Šta ste sinoć sanjali?

Da suprug hoće da me baci sa balkona.   

Sanjala sam da me je pozvao da izadjemo zajedno prijatelj, bivsi partner moje dugogodisnje prijateljice. Otisli smo na neku kucnu zabavu, gdje sam se ja ubrzo pocela pitati gdje je moj suprug. Zvala sam ga stalno, a on nikako da se javi.    U to sam vidjela jednu prelijepu zelenu haljinu. Alarm me je probudio prije nego sto sam stigla da je probam i kupim.   

Ja sam sanjao da sa jednom drugaricom idem u Pariz preko ove škole u kojoj predajem. Međutim, škola nam je kao dala sve pare, samo mi treba sami da dođemo. Inače, da naglasim pre svega da smo u Beogradu (tj. ja znam da smo u Beogradu). Ovaj Beograd, inače, izgleda potpuno isto kao London (to bi trebalo da vam govori nešto). I sad - mi imamo kola, ali ne znamo kojim putem se ide. Kad odjednom počnu da se pomeraju zgrade i mi (u sred Beograda) u daljini ugledamo Ajfelov toranj. I to nam je onda kao bio svetionik koji treba da pratimo da bismo stigli do Pariza.

Putovali smo zajedno čitavih 10 sekundi, a onda sam ja odjednom sam i ulazim u ispostavu naše škole u Parizu. Dok sam ja unutra, nema nigde nikoga, ja zavirim u par učionica, a tamo neki Francuzi kojima ja kažem Hi, a oni otpozdravljaju nešto na francuskom. Međutim, kad sam se vratio istim hodnikom, odjednom sve vrvi od ljudi i supervizor celog puta mi govori gde ću držati časove. Tek onda stiže drugarica i ceo kolektiv sedi zajedno. Neko kaže u jednom trenutku: ‚‚Stižu nam đaci!" Ja se okrenem, kad ono ulazi grupa vanzemaljaca. I to mi je valjda bilo previše, pa sam se probudio

Sanjala kako sam pala niz stepenište, slomila obe noge, osetila pravu bol, a to je u stvari samo bol od sinoćnog treninga.

Sanjao sam da me voz dovozi u stanicu. Mala zgrada stanice i iza nje park. U parku deca i ljudi i jedan starac na klupici. Fontana u obliku trougla. Starac, sasvim normalnog izgleda, kreće ka meni, oslanjajući se na štap. Ja izbezumljeno bežim oko zgrade i izazim opet na park i vidim da kamena skulptura fontane ima šest krakova. Shvatam da treba da otrčim u suprotnom pravcu kako bi se vratio stari scenario. Setim se starca, ali računam da ću ga obići, jer je spor (ima štap, mora biti spor!) Upadam u zgradu nalik na moj fakultet. Dugi hodnici. Pet-šest ljudi, svako beži od svog straha. Ja izlazim na jedna vrata i vidim praznu bolnicu. Prestravim se i vratim se nazad. Ista zgrada. Vrata sa mutnim staklom, žena proleće pored mene, tri niska obrisa prilaze i uskoro ugledm tri debela psa, koja liče na psa moje komšinice. ‚‚Shvatam" da smo svi u nekoj paralelnoj dimenziji gde svi treba da se suočimo sa svojim strahovima, a svi bežimo od njih i ne pomažemo jedni drugima, jer ne stižemo.

Veoma simboličan san za mene. Između ostalog, mogao bi se protumačiti i kao da se ja plašim starosti i bolesti.

Sanjala sam Game of Thrones, mislim da me izluđuje serija.   
San je zapravo bio o filmu koji prikazuje što se dogodilo prije ovoga što se prikazuje u seriji. Zanimljivo je to da sam i ja bila jedna od likova.  Bila sam među divljacima koji u to vrijeme još nisu bili toliko divlji - živjeli smo kao seljaci na nekoj livadi, a ja sam imala prelijepog konja koji mi je spasio život. Ležala sam na travi, pomilovala ga po njušci i pogledala u nebo koje se skoro nije ni vidjelo jer su iznad nas letjeli zmajevi (i to stvarno previše njih).
Odjednom se nalazim u svojoj sobi (i to u kući u kojoj sam prije živjela) i dogovaram se s bratom kako ćemo gledati drugi dio tog filma. U tom trenutku dolaze nam gosti koje uopće ne vidim jer nemam naočale i prepoznala sam ih tek kad sam stala ispred njih. Bilo ih je troje i svi su bili odjeveni kao da je ljeto, čak sam pri zagrljaju osjetila koliko su vreli. S druge strane, ja sam u kući bila ubundana i svejedno su mi ruke i obrazi bili ledeni. (Valjda je poruka: Winter is coming!   )

Sanjala sam neki raskošni balkon i crveni šal u šumi. To je čitav san. Samo to. Ko će me znati šta li bulaznim

Sanjala sam da je neko malo dijete divljački udaralo mog supruga. Ja sam ga zgrabila za noge i nadnijela nad ponor da ga smirim i zastrašim. U to se pod pod našim nogama, neka ploča, nakrivila prema provaliji. Suprug me je zgrabio za ruku da nas sačuva od pada, ali pod se još više uvio i sve troje smo počeli da padamo. Osjetila sam prvo veliki strah, a onda počela da razmišljam kako je taj pad čudan, smirila se i u to se probudila.

Sanjao sam cevi koje pucaju svud po stanu. Ne po mom stanu, nego nečijem u čijem sam i ja. Tog nekog znam, ali mu lice ne vidim. U kuhinji voda pljušti na sve strane, a ja stojiim u mestu šokiran dok me voda obliva sa svih strana. U jednom trenutku počinje da pljušti iza frižidera i ja ugledam cimera kako sa krpom leti tamo da začepi tu rupu, a ono pljušti na njega. A onda umesto cimera vidim svog brata, pa opet cimera, pa svog brata. Ne smenjuju se fizički u začepljavanju rupe, nego kao da su dve osobe u jednoj. I tu tek dođem sebi i počnem da vičem da beže odatle, jer je frižider uključen u struju, a on-oni me ne čuju i taman kad ugledam struju, probudim se.

Ne znam šta znači voda u kombinaciji sa strujom, ali znam šta znači smenjivanje ove dve osobe. Cimera već odavno posmatram kao drugog brata i isto se i svađam sa njim i sve je skoro isto, pa je jasno smenjivanje.

Sanjala sam da mi je ispao čitav jedan zub i još pola drugoga iz gornje vilice. Brrr...

Sanjala sam da sam greskom osisala dobar dio kose   

Rat.
Bila sam u domu sa skoro svim curama s kojima sam išla na fakultet. Soba je bila ogromna, s velikim stolom na sredini, a tu je bila i jedna profesorica. Atmosfera je čudna, svi tiho pričaju i osjeća se strah u zraku. No nitko ne govori ništa konkretno jer se još ne zna je li rat počeo ili ne. Zatim ulazi jedna kolegica, šokirana, i jedva govori. Čula sam samo da je rekla: "Dalmacija je pala", na što sam odmah otrčala do ormara, zgrabila ruksak i počela pakirati najvažnije stvari. Taj dio je trajao kao vječnost, jako sporo sam spremala stvari u torbu. Slagala sam odjeću i jedva ju smjestila u torbu, a onda sam pokušala spakirati i posuđe, ali sve je bilo prljavo i za to mi je isto trebala čitava vječnost da operem i spremim u torbu. Trgnula sam se iz sna kad sam nekim papirom pokušala izribati tanjur.

Sanjala sam da radim. Upisala sam neku formulu i nikako nisam mogla da dobijem rezultat. Baš sam se namučila u snu.

Opet san sa poslom. Svu noc sam se namucila radeci. Stalno sam cekala neke podatke i bas se umorila spavajuci.

Sanjala sam kako se vraćam na fakultet i polažem ispite.

Ružan san koji kaže da će neko da umre .. što mi je totalno upropastilo jučerašnji perverzan i lijep san ..

Sanjala sam kako se čitava moja familija otima oko nasledstva što se tiče kuće u banji! Grozan san premda su mi i deka i baka živi i nadam se da će živeti još dugo dugo. U snu sam ja branila da iko uzme tu kuću. Bila sam svučena, sasvim naga i rasčupana, kao da su hteli da me linčuju. Iako nazirem značenje sna, neprihvatljivo mi je što sam gola. Nadam se da nema neku dublju poruku, verovali ili ne imala sam priliku da mi se snovi ponekad ostvare.

Nije sinoć, ali prije par dana sam sanjala da mi je neko ukrao tašnu.

Sanjala sam da mi je na ruci naslikana svijetlim bojama neka slika. Koza oko slike je bila nekako cudno svjetlija od koze po ostalom dijelu tijela, pa sam se pitala da nisam pocela da gubim pigment kao Majkl Dzekson.

Nije sinoć, ali pre neki dan. San je totalno, što bi rekla Ivana, umobolan

Sanjao sam Hilari Klinton kako izlazi iz pećine iz koje blješti crvena svetlost (kasnije sam to protumačio kao đavolje gnezdo), a ja je gledam sa neke litice. Kako korača, ispred očiju mi se smenjuju razne boje, kao da se vidi svo zagađenje vazduha, iako lepo deluje na oko. A ona ponosito ide ka masi koja joj kliče (što tumačim kao pobedu na izborima).

Sanjala sam da sam otvorila novu temu na Zid-u, ali ne mogu da se setim koju! :-P

Sanjala sam da mi je otac živ i da mi roditelji stanuju u nekom selu u Srbiji. I ja sam očigledno tu negdje živjela. Otkrila sam da sam trudna i trebala da to saopštim suprugu, medjutim, umjesto da ga nazovem, otišla sam u vožnju nekim kabrioletom sa rodjakom koji živi u Americi i koga nisam vidjela otkako smo bili klinci. Čudan san.

Sanjala sam da je poceo rat, po svemu sudeci svi protiv svih, ali uglavnom protiv Muslimana. Ja sa tatom, macehom, bracom i momkom pokusavam da pobjegnem tamo gdje se ne ratuje, no gdje god odemo rat stize za nama. Bratova djevojka nije sa nama, jer je postala ekstremista i jedan od glavnih neprijatelja...

Sanjala sam da sam na sajmu knjiga, i da najdenom ugledam jednu knjigu sa belim koricama koju sam dugo tražila. I da košta 250 dinara. Ali mi moj drug kaže kako nemamo para da je kupimo. Korica se jasno sećam, ali nikako ne mogu da se setim naslova. A znam naslov u snu. Onako, baš ga znam. Kroz glavu mi prolaze krupna plava slova ali ne znam šta piše i to ti je... kad bih samo znala Eh. Kupla bih knjigu ako mi verujete. Koliko god koštala. Ali naslov sam zaboravila s buđenjem. Možda se setim.

Sanjala sam glumca Robina Williamsa. Bio je ziv i radio u mojoj firmi.