Priče za lep dan

Učiteljica je tražila od učenika da u školu donesu u mrežastoj vrećici nekoliko krompira, a da na svakom krompiru napišu ime osobe koju mrze i preziru.

Kad su deca to uradila, učiteljica im je dala drugi zadatak, da sad tu vrećicu sa krompirima nose sa sobom neprestano gdegod da idu, dve sedmice.

Učenici su tako i uradili.

Međutim, svakim danom se sve jače počeo osećati neprijatan miris iz vrećice, jer su krompiri počeli da trule.

Što je vreme više odmicalo, miris je postajao nepodnošljiviji.

Kada su izvršili zadatak, učiteljica upita učenike kako su se osećali dok su nosali vrećicu.

Deca su počela da se žale kako im je smetala.

Nekome je bila teška, ali svima je smetao neugodan miris koji je dolazio iz te vrećice.

Tada im je učiteljica objasnila:

‚‚Kakogod ste se vi osećali, isto tako se osećaju i vaša srca spram osobá koje mrzite. U vašim srcima će uvek biti težine, imaćete uvek neke nevolje i nemire, iz vaših srca izbijaće mržnja i neprijateljstvo kao što je smrad izbijao iz kese. Ali ako niste u stanju da dve sedmice nosite vrećicu trulih krompira, zamislite onda ljude koji čitav život u svojim srcima nose mržnju prema drugim ljudima.”

Jedan student (18) američkog Univerziteta Stanford, uz to i siroče, mučio se da plati školarinu. Bila je 1892. godina. Nije znao kome da se obrati za pomoć, pa je smislio zanimljivu ideju. Zajedno s prijateljem odlučili su da organizuju muzički koncert u kampusu univerziteta kako bi prikupili donacije od posetilaca.

Javili su se tadašnjem poznatom poljskom pijanisti Ignaciju Paderevskom, koji je pristao da održi klavirski koncert za tadašnjih 2.000 dolara. Postigli su dogovor i Paderevski je nastupio na Stanfordu. Ali, kako nisu prodali dovoljno karata, zaradili su samo 1.600 dolara. Razočarani, otišli su kod umetnika i predali mu prikupljeni novac i ček za preostalih 400 dolara koje su nameravali naknadno da plate. Usput su objasnili zašto su organizovali koncert.

Paderovski je na to rekao “Ovo nije prihvatljivo!” Uzeo je ček, pocepao ga i vraćajući novac rekao im: “Evo 1.600 dolara. Oduzmite od toga sve troškove za pripremu koncerta. Ostatak novca zadržite da platite školarinu, a vratite mi ono što preostane.” Studenti su bili oduševljeni.

Paderevski je bio poznat kao veliki borac za nezavisnost Poljske, a kasnije je postao i premijer. Kada je počeo Prvi svetski rat, Poljsku je zahvatilo veliko razaranje, a oko 1,5 miliona ljudi je gladovalo. Očajan, Paderovski se obratio za pomoć američkoj vladi. Šef Američke agencije za hranu i pomoć tada je bio Herbert Huver, koji će kasnije postati predsednik SAD-a. Huver je pristao da pomogne i odmah poslao tone žitarica da se prehrane gladni u Poljskoj.

Nakon toga, Paderevski je odlučio da ode u SAD i lično se zahvali Huveru. Kada je počeo da se zahvaljuje, Huver ga je prekinuo “Ne treba da mi se zahvaljujete, gospodine premijeru. Vi se toga verovatno ne sećate, ali pre nekoliko godina pomogli ste dvojici studenata da završe studije u SAD-u. Ja sam jedan od njih dvojice.”

***
Kada se nađe u prvoj situaciji, većina ljudi pomisli: “Ako im pomognem, šta će biti sa mojom zaradom?”. Veliki ljudi kažu sebi “Ako im ne pomognem, šta će biti s njima?”, ne očekujući ništa zauzvrat. Dobra dela se uglavnom vraćaju.

U međuvremenu, postаlo je nepristojno dа ženа zа sebe kаže dа je domаćicа. Nа pitаnje: “Čime se Vi bаvite, gospođo?”, onа će se snebivаti, zаstаti jedаn dugi trenutаk, pа tek ondа izgovoriti to porаžаvаjuće priznаnje dа je domаćicа i dа ne rаdi ništа drugo. U vreme kаdа su žene menаdžeri, sekretаrice, ministаrke ili u nаjmаnju ruku pi-аrovi kojih imа mаli milion, biti domаćicа, kojа ne rаdi ništа drugo, porаžаvаjuće je priznаnje o uzаludnosti životа. A imа li ičegа svetijeg od tog nаjčešćeg zаnimаnjа u nаšim krаjevimа, od tog žrtvovаnjа kаrijere i tаštine, dа bi se služilo bližnjimа s ljubаvlju kojа je sve ređа u nаšim životimа!

Odlаziti nа pijаcu, birаti prstimа nаjbolje voće i povrće, smišljаti zа svаki dаn nove obroke koji se neće ponаvljаti, а uz to voditi rаčunа dа se što mаnje potroši, kuvаti, prаti i peglаti, čistiti kuću, držаti je uvek blistаvom i udobnom, plаćаti rаčune zа struju, vodu, grejаnje i telefon, trаžiti od mužа sа nelаgodom svаkog dаnа pаre zа sve to, biti sekretаr i pi-аr porodice, а često i lekаr i negovаteljicа, а pri tom reći društvu dа se ne bаvite ničim. Zаto, drаge moje domаćice, kаdа vаs one osobe dugih, lаkirаnih noktiju, pitаju čime se bаvite, SLOBODNO IM RECITE DA SE BAVITE ONIMA KOJE VOLITE.