Naši stihovi...

NEZAPISANI TRAGOVI

Pisao sam nezapisane tragove
kao nove - a davne -
kao nove - a sutrašnje -
vidim nestale sve prašine sa puta,
a zli su srušili fabrike,
straža je neka druga,
odavno drugi asfalt postavljen,
misle - brišu nezapisane tragove,
a ne, to ne, nikada neće ...

Pisao sam
a kelner je opet doneo roštilj
na jako sunčanom stolu,
i leto je bilo, i bilo je toplo.

Pisao sam
pa daj još po jednu,
dok ljudi odoše svojim kućama,
i svi sem mene, i mrak je već.

Pisao sam divne tragove naše,
one asfaltne, prašnjave,
mermerne, travne, cvetne,
liftom pokretne, šinama okretne,
kišne, snežne, u holu neizbežne,
tragove usnule koji se bude
i ponovo sve ih radosno vidim,
pa pišem opisne,
pišem za nas.

Pisao sam, sve naše za juče,
za danas, za sutra,
i opet tako,
i opet,
ja znam...
          (Bgd, 22.avg.2018)

BLISKA DALJINO MOJA

Ne gledam više strane kalendara
jer stoji vreme a boli rastu,
ne spajam više kraj sa krajem
kada su krajevi sve dalji i dalji
gomilani računima besramno visokih,
tražeći potpunu propast nekada
više srednje životne klase,
i zato su boli života jaki
a izvor vode zatvoren odavno.

I dok nosim ponovo stvari prošlosti,
dar Domu za stara lica,
ja, koji nemam, ipak sam bogat,
jer duša je radost tvog postojanja,
vesele, mile, divne ljubavi,
i tebe sam zatvorio u moje srce
da si mi blizu, moja stvarnosti,
moja lepoto, najlepša damo,
najdraža blizino naših daljina.

Ne gledam više strane kalendara
jer juče je za nas mnogo daleko
i zato si danas, u srcu blisko,
zauvek smeštena u duši miloj,
unutar okvira bliske daljine,
unutar danas i ponovo sutra,
da milo sanjaš,
da lepo spavaš,
da mene voliš,
najdraža bliska daljino moja...

             (Bgd, 14.sept.2018)

JA OPET TE SLUŠAM

        (Toše Proeski,25.jan.1981–16.okt.2007)

Ja opet te slušam
a ne vidim dane,
ne vidim sumrak,
ne vidim sunce
što krila je spržilo tvoja,
a samo si ti visoko leteo,
i samo si bio jedini ti,
i samo si ti ...

Divni čoveče, dušo naša,
kao lasta si leteo visoko
da vidiš sve drage osobe,
da pomogneš bolne ljude,
da nasmeješ tužne
i tuge ozdraviš,
da usrećiš čekane
i nesrećno voljene
i utešiš nesrećne...

Ja opet te slušam
i nema tuge za legende žive,
i opet te mislim
i volim i zahvalno hvalim
i klečim pred likom tvojim.

I legenda si postao naša,
u našim srcima večna,
i živiš sa nama,
i letiš sa nama,
k'o naša legenda sreće,
naša sveta lasta dobrote,
naša La Golondrina.

    (Darko,Bgd,15.sept.2018)

*Slobodan Darko Jevremović - JA OPET TE SLUŠAM*
       /Songs:
- The Bells Of San Juan Capistrano - La Golondrina (A Vibrachime and Old Mission Bells)
- Toše Proeski - Zajdi zajdi jasno sonce
       / Video by: Darko, 2018
https://vimeo.com/290063773

OPROSTI MI

Oprosti meni, premila moja,
što nisam znao za dane protekle,
u ranoj zori sam tražio zoru
a usred dana svetlost čekao
i nisam znao, ni slutio nisam,
da posle noći dolazi dan.

Oprosti meni za lutanja tvoja,
za tvoje staze neznanog puta,
jer baš zato ponekad duša mi luta
od onog dalekog do ovog sad.

I snovi neznani postaše stvarnost
i neću više za juče da znam,
izvini za tada, neznanje oprosti,
i budi mi sada duga najdraža,
ti moja duga, ja tvoja duga,
da posle kiše boje razliva,
one radosti i sreće nemerne,
najlepše osete što mogu da dam.

Oprosti meni, za ono odavno,
oprosti mila, jer nisam znao,
niti za sebe,
niti za nas.

         (Bgd, 01.okt.2018)

Odavno nisam
pisala.
O tebi.
O sebi.
O suncu.

Davno me već
goni seta u suton,
potom u mrak.

U mraku nema sunca.
Nema ni mene. Ni tebe.

Kako da pišem kad više ne verujem rečima?

Sav nemir miče noć

Mirnu kao zaleđeno jezero

Tihu kao bezdan

Mudru poput sebe



Znam počinje lutanje

Sve dok ne utaje stihije

Pluta se po samom dnu




Hod težak

Od jauka i blata

A čelo bistro,

jarko kao zrela jabuka



Dala bih sve da se strah izjalovi

Da se preture svetovi

 i da u jutru,

Umivenom mojim dlanom,

Ugledam sebe u miru sopstvene duše.

Ivana Cvetanov

NE VOLIM SUTONE

Ne volim sutone ni magle jesenje
što dane nam tamne u svetlosti našoj
pa jutro čekamo, pospano budni,
daleko bliski i vidni u mraku,
najlepših snova nikad presiti,
da opet dan svane lepote naše,
daljinu da blizu doneti smemo,
samo kako mi jedini, posebni, umemo.

Sutone ne volim jer magla vlada,
k'o dim sivkast štipa mi oči,
ne vidim svetla okolo mene,
sve osećam toplo a topline nema
u sumraku ovom i traženja ovog
za bolje nešto, za bolje sutra.

Zato dolaze čekani dani
i sudbina tera sutone magli
i zato je blizu ona daljina,
zbog toga stalna tvoja blizina,
i tvoja ljubav i tvoja radost,
predivna moja,
svetlosti moja,
ti.

(Bgd, 29.okt.2019)

NE PLAČEM JA  
              (Za moga Sašu)

Otišao si mili u bolji svet,
Tamo gde nema tuge i jada,
Istinu našao na drugoj strani,
Iza večite duge života;
Pa neka u predivnoj duši tvojoj
Uvek u radosti sjaji lepota
I neka si andjeo sa andjelima,
U večnosti mira i večnosti snova,
Sine moj.

Uvek, da znaš,
Ne plačem ja,
Mili moj sine,
To tuži moja duša.

To zaista mnogo
Tuži za tobom,
Moja duša.
                  (Tvoj tata, Bgd, 25.05.2021)