Šta ste sinoć sanjali?

Jako čudno, ali sjećam se čak dva sna; to mi se dugo nije dogodilo...

1. san (dokaz da previše visim na Zidu ): Maja, Still, Teixos, Ces@ric@, Che, moj brat i ja išli smo na neki izlet biciklama. Nikome nisam vidjela lice, ali je sve bilo prepuno boja - šarene bicikle, sunčan dan, šume i livade oko nas... i hrpetine mačaka. Sjećam se da je jedna uz put rasla iz neke polomljene grane, tako da su zapravo njezino tijelo i ta grana bili stopljeni. Kad sam se približila, shvatila sam da mačka nije živa, nego da je to neki kip, a kad sam sišla s bicikle i uslikala ju, iz nekog sam ju razloga pokušala pomilovati, ali me je ona ščepala za ruku i zabila oštre zube. Izgrizla mi je šaku, ali nisam osjećala bolove...

2. san (dokaz da mi nedostaju predavanja, profesori, prijatelji): Išli smo na predavanje profesora čija predavanja inače jako volim jer su zanimljiva, ali on često zna biti bezobrazan i provocirati. To je bio neki izborni predmet pa sam s prijateljicom sjela u prvu klupu jer je ona kao zaljubljena u njega. On je počeo ispitivati detalje iz neke pročitane lektire Marina Držića i svi su znali odgovore, osim mene. Onda me je prozvao i pitao kako sam tako glupa i koliko godina imam (čudio se što u tim godinama ne znam odgovor na njegovo pitanje koje je bilo jako jako detaljno). Ja sam suzdržano odgovarala na sva njegova provokativna pitanja, ali mi se glas sve više i više stišavao, dok nije postao šapat...

Sjecam se samo da mi je jedna od najboljih drugarica pruzala moj srebrni lancic koji se prekinuo prije nekoliko dana, i da sam ga uzela...To bi bilo sve

Moju dragu profesorku, zvanično šesti put! Ovog puta smo se smejali i družili kao da se znamo 100 godina. Čak je bila i duhovita - sintaksički duhovita A danas sam je video na usmenom ispitu i oduševio se kako se ophodi prema studentima na usmenom ispitu - baš onako kako je sanjam.

@Stilly sanjaš provesorku i sintaksu, opterećen si time. Negde sam pročitala da često sanjamo ono što nas muči.

Moj san, koji sam sanjala pre desetak dana i prošle noći.

Idem bosa, noge mi prljave, neprijatno mi je što sam bosa...Inače idem po malu Maju, koja je u obdaništu i tako bosa je nosim kući.
Ona me zagrlila jako i pita me što sam bosa...(dalje se ne sećam)

Sanjala sam hotel, bila sam sa sestrom.Soba je bila jako velika.I biram nesto...Troje nas je i svi uzimamo po jedno od toga, ali ja nekako imam prednost.Sa mnom je osim sestre jos jedna osoba koja me je strasno iznevjerila, i ja razmisljam da joj oprostim na nedelju dana, dok smo na tom putovanju.Sjecam se da mi stavlja glavu u krilo, i zatvara oci.
I sanjala sam jos jednu salu, tako tipicnu za njega samo drugacije prikazanu.
I da nas neko napada, mi pokusavamo da se odbranimo...Ali nisam sigurna kako se to zavrsava.

Sanjao sam da smo ponovo sva cetvorica na okupu a dugi deo sna je kako kao preplivavamo reku od slavije (otkud reka na Slaviji) pa do novog mosta hahahha :D:D:D

Sanjala sam da je moju majku poplavio komsija koji zivi iznad nje. Voda je curila sa plafona citavom duzinom, i bilo je svuda po podu. Kada sam pokusala da je brisem sa plafona nekim cudom se samo upila u zidove. Neobican san.

Zadnjih dana stalno sanjam borbe - prvo su to bili nijemci na koje sam pucala, a onda neki ljudi masine bez osjecaja, neki cudni androidi koji su mi zagorcavali zivot. Neprijatni snovi.

Sanjala sam da idem sa drugaricom ulicom i nosim nesto nalik ne blagajnu, dok je ona nosila neku lutkicu za koju sam ja znala da je bomba. Onda smo sjele i popile pice sa neka dva tipa koja ne poznajem. Poslije smo se razdvojili kada smo naisli na neku njigovu drugaricu, sa kojom su oni otpjevali pjesmu. Isli smo u skolu, ali smo zakasnili. Ja se nisam uzrujavala. U to je pocelo bombardovanje. Posli smo kuci i preko rijeke mogli preci samo nekim nasipom od blata. Ja sam se pobojala da cu isprljati svoje nove platnene patike, i vrlo sam pazljivo hodala. Medjutim, nasip se obronjavao, i ja sam na kraju prelaska dobro isprljala obucu. Rasplakala sam se i probudila.

Sa vrha Avale izbija vulkan koji se kreće ka gradu i uništava sve za sobom. Nije bilo ni malo prijatno. Haos svuda, svi beže, svi jure..

Sanjala sam u nekoliko navrata da neko pokusava da me ubije. Ne znam da li je to bilo pod uticajem serije u kojoj su prikazivali prvi svjetski rat koju gledam na televiziji, ali bilo je vrlo mucno. Laknulo mi je kada sam se od straha konacno probudila i pozalila suprugu koji me je utjesio i razuvjerio da je sve to ipak samo san.

Preksinoc sam sanjala svoje drugove iz osnovne skole kako se razboljevaju od neke zarazne bolesti i umiru. Sinoc sam opet sanjala nesto neprijatno, ali ne mogu da se sjetim tacno sta. Uhhh...

Marka i njegovu devojku, koji mi kažu da čekaju bebu.
Srećno su mi to rekli, a ja sam se blago nasmejala i u glavi pravila raspored za krevetac.
Da bih sabajle jutros pitala Marka (ustao momak ide na posao) je l ima nešto da mi kaže i je l se piju te tablete i je l on siguran da se piju i šta ako...
Ućutao me sa par reči..
"Mama nisam mali, ne brini i spavaj bre!"

Male je kriv za moj san stalno mi ovde servira takve priče, pa ja onda sanjam

Nalazim se u liftu koji se nalazi u mojoj kući. Lift se zaglavi i vrata se otvore na polovini nekog mračnog sprata. Ja izlazim i krećem tim dugim hodnikom koji mi je ličio na bolnicu. otvaram vrata koja su nalik na onim operacione sale. Ulazim, a tamo pacijenti leže i spavaju. Prolazim tiho pored njih, a kod sledećih vrata sede 2 rakuna koji gledajuu mene. Ulazim u sledeću sobu koja je prepoznatljiva. Opet moja kuća. Zatičem gomilu životinja koja beži ka vratima kroz koja sam upravo ušao. Pogledam u pravcu odakle dolaze. Regal. Sve izlaze iz vrata regala i beže. Kada sam se približio vratima, iz njih se promiče pištolj i nečija ruka koja drži taj pištolj ka meni. Zalećem se i nogom šutnem ta vrata. Tu se trgnem.

Nikakvog smisla nema. Ako neko ume da analizira snove, molim da mi se javi!

Sanjao sam kako sam otišao kod jednog forumaša sa Zida u goste...

Da vadim zub, prejako me bolelo, bol me probudio.
Užas.

Sanjala sam da su mi 2 forumaša sa zida diošli u goste )

Gledao sam film s vampirima pa sam sanjao to isto. Katastrofa.

Sanjala sam da me proganjaju, izgleda da sam izvrsila neki zlocin, i da se dokaz o tome sta sam uradila nalazi na forumu, pa policija trazi nacina da sazna o cemu sam pisala.

Cudan san .

Sanjao sam tužnog Vučića kako sedi pokunjen na stolici, jer je izgubio na izborima. Čak mi je bilo i žao, baš je neku facu napravio.

Ne volim kad sanjam sebe, kako sam mala i idem bosa po kiši.
Ni sama ne znam koliko puta sam sanjala ovaj san.
Ustala sam umorna i bezvoljna.

Da sam u prodavici gde se kupuje materijal za slikanje. Gomila nekih boja, a ja ne mogu da pronađem one koje mi trebaju. Mnogo čudan san.

Sanjao sam kako sam išao sa društvom u neki klub i smorio se za medalju

Sanjala sam da sam na ispitu kod profesora koji mi već godinu dana ništa ne predaje. Nisam se baš najbolje spremila, ali dao nam je pitanja prije nego što uđemo u kabinet, da se pripremimo. Ja sam buljila u pitanja i nisam nigdje mogla naći odgovore jer nisam ponijela literaturu sa sobom, ali nisam se previše živcirala. Onda smo ušli u kabinet, kolegice i ja, a kabinet je bio kao čekaonica u nekoj ambulanti, stereliziran, blještav, čist... I pojavio se profesor u bijeloj kuti i rekao da nas sve prvo mora pregledati, jesmo li zdravi, pa će nas tek onda ispitati. Prečudno!

Da se vozim u autobusu koji pokusava da se okrene i da se vrati, ali kako se okretao da gas i pređe preko nekih ogromnih stepenica, sjuri na dole i tresne se, onda je nastavio normalno da vozi kao da se ništa nije desilo.
Čista budalaština od sna.