao znati sta ce se desiti ako ode.

Sto se izvinjenja tice bilo bi lijepo da se izvinuo, ali mozda mu je jednostavno bilo previse njegove muke da bi razmisljao o tome.

Male, vjerovatno ovo nije prvi put da se desava, pa i suprug ima svoje granice. I ja mislim da nema veze sa parama, vec jednostavno da nije imao vise snage. Najprije, htio je maknuti to dijete da ne gleda takve scene i majku u tom stanju. Mozda nije imao ko drugi da odveze tastu i dijete (recimo tasta ne vozi). A razumijem ga da se i nije ispricao, vjerovatno mu je puna glava drugih briga. Nije to lako, vec ima jedno dijete, drugo na putu, a zena nije sva svoja. Uz to postoji rizik da i ta djeca naslijede te njene psihicke bolesti. Zaista mislim da supruga i tastu ne treba ovdje osudjivati. Zapravo, ni nju, jer nije ona kriva sto ima psihickih problema. Mozda samo u trudnoci ne smije uzimati te tablete pa je malo otisla. To sto je vjerovatno sponzorusa, to je drugi par cipela
Upotrijebila sam puno puta rijec "vjerovatno", ali mi to ne znamo, pa ne bi trebali ni odmah osudjivati

Ona se, po njenim rečima, lečila u Lazi Lazarević i još dve klinike za koje do sada nisam ni čuo. Rekla je i da "tamo" ljude vezuju, tuku ih, seku ih (?) i drogiraju.
Muž je sa jasnom namerom otišao. Muž i brat od tetke su znali da je luda i poveli su je na odmor u drugu državu. Pri tome, putno osiguranje ne pokriva lečenje mentalne bolesti koja nije nastala tada nego je doneta, prevoz i hospitalizaciju, verovatno i prevoz do granice na kraju. To je veliki novac, dovoljan da ti idioti naprave to što su napravili.

Male, Srbija nema more, pa su, ako su vec htjeli ici na more, morali otici u inostranstvo. Ona trudna I poremecena, nisu je nikako smjeli ostaviti kuci samu. Pogresno je sto je bila ostavljena sama ikako, ali, kao sto cesarica rece, mi mozemo samo nagadjati razloge za to - od toga da je muzu dozlogrdilo, do toga da je samo htio skloniti dijete i tastu da je ne gledaju u takvom stanju.

Ti si bio izlozen scenama koje je pravila mozda sat vremena, a njen muz je godinama. Pa, ako je tebi dozlogrdila za tih sat vremena, zamisli samo kako je njemu.

S druge strane, s takvim bolesnicima nikada ne mozes znati sta da ocekujes, pa su podjednake sanse bile da ce ona napraviti neku veliku scenu kao i da ce se smiriti kada ostane sama.

Samo da se javim.
Vidim da ste mi pisali i u čudu ste, ali i ja sam - verujte mi.

Život mi se pretvorio u horor.
Ne znam šta da vam kažem.
Poželite mi sreću.
Neću se javljati neko vreme.
Možda pošaljem predloge ali onako slabije.
Puna sam reči ali ne mogu da govorim.
Previše je.
Iako sam u braku ja se borim sama. Za mene je ovo toliko teško da prosto nemam reči.
Pozdravljam vas.