Kada vas ljubav posvađa

hhmmm...dosta teskih pitanja...
nisam imala slicna iskustva,osim mozda sa prvom varijantom gde bih nenavalentno sacekala da taj frajer eventualno izabere...

To mi se nikad nije dogodilo. Kada moje drugarice nadju decka, on je automatski izbrisan iz mog mozga. Koliko god privlacno da izgleda, gledacu ga kao decka moje drugarice, druga i to je to.
Moja drugarica i ja se cesto zezamo kako cemo jednog decka da podelimo posto nam je zapao za oko, a ni jedna ni druga nista ne pokusava. Ali, to je samo u sali... :
Kada bi se desilo da se moj decko i moja drugarica zasvidjaju jedno drugom, ne bih imala nista protiv kad je takva situacija.
Ali, na svu srecu, moje drugarice su kao i ja, tako da im se ne desava da otimaju momke...

Jednom mi se desilo da me je najbolja prijateljica optuzila da joj uzimam decka. Zajedno smo bile na moru, upoznale neku musku ekipicu. Tetka moje prijateljice je zeljela da jednog od njih (kao sina svoje prijateljice) poveze sa svojom necakom. Mojoj prijateljici se ideja dopala, lik je bio njen tip. No, njegovoj mami i njemu sam se vise ja svidjela. On zaista nije bio moj tip, ali njegova majka je zaista bila uporna. Trebala su mi dva dana da prijateljici objasnim da joj nista ne cinim, da je sve dio njegove mame i da me lik ni u kom pogledu ne zanima.

Prisustvovala sam situaciji kad su dvije vrlo bliske prijateljice bile zainteresovane za istog decka. Jedna je bila godinama, a ova druga ju je bodrila, dajuci joj laznu nadu da je on zainteresovan za nju, ali je stidljiv. Nakon par godina, on se zainteresovao za ovu drugu. Prva je to naslutila, druga je poricala i dalje je bodreci, ali je na kraju zavrsila sa njim, jer se "eto desilo". Nakon toga, prva se skroz povukla i prestale su se druziti, mada je to pripisala "novom drustvu" i rekavsi da nema ljutnje. Srecom, nije mi se desilo, ali da jeste, vjerovatno bih postupila isto, uprkos tome da je najvecim dijelom moja krivica.

Ja sam se u zivotu nasla u obje pozicije - i da je simpatija moje najbolje drugarice izjavila da joj se ja dopadam, i da je moja rodjaka flertovala sa mojom simpatijom.

U prvom slucaju ja nisam bila zainteresovana za njega, ali smo se ubrzo svi skupa prestali druziti, ona i zato sto je pocela da izlazi sa drugim mladicem. U drugom slucaju, moja rodica nije stanovala u istom gradu kao i ja i decko koji mi se svidjao. Nije mi bilo pravo sto je iskusavala svoje zavodnicke cari na osobi koja se meni svidja (ona je rekla da je samo zeljela da mi demonstrira kako treba zavoditi muskarce), ali sam to nekako progutala.
Jednom mi se dopao decko koji se nekada prije svidjao mojoj drugoj rodici. Razgovarala sam sa njom otvoreno i pitala je ima li jos uvijek osjecanja prema njemu. Ona je rekla da nema, i slozile smo se da je u redu da on bude moja simpatija ubuduce.

Inace, mislim da bih veoma tesko podnijela da se moja drugarica pocne zabavljati sa nekim ko se meni dopada. Prilicno sam sigurna da bi me cinilo nesretnom da ih gledam kako su sretni zajedno i da bih prije ili kasnije morala da prestanem da se druzim sa njima.

Uh, nije mi se desilo u ozbiljnim vezama. Ono što se završilo i počelo na poljupcu i par dodira i neobaveznih razgovora ne računam u veze. To su za mene tinejdž igrice.
Desilo mi se da je se jedna od drugarica smuva sa mojim bivšim dečkom, ali nije bilo istovremeno i nije me dotaklo.
Da mi se desi i poprimi zaista ozbiljne razmere u smislu da dođe i do seksa i slično - ne znam kako bih postupila ali zasigurno bih bila iskrena, mada sam ubeđena da bi se tu naše druženje završilo. Što se tiče obrnute situacije, da se ja dopadnem njenom dečku, ali ne on meni - samo bih se povukla barem dok ga ne prođe, ako ga nikad ne bi prošlo napustila bih tu priču zauvek. U svakom slučaju ne mogu da kažem da nešto nikad ne bih uradila jer svako može da zapadne u svakakva iskušenja i životne zamke, okolnosti, a osećanja su, rekoh, svirepa. Pogotovo strast. I retko kad podležu ma kakvim merilima razuma.
Od druženja ništa u tom slučaju. Mada bi me bolelo jer bih verovatno volela oboje.
Kada bi neko to meni uradio - ako volim tu osobu, i ako mi znači, ako mi je životno važna i osobena, prešla bih preko toga i najprirodnije ih pustila da budu srećni. Verovatno da postoji razlog zašto je on odabrao nju i zašto im se sve to desilo.... Sve mogu da razumem. Bolelo bi me, ali bih bila i srećna zbog njihove sreće. Ja bi se već nekako snašla.