Priče za lep dan

Pred ogledalom (skriven iza laznih imena)

Zamislite gomilu ljudi! Ulica vrvi ! nepregledna masa se haoticno krece! Svakim trenom ih je sve vise! Vise! Pogazice se! a nikada isti ljudi nikada isti obrazi a opet svi jedni na druge lice! Gledajte u masu! Nadjite joj smer! Pokusajte da odredite kuda idu! Imate osecaj da jedni drugima gaze sene! Gledajte tako da izgubite boje! Da nestanu oblici! Da se pojedinac ishcezne! Samo partite tok! Nadjite mu boju! Ubrzavajte ga pogledom! Skrecite I zamotavajte ga! Izgubite I vi vas pogled u bezoblicnoj masi! Sta nalazite? Sta vidite? Jedno lice pogleda u zemlju , jedan usporeni teski korak., jedne decije oci, jedne teske ruke! Jednu nadu! Jedan skriveni osmijeh… onaj isti iz ogledala, onaj putujuci, onaj obecavajuci, ocajavajuci,deciji,stari,prijateljski,tudjinski,on aj svaciji I niciji,onaj samo vama znan Iz ogledala.. vidite li to lice, s velikim trudom na pola ispijenu dusu,oblak dima I malo sna? Prepoznajete li to lice u masi? Je li vas opet vratilo? Umesto da izgubite oblik, da nadjete boju da skrenete masu,da ucite sebe vi nalazite trag onog sto ste ga nekada gledali u oci a bio je samo odsjaj. Vididte li opet sebe? Pitate li se odakle vam je osecaj poznat? Kakva se muzika cuje? Odakle ova gorcina vama na usnama, odakle vam vetar medju prstima, odtkud vam I suze I osmijeh u isti cas. Odakle toliko radosti I tuge u vama. Da li osecate kako se u vama nesto cepa da nesto istiskuje, kako vam se uliva voda kako vam se puni telo kako vam srce jezik pritiska? Osecate li? Gde ste sada? U masi u obliku koji ste sami stvorili, na mestu gde ste sreli te oci? Ima li ga u blizini? Ne! vas? Na istom ste mjestu! Primjecujete li da su godine prosle u tom trenu? Da ste preziveli toliko srece boli I radosti za par godina! A tren? Zasto? Gde je? Kako? Opet ste stali u onaj prostor zaledjen dahom od lika do ogledala.. vreme je da ga pustimo on je I onako vec odavno daleko. Imam strah veliki koji se ledi u meni kao taj isti dah… ako ga pustim da ode I iz mene moj najveci je strah da me opet ne stignes, susretnes, sretnes, ulovis u mom snu..

A vreme je …
Otici je bar lako ! a zabroaviti?
Lako se okrenuti! A zazmuriti!
Poljubiti! A voleti? Ispiti! A popiti? Umreti ! a ziveti?
Secati se! a sastaviti secanja po svojoj meri?
Moj najveci strah ako te pustim da odes da ces me stici u snu…
A vreme je… Vreme je….

Svaka tuga neka bude moja. A svaki osmeh tebi poklanjam, svaku srecu I svaku radost. Odricem se tih poroka daj mi tugu I bol da budu moja sreca..

Raduj se! Osecam senu tvoju, I tebe van ogledala u svakom kamenu, u svakoj zili drveta koje je ikada pokusalo da raste. Osecam te u svakoj sitnici u svakoj kaplji …a govorim o jednom vec odavno dalekom… skrivenom iza laznih imena onom kog nadjete u pesmama knjigama I romanima u svim decijim pricama, o onom koji kradom jos uvek zeli pred san da mu sapucu price a zaspace prije nego se nacne krov od cokolade. Onom koji zeli da mu vetar gladi kosu.. o onom dalekom koji se nece zadrzati, a vi,cete ga se secati I onda kad ga ne bude.. o onom u dubini, a lik koji ogledalo stvara veruje,poverovacete I vi u njega. o onom cija jutra brisu sve..
Vreme je…
Svaki osmeh…svaka sreca… svaka radost.. I zelja…

Tvoja je. ostaj mi dobro mali veseljace.. i nemoj pustiti da dete nestane... ne daj rekama da te vode, povedi ti njih, ne daj se godinama i teskim snovima, cuvaj sebe najvise od sebe, pusti nek te vole, pusti nek ti pridju, dozvoli sebi da se opustis, dozvoli sebi da zaboravis..dozvoli da oprostis..dozvoli da sunce udje i u tvoja jutra.. ne trazi istinu nocu, ne trazi utehu i ne trazi razloge..sami ce doci ako ih ima..
i ne zaboravi raduj se!
osmeh leci sve...

Tri čamca za spasavanje

Uprkos nadolazećoj poplavi sveštenik nije htjeo da se evakuiše već se pouzdavao u spas koji će doći božjim proviđenjem.
Jedan sveštenik sedeo je kraj prozora, spremajući se da napiše propoved o Proviđenju, kada je čuo buku kao od eksplozije i video ljude kako panično beže na sve strane. Ubrzo je čuo da je brana popustila, da reka nadolazi i da se ljudi evakuišu. Voda je uskoro počela da plavi ulicu ispod njega i, obuzdavajući paniku, rekao je u sebi: "Spremam propoved o Proviđenju i evo mi prilike da u praksi sprovedem ono što savetujem drugima. Neću pobeći, ostaću ovde i pouzdaću se u spas koji će doći božjim proviđenjem."
Kada je voda stigla do prozora, stigao je i čamac pun ljudi. "Uskačite, oče!" povikali su. "Ne, ne, deco moja", smireno je rekao sveštenik. "Uzdam se u božje proviđenje koje će me spasiti." Ipak, morao je da se popne na krov i, kada je voda stigla gore, prošao je još jedan čamac pun ljudi koji su ga zvali da se ukrca. Međutim, ponovo je odbio.
Na kraju, popeo se na vrh zvonika i, kada mu je voda stigla do kolena, poslali su patrolni čamac da ga spase. "Ne, hvala vam", rekao je, spokojno se osmehujući. "Ja verujem u Boga. On me neće ostaviti."
Kada se konačno udavio i stigao u raj, odmah je počeo sa žalopojkom upućenom Bogu: "Verovao sam u tebe! Zašto me nisi spasao?" "Ako ćemo pravo", rekao je Bog, "poslao sam ti čitava tri čamca!"
Nekima čitav život prođe u iščekivanju.

Gabriel Garsia Marquez, istaknuti 74-godišnji kolumbijski pisac, autor ,dobitnik Nobelove nagrade,boluje od raka.
Povukao se iz javnog života, a svojim prijateljima poslao je



Kad bi Bog na trenutak zaboravio da sam marioneta i darovao mi nešto malo života, iskoristio bi ovo vrijeme najbolje kako znam. Vjerojatno ne bih rekao sve o čemu razmišljam,ali sasvim sigurno bih porazmislio o svemu što kažem.
Cijenio bi stvari prema njihovom značenju, a ne prema njihovoj vrijednosti.
Spavao bih malo, vise bih sanjao, znam da svaku minutu sa zatvorenim očima gubimo 60 sekundi svjetla.
Hodao bi kad se drugi zaustave, budio bi se kad drugi spavaju.
Kad bi mi Bog darovao mrvicu života, obukao bi se jednostavno, okrenuo se k Suncu, otkrivajući ne samo svoje tijelo, ali i svoju dušu.
Uvjeravao bih ljude, kako se varaju, kad misle da se u starosti nije moguće zaljubiti. Ne znaju da stare baš zato što izbjegavaju ljubav!
Djeci bi napravio krila, ali uzeo bi im ih dok se ne nauče letjeti.
Starijim osobama bi kazao da smrt ne dolazi zajedno sa starošću već s napuštenošću.
Toliko stvari bi se naučio od vas, ljudi...
Naučio sam da svi žele živjeti na vrhu planine, zaboravljajući da se istinska sreća skriva u samom načinu penjanja na vrh.
Naučio sam da kad novorođeno dijete uhvati svojom malom ručicom očev prst, drži ga zauvijek.
Naučio sam da čovjek ima pravo gledati na drugoga odozgora samo onda kad mu hoće pomoći da bi se podignuo.
Toliko je stvari što sam se od vas mogao naučiti, ali u stvarnosti nemam baš puno od toga, jer kad me polegnu u grob, to ću zaboraviti.
Kad bi znao da te danas posljednji put vidim pospanu, snažno bi te zagrlio i molio se Bogu da mi dozvoli biti tvojim anđelom čuvarom.
Kad bi znao da su to posljednje minute što te vidim, rekao bih ti 'volim te' i ne bi glupo pretpostavljao da to znaš.
Uvijek ima nekakvo sutra i život nam daje mogućnost učiniti dobro djelo, ali danas je sve što mi ostaje, htio bih ti reći da te veoma volim.
Sutra nema nitko zagarantirano-niti mladi, niti stari.
Možda danas posljednji put promatraš one koje voliš.
Zato nemoj biti neodlučan, učini to danas, jer ako se pokaže da sutrašnji dan ne dočekaš, žaliti ćeš za danom u kojem ti je nedostajalo vrijeme za jedan osmijeh, za jedan poljubac....

Tri leptira


Tri leptira doleteše do jedne upaljene sveće i započeše da raspravljaju o prirodi plamena.

Prvi leptir, nakon što se približi jako blizu do plamena, vrati se nazad i reče:
- On isuviše jako svetli.

Drugi leptir usudi se da doleti još bliže do plamena i kada se vrati reče:
- On peče.

Treći leptir, doletivši sasvim blizu, uleti ravno u plamen i više se nije vraćao nazad.
On je naučio ono što je hteo da sazna, ali to više nije mogao da saopšti.

Onaj koji stekne znanje, ne nalazi u sebi potrebu da govori o tome.
I zbog toga važi, da onaj koji zna – ćuti, a onaj koji govori – ne zna.

Persijska priča

Mudar potez


Veliki učitelj Zena, Benzei, imao je mnogo učenika. Jednoga dana, jedan od njih je uhvaćen kako krade od svojih kolega i oni su ga prijavili Benzeiju. Ali on, na opšte iznenađenje, nije preduzeo ništa protiv tog učenika.

Nekoliko dana kasnije taj isti učenik je opet uhvaćen u krađi. I ponovo Benzei nije učinio ništa! Ovo je razljutilo ostale učenike pa su povodom toga napisali peticiju da se taj učenik izbaci iz škole. I zapretili su da će svi otići ako on ostane. Učitelj je sazvao hitan sastanak.

Kada su se svi okupili, rekao im je:

‚‚Vi ste dobri ljudi i znate da razlikujete dobro od lošeg. Ako napustite ovu školu, nećete imati problema da se priključite nekoj drugoj školi. Ali šta uraditi sa vašim bratom koji ne shvata razliku između dobrog i lošeg! Ko će njega učiti? Ne mogu tražiti od njega da ide, čak i da to znači da izgubim sve vas.”
Taj učenik više nikada nije ukrao.

Za pahuljicu koja me obradovala svim dolaskom.

Priroda ograde


Uhvatili su nekog lava i bacili ga u koncentracioni logor gde je, na svoje iznenađenje, našao druge lavove koji su tamo bili godinama, neki od njih celi život, jer su se tamo i okotili. Brzo je upoznao društvene aktivnosti lavljeg logora. Bili su podeljeni u tabore. Jedan se tabor sastojao od onih koji su privatno vlasništvo hteli pretvoriti u opšte; drugi je bio poslovni tabor; treći kulturni imao je za cilj da verno čuva običaje, predanja i istoriju onih vremena kad su lavovi bili slobodni; četvrti tabor je bio religiozni – njegovi članovi su se sastajali uglavnom da pevaju dirljive pjesme o budućoj džungli u kojoj neće biti ograde; neki tabori su privukli one koji su po prirodi bili umetnici; neki su bili revolucionari i sastajali su se da planiraju pobunu protiv onih koji su ih uhvatili ili protiv drugih revolucionarnih grupa. Povremeno bi izbila revolucija i tada bi jedna grupa uništila drugu, ili bi čuvari bili pobijeni, a zatim bi na njihovo mjesto došli drugi.

Kako je istraživao okolinu, novopečeni zarobljenik lav opazi lava koji je izgledao uvek uronjen u svoje misli, samac koji nije pripadao nijednom taboru i od svakog se držao po strani. Bilo je nešto neobično u tom lavu što je u drugima budilo divljenje i neprijateljstvo, jer je njegova prisutnost budila strah i sumnju u samog sebe.

On reče pridošlici:

‚‚Nemoj pristupiti ni jednom taboru. Te bedne budale bave se svim i svačim, samo ne bitnim.”
‚‚A šta je to?”, upita pridošlica.
‚‚Ispitati prirodu ograde.”

Visoko negdje u planinama nalazilo se jedno udaljeno gluvo selo. Gluvo, ne zato što su stanovnici tog sela bili zaista gluvi, već zato što su bili gluvi za ostatak svijeta.

Ljudi u tom selu živjeli su kao jedinstvena porodica. Mladi su poštovali starije, muževi su cijenili supruge.

U njihovom govoru nisu postojale riječi kao: uvreda, vlasništvo, mržnja, tuga, sujeta, bol, pohlepa, zavist, licemjerje…zato što u njihovim životima nije postojalo ništa što bi se moglo nazvati tim riječima. Stanovnici tog sela rađali su se sa osmijehom, i od prvog do posljednjeg dana njihovih života, sa usana im nije silazio taj široki osmijeh.

Muževi su im bili muževni, a žene – ženstvene. Djeca su pomagala odraslima u domaćinstvu, igrali se i zabavljali, verali se visoko po drveću, brali gorke plodove, plivali u planinskom potoku. Odrasli su ih učili jeziku ptica, životinja i biljaka, tako da su djeca naučila jako mnogo od njih. I skoro svi zakoni prirode bili su im poznati.

I stari i mladi, živjeli su u harmoniji sa Prirodom. Naveče bi se svi okupili oko vatre i slali svoje osmijehe zvijezdama. Svako bi izabrao svoju zvijezdu na nebu i pričao sa njom. Od zvijezda su naučili o zakonima Svemira i o životima u drugim svjetovima. I tako je to bilo kod njih od kad su znali za sebe.

Jednog dana u selu se pojavi neki strani čovjek i reče:
- Ja sam učitelj.

Svi se ljudi obradovaše pridošlici. I nemalo zatim, povjeriše mu svoju djecu sa nadom da će im djeca naučiti važnije zakone od onih koje su do tada naučili od Prirode i Svemira.

Učitelj je započeo sa svojim učenjem. No kako je vrijeme teklo, svi su počeli primjećivati kako su se djeca počela polako mijenjati, kao da su bila zamijenjena sa nekom drugom djecom. Postala su u početku razdražljiva, a nakon toga se među njima pojavila i zloba, sve su se češće svađala međusobno i uzimala stvari jedni od drugih. Naučili su se ismijavanju, lažnim i lukavim osmijesima. Sa njihovih lica kao da su bili izbrisani prijašnji osmijesi, na koje su svi u selu bili navikli.

Ljudi nisu znali da li je to dobro, jer sama riječ ‘loše’ nije ni postojala kod njih. Imali su povjerenja u učitelja i iskreno su vjerovali da su to nova znanja i umijeća koja im je učitelj donio iz drugog dijela svijeta.

Prošlo je nekoliko godina. Djeca su narasla, a život u tom dalekom, planinskom selu, sasvim se promijenio. Ljudi su zauzeli zemlju, ogradili je i nazvali je svojim vlasništvom. Postali su nepovjerljivi i predostrožni jedni prema drugima. Zaboravili su za jezik ptica, životinja i biljaka. Svako od njih izgubio je svoju zvijezdu na nebu.

Pored toga u njihovim domovima su se pojavili televizori, kompjuteri, mobilni telefoni, iznikle auto-garaže. Ljudi su izgubili svoje široke osmijehe, ali su zato zadobili cinične kikote.

A učitelj, koji još uvijek nije naučio da se smije, posmatrao je sve to sa ponosom i pomislio: ‚‚U zabačenom planinskom selu najzad sam uspio da priključim ove divljake modernoj civilizaciji.''

Jednom je neki lovac namestio zamke da bi lovio životinje.


Već sledećeg dana je u jednoj od zamki pronašao malog vrapca.


Kad ga je hteo ubiti, vrabac nekim čudom progovori:


"Oj, lovče (skeptice)! Do sada si jeo samo ovce i još uvek nisi
sit. Ja težim samo nekoliko dukata. Ako me pustiš udelit ću ti tri saveta.


Prvi još dok sam u tvojoj ruci, drugi kad budem na krovu one kuće tamo a
treći savet ćeš dobiti sa onog stabla pored.


"Slažem se", reče lovac i vrabac mu dade prvi savet:


"Ako je nešto nemoguće, ne veruj nikom tko tvrdi suprotno."


Lovac pusti vrapca, ovaj odleti na krov kuće i izrekne drugi savet:


"Ne živciraj se zbog stvari koje su prošle. Živi za ovaj
trenutak."


Onda vrabac nastavi: "Progutao sam biser težak deset dukata. Da si ga pronašao čak bi i tvoja unučad bila
bogata."


Lovac se rastuži i bude mu žao što je pustio vrapca. Onda vrabac
nastavi:


"Zar ti nisam rekao da se ne živciraš zbog prošlih stvari,
pogotovo zbog nečeg što je nemoguće. Stvarno si glup. Kako ću ja progutati tako
težak biser kad sam težim tri dukata ?"


Lovac pomalo opet dođe k sebi i upita vrapca za treći savet.


Vrabac će na to:


"Prva dva nisi koristio, što će ti onda treći ?"


...te odleti kud ga krila nose





Pouka> Davati savete glupom i nerazumnom sanjaru znači sejati seme u škrtu zemlju. Nema zakrpe koja će zakrpiti rupu gluposti i
neznanja. Ti koji daješ savete, ne sij
seme svoje mudrosti na zemlju neplodnu.

Три пријатеља

Оно што је божанско у човеку јесте способност да чини добро.

Прича се како је неки човек био лажно оптужен и изведен пред Суд због
дела које није починио. Да би га Суд ослободио, неко је морао да посведочи да
он није учинио ништа лоше, односно, да је невин.
Несрећни човек је отишао код тројице својих најбољих пријатеља и молио
их да наредног дана пођу с њим код судије и тако га избаве од неправедне осуде.
Следећег дана, први пријатељ му се јавио и извинио што не може да дође, други
га је допратио до врата суднице, где се предомислио и вратио назад. Трећи
пријатељ, на кога је најмање рачунао, ушао је у судницу и посведочио да овај
човек није крив и тако га спасао од осуде.

Исто се дешава са сваким од нас. Три пријатеља која у животу имамо и
који би могли да сведоче о нама, о томе какви смо ми уистину, јесу: наше имање,
наши рођаци и сва добра дела која смо учинили.

Када човек умре, све што је у животу постигао и стекао, ма колико то
било велико, остаје овде на земљи и ничим му не може помоћи. Рођаци га испрате
до гроба, али они остају овде, у овоме свету. Једино добра дела, онај трећи
пријатељ, одлазе с човеком у онај свет, показујући Богу истину о његовој души.
Тако се вредност човека мери по добрим делима које овај чини.

...ova je moj poklon Che za rodjendan...

Slikar

Neki stariji bracni par godinama je vodio malu radnju u jednom selu u Novoj Engleskoj. Umoran od dosadne svakidasnjice, vlasnik je jednog jutra u
izlog stavio oglas : "Na prodaju."
- "Zeno" - rekao je - "mozda ce neki mladi ljudi sa vise novca nego zdravog razuma doci i kupiti je. Tada se ti i ja mozemo otseliti u Floridu gde cemo bolje ziveti."
Medjutim, sedmice su prolazile, a takav kupac nije se pojavio. Jednog jutra u selo je stigao neki stranac natovaren slikarskom opremom. Usao je uradnju i rekao vlasniku:
- "Da li mi dozvoljavate da slikam vasu radnju?"
- "Da", - odgovorio je starac, - "ali ovde ne vidim nista sto bi moglo da pivuce slikara."

Stranac je namestio svoj pribor i marljivo radio celog dana. Sledeceg dana nastavio je svoj posao. Kada je zavrsio, zahvalio se vlasniku i otisao.
Nekoliko sedmica kasnije isti stranac ponovo je usao u radnju. Starom bracnomparu poklonio je ulaznice za umetnicku izlozbu u obliznjem gradu. Slikar je pored ulaznica poklonio domacinima i novac za autobuske karte do grada.

Starac je mislio da je sve to samo "gomila gluposti", ali je na navaljivanje supruge ipak pristao da poseti izlozbu. Stari bracni par dosta zbunjeno, prolazio je kroz galeriju Iznenada muz je zastao i uzviknuo:
- "Mama, to je nasa radnja!"
Priblizili su se i sa srtahopostovanjem posmatrali privlacnu sliku.
- "Nikad nisam primetio da ti siroki brestovi tako uokviruju nasu zgradu!" - rekao je on.
- "Nisam znala da prozorska okna tako svetlucaju!" - uzviknula je ona.

Slika njihove radnje privlacila ih je kao magnet. Posto su jos malo postojali, starac je uhvatio ruku svoje zene i rekao:
- "Mama, hajdemo kuci. Cak i prozorska okna svetlucaju kada je srce u redu!" Cim su stigli kuci izvadili su oglas iz izloga.

Mаgаrаc i čovek

Jednog je dаnа seljаkov mаgаrаc pаo u bunаr.
Životinjа je sаtimа sаžаljivo plаkаlа dok je seljаk pokušаo smisliti štа dа urаdi.
Nаpokon je odlučio-budući dа je životinjа stаrа а bunаr ionаko trebа prekriti, nije vrijedno trudа spаsаvаti mаgаrcа.
Pozvаo je sve susede dа mu dođu pomoći. Svi su zgrаbili lopаte te počeli nаbаcivаti đubre u bunаr. Nа početku je mаgаrаc shvаtio štа se dešаvа te je počeo očаjnicki plаkаti. Tаdа se nа opšte čuđenje primirio. Nаkon nekog vremenа seljаk je nаpokon pogledаo u bunаr. Bio je zаpаnjen onim štа je video. Sа svаkom lopаtom đubretа koje je pogodilo njegovа leđа mаgаrаc je rаdio nešto zаdivljujuće. Istresаo bi leđа i popeo se jednu stepenicu više. Kаko su seljаk i susedi nаstаvili ubаcivаti đubre nа životinju, on bi je otresаo i popeo se. Uskoro, svi su zаdivljeno posmаtrаli mаgаrcа koji je zаkorаčio preko ivice i sretno iskočio!

Život će nа tebe istresаti đubre, rаzne vrste prljаvštine. Trik kаko dа izаđeš iz bunаrа sаstoji se u tome dа to otreseš i popneš se preko togа jednu stepenicu više.
Svаkа nаšа nedаćа je stepenicа. Možemo izаći iz nаjdubljeg bunаrа jednostаvno ne posustаjući. Nikаd ne odustаj! Otresi to i popni se jednu stepenicu više.
Zаpаmti pet jednostаvnih prаvilа zа sreću:

Oslobodi srce mržnje - Oprosti.
Oslobodi um brigа – Većinа se nikаd ne ostvаri.
Živi jednostаvno i ceni ono štа imаš.
Dаj više. Očekuj mаnje.
A SADA Dostа je bilo folirаnjа…
Mаgаrаc se kаsnije vrаtio i ugrizаo seljаkа koji gа je hteo zаkopаti.
Posekotinа od ugrizа se inficirаlа i s vremenom je seljаk umro u аgoniji od trovаnjа. Zаkopаli su gа u bunаru.

POUKA:
Ko drugome jamu kopa sam pada u nju

Pesma iz srca

Nekаdа dаvno živeo je veliki čovek koji se oženio ženom svojih snovа. Iz njihove ljubаvi rođenа je jednа mаlа devojčicа. Bilа je bistrа i veselа i veliki čovek je mnogo voleo svoju devojčicu.
Dok je bilа sаsvim mаlа, on bi je uzeo u nаručje, pevušio joj neku melodiju i igrаo s njom po sobi, govoreći joj: «Volim te, mаlа devojčice!».
Devojčicа je rаslа, а veliki čovek bi je grlio i govorio joj: »Volim te, mаlа devojčice!». Mаlа devojčicа bi se durilа i govorilа: »Više nisаm mаlа devojčicа!». Čovek bi se tаdа nаsmejаo i rekаo: »Ali zа mene ćeš zаuvek ostаti mojа mаlа devojčicа».
Mаlа devojčicа, kojа to više nije bilа, nаpustilа je kuću i otišlа u svet. Kаdа je upoznаlа sebe, tаdа je bolje rаzumelа čovekа. Uvidelа je dа je on bio velik i jаk; tek sаd je otkrilа njegove snаge. Jednа od njih bilа je njegovа sposobnost dа iskаže ljubаv premа porodici. Mа gde se nаlаzilа u svetu, tаj čovek bi je dozivаo govoreći joj: »Volim te, mаlа devojčice!».
Došаo je dаn kаd je tа mаlа devojčicа, kojа to više nije bilа, primilа jedаn telefonski poziv. Veliki čovek se rаzboleo. Doživeo je moždаni udаr. Devojci su objаsnili dа je izgubio govor. Nije mogаo dа govori, аli nisu bаš bili sаsvim sigurni dа li čuje reči koje mu se upućuju. Više nije mogаo dа se smeškа, smeje, hodа, grli, igrа, niti dа mаloj devojčici, kojа to više nije bilа, kаže dа je voli.
Želelа je dа mu pomogne. Kаdа je ušlа u sobu, videlа je dа je sitаn i potpuno slаb. Gledаo je u nju i pokušаvаo dа progovori, аli nije uspevаo. »Mаlа djevojčicа» učinilа je jedinu stvаr koju je umelа. Popelа se nа krevet i leglа pored velikog čovekа. Dok su joj se slivаle suze, svojim rukаmа obgrlilа je opuštenа očevа rаmenа.
Držeći glаvu nа njegovim grudimа, rаzmišljаlа je o mnogim stvаrimа. Sećаlа se predivnih trenutаkа koje su zаjedno proveli. Oduvek je osećаlа dа je tаj veliki čovek štiti i pаzi. Bilo joj je teško zbog gubitkа koji će morаti dа pretrpi. Žаlilа je što više neće čuti reči ljubаvi koje su joj toliko prijаle.
A ondа je čulа otkucаje srcа velikog čovekа. NJegovo srce bilo je muzikа i reči koje je uvek slušаlа. Srce kucа rаvnomerno kаo dа se ne obаzire nа to što je ostаli deo telа oštećen. I dok je tаko smireno držаlа glаvu nа njegovim grudimа, dogodilo se čudo. Čulа je ono što joj je bilo potrebno.
NJegovo srce otkucаvаlo je reči koje ustа više nisu moglа dа izgovore...

Volim te!
Volim te!
Volim te!
Mаlа devojčice!
Mаlа devojčice!
Mаlа devojčice! I nаšlа je utehu.

Sve boje sveta

Jednom davno sve boje sveta su započele svađu. Svaka je tvrdila da je baš ona najbolja, najvažnija, najkorisnija, najomiljenija.
Zelena reče:
«Jasno je da sam ja najvažnija. Ja sam znak života i nade. Izabrana sam za travu, drveće, lišće...Bez mene, uginule bi sve zivotinje. Bacite pogled na prirodu i videćete da mene ima najviše.»
Plava je prekine:
«Ti samo misliš na zemlju, ali uzmi u obzir nebo i more. Voda je izvor života, pomoću oblaka iz plavog mora. Nebo daje prostor, mir i vedrinu (spokojsto). Bez mog mira vi biste bili mahnita tela.
Žuta se zakikota:
«Vi ste tako ozbiljne. Ja donosim smeh, radost i toplinu u svet. Sunce je žuto, mesec je žut, zvezde su žute. Svaki put kada pogledaš suncokret, celi svet počinje da se smeši... Bez mene ne bi bilo zabave.»
Narandžasta je bila sledeća koja je zasvirala svoju pesmu:
«Ja sam boja snage i zdravlja. Možda sam retka, ali sam dragocena, jer služim unutrašnjim potrebama ljudskog života. Ja nosim sve najvažnije vitamine. Setite se samo šargarepe, narandži, dinja, ploda manga... Ja se ne povlačim sve vreme okolo, ali kada ispunim nebo za izlaska ili zalaska sunca, moja lepota toliko blješti da niko ni na jednu od vas ne pomisli.»
Crvena više nije mogla da izdrži. Viknula je:
«Ja sam vladar svih vas, krv života. Ja sam boja opasnosti i hrabrosti. Voljna sam boriti se s razlogom. Mogu zapaliti krv. Bez mene bi zemlja bila pusta kao mesec. Ja sam boja strasti i ljubavi, crvene ruže i maka.»
Purpurna se digla do svoje pune visine. Bila je visoka i govorila je sa velikom pompom: «Ja sam boja vladanja i moći. Kraljevi, čelnici, vladike - uvek su me birali, jer ja sam boja autoriteta i mudrosti. Ljudi me ne pitaju, nego slušaju i pokoravaju se.»
Indigo je govorila najtiše od svih, ali vrlo odlučno:
«Zamislite mene! Ja sam boja tišine. Jedva da me primete, ali bez mene sve ste vi suvišne. Ja zračim misao, sumrak i dubine. Trebate me za ravnotezu i kontrast, za molitvu i unutrašnji mir.»
I tako su se boje nastavile hvaliti, svaka uverena da je ona najbolja. Njihova svađa postajala je sve glasnija.
Odjednom bljesnu sjajna bela svetlost, začuje se grom i prasak. Poče jaka kiša. Sve se boje skupiše od straha i stisnuše jedna uz drugu.
Kiša progovori:
«Vi, glupe boje, borite se medju sobom!Svaka pokušava vladati nad ostalim.Zar ne znate da vas je sve Bog stvorio? Svaku za svoju posebnu svrhu, jedinstvenu i različitu. On voli sve vas. Uhvatite se za ruke i pođite sa mnom. On će vas prostrti preko neba u velikom luku boja kao podsetnik da vas sve voli i da možete živeti zajedno i u miru. Obecava da je On sa vama, znak nade za sutra.»



I tako svaki put kada Bog koristi jaku kišu da opere svet, on stavlja na nebo dugu.Kada je vidimo, setimo se da treba ceniti i druge ljude!

Plavi dijamant
Poslаo krаlj jedne držаve susednom vlаdаru pismo. U njemu je pisаlo: *Pošаljite mi plаvi dijаmаnt veličine golubijeg jаjetа, ili...*.
Po prijemu neobičnog pismа, krаlj susedne držаve otpošаlje odgovor nа isto: *Mi nemаmo tаkаv dijаmаnt, međutim, kаd bi imаli...*
Prvi krаlj se silno rаzljuti i objаvi rаt susednom vlаdаru. Borbe su se vodile nekoliko meseci sve dok se ne umešа i treći krаlj, zаkаzаvši ovoj dvojici susret. Kаd se okupiše, nаpаdnuti krаlj upitа krаljа nаpаdаčа:
- Štа si mislio kаd si nаpisаo u pismu: *Pošаljite mi plаvi dijаmаnt veličine golubijeg jаjetа, ili...*?
- Mislio sаm – odgovori ovаj, - nа plаvi dijаmаnt veličine golubijeg jаjetа ili... neki drugi dijаmаnt. Mnogo volim dijаmаnte. A nа štа si ti mislio kаd si odgovorio: «Mi nemаmo tаkаv dijаmаnt, međutim, kаd bi imаli...»?
- Tu nije bilo ničeg teško zа rаzumeti – odgovori vlаdаr susednog krаljevstvа. Htedoh reći, kаd bi imаli tаkаv dijаmаnt rаdo bismo vаm gа poslаli.
Krаljevi se obаvezаše nа bolju komunikаciju u budućem dopisivаnju а potom se zаgrliše i sklopiše mir.

Bracni par se doselio u ulicu. Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena opazi komšinicu kako širi ves.
-Kako joj je prljav veš-rekla je
-Možda joj je potreban drugi prašak, a možda uopšte i ne zna prati.
Muž je ćutke posmatrao i nije ništa komentarisao.
Svaki put kada je komšinica širila veš, padali bi isti komentari.
Mesec dana kasnije žena je bila u čudu kada je videla da je komšinicin veš čist kao sneg.
-Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je naučio?-rekla je mužu.
Muž joj odgovori:
- Niko, ja sam oprao naše prozore.



Nemojte u tuđem oku komentarisati trn, ako u svom nosite citavo stablo.

O Bogu
Jedan je profesor na fakultetu izazvao studente pitanjem:"Da li je Bog stvorio sve sto postoji na zemlji?"
jedan student je hrabro odgovorio:"Da,stvorio je."
"Bog je sve stvorio?"-pitao je ponovo profesor.
"Da profesore."-ponovo je odgovorio student.
profesor je odgovorio:"Ako je Bog stvorio bas sve na zemlji,onda je on stvorio takodje i zlo,jer zlo postoji,i sudeci prema pravilu-da nasa djela govore ko smo mi-Bog je zao."
student je nakon tog odgovora zacutao.
profesor je bio zadovoljan samim sobom i hvalio se studentima kako je vrlo jednostavno dokazao da je hriscanstvo samo jedan mit.

Jedan drugi student podigao je ruku i rekao:"Mogu li vas ja nesto pitati profesore?"
"Naravno"-rekao je profesor.
student je ustao i rekao:"Postoji li hladnoca,profesore?"
profesor je odgovorio:"Kakvo pitanje.Naravno da postoji.Tebi nikada nije bilo hladno?"
mladic je odgovorio:"Cinjenica je da hladnoca ne postoji.Prema zakonu fizike,ono sto mi smatramo hladnocom-zapravo je nedostatak topline.Predmeti ili ziva bica se mogu proucavati kad imaju ili prenose energiju,a toplina je ono sto cini da tijelo ili materija prenose energiju.Apsolutna nula(-460 stepeni f) je potpuno odsustvo topline,materija postaje inertna i nesposobna za bilo kakvu reakciju na toj temperaturi.Hladnoca ne postoji,mi smo stvorili tu rijec da opisemo kako se osjecamo kad nemamo-topline."

student je nastavio:"Profesore,postoji li tama?"
profesor je odgovorio:"Naravno da postoji."
student je odgovorio:"Jos jednom ste pogrijesili.Tama je zapravo-nedostatak svijetla.Svijetlo mozete proucavati,ali tamu ne.Tacnije,mozemo koristiti Newtonovu prizmu da razbijemo bijelo svijetlo i proucimo razlicite valne dubine svake boje.Ne mozemo izmjeriti mrak.Zrak svijetla moze se probiti u svijet tame i osvijetliti ga.Kako mozete znati koliko je odredjeni prostor taman?Ono sto mozete izmjeriti je kolicina svijetla koje je prisutno.Nije li to tacno?Tama je termin koji je covjek izmislio da bi pokazao sto se dogadja kada nije prisutno svijetlo."

konacno,mladi covjek je upitao:"Profesore,postoji li zlo?"
sad vec pomalo nesiguran,profesor je odgovorio:"Naravno,kao sto sam vec rekao.Vidimo ga svaki dan-u primjerima covjekovog nehumanog ponasanja.U masi kriminala i nasilja u svijetu.To je cvrst dokaz postojanja zla."
na to je student odgovorio:"Zlo ne postoji,profesore.Ili barem ne postoji samo za sebe.Zlo je jednostavno-odsustvo Boga.To je kao tama i hladnoca-rijec koju je covjek stvorio da bi opisao odsustvo Boga.Bog nije stvorio zlo.Zlo nije kao vjera,ili kao ljubav koje postoje kao sto postoje toplina i svijetlost.zlo je ono sto nastaje kad covjek nema Bozije ljubavi u svom srcu.To je kao hladnoca koja nastupa kada nema topline,ili tama koja nastaje kada nema svijetla."
profesor ga je cutke posmatrao.
Mladicevo ime je bilo-Albert Einstein.

Man'te se fudbala

Jа sаm, u stvаri, hteo dа vаm kаžem dа se vi mаnete fudbаlа.Je l to je dаnаs jednа od nаjgorih i nаjnepoštenijih stvаri kojimа čovek može dа se bаvi. Zаšto?
Oko fudbаlа su počeli dа se skupljаju neki sumnjivi ljudi, neke sumnjive žene, i sve se vrti oko pаrа. Posle mečevа oni vаm dovode žene sumnjivog morаlа koje vаm nude ljubаv kojа u stvаri, nije ljubаv, dаju vаm mnogo pаrа koje vаs sаmo kvаre, ondаk, poklаnjаju vаm skupа аutа u kojimа vi gubite glаvu а i onаj ko ne izgubi glаvu onа mu ostаje prаznа, zаto što sve vreme koje imа on provodi nа treninzimа i svlаčionicаmа dаleko od fаkultetа, dаleko od školа, dаleko od duhovnog uzdizаnjа, je l tаko.
I zаto jа sаm hteo dа vаm kаžem dа se mаnete fudbаlа. Dа аko već morаte dа se bаvite nekim sportom izаberete neki drugi sport, imа tu toliko lepih sportovа kаo što su: pikаdo, brzo hodаnje, ili stoni tenis, štа fаli, jeste...
Jer, od fudbаlа mož sаmo dа se obogаtite, dа se oženite nekom mаnekenkom, dа kupite neku veliku kuću ili vilu koju posle morаte dа otplаćujete, i tаko kаo teški bogаtаši, teško ćete i dа uđete u Cаrstvo Nebesko...

Filozofija Charlesa Schultza
Ovo što sledi je filozofija Charlesa Schultza, tvorca "Peanutsa" i Charlie Browna. Ne morate zaista odgovarati na pitanja. Samo pročitajte tekst do kraja i shvatićete poruku.

1. Nabrojite petoricu najbogatijih ljudi na svetu.
2. Nabrojite zadnjih pet pobednika u golfu.
3. Nabrojite imena zadnjih pet Miss Worlda.
4. Nabrojite desetero ljudi koji su dobili Nobelovu ili Pulicerovu nagradu.
5. Nabrojite dobitnike Oscara za najboljeg glumca i glumicu u zadnjih pet godina.

I, kakav je rezultat?
Stvar je u tome da malo nas pamti jučerasnje senzacije. Ovo nisu gubitnici, radi se o najboljima na svom području. No, pljesak utihne. Nagrade izgube sjaj. Postignuća padaju u zaborav. Pohvale i povelje pokapaju se skupa s njihovim dobitnicima.

Evo još pitanja, da vidimo kako ćete sada proci.

1. Nabrojite par učitelja koji su vam pomogli u školi.
2. Nabrojite tri prijatelja koji su vam pomogli kad vam je bilo teško.
3. Nabrojite petoro ljudi od kojih ste nešto važno naučili.
4. Razmislite o par ljudi koji su učinili da se osećate važnim.
5. Razmislite o petoro ljudi s kojima se rado družite.

Lakše?
Pouka: Ljudi koji vaš život čine drugaćijim nisu oni s najviše diploma, najviše novaca ili najviše nagrada. To su ljudi kojima je stalo.



Ne brinite o mogućem smaku sveta danas. U Australiji je već ionako sutra!
(Charles Schultz)
U zivotu postoji 5 stvari koje se ne mogu vratiti:
- Kamen kada je bacen;
- Rijec nakon sto je recena;
- Mogucnost nakon sto je izgubljena;
- Vrijeme kada je proslo;
- Ljubav za koju se NE BORI.

A sad malo filozofije . . .



> Na Istoku, sluzbenici rade od sedam do tri.
> Na Zapadu, od devet do pet.
> Sluzbenicki Istok se budi u pola sest.
> Cinovnicki Zapad u sedam.
> Mamurni Istok baulja kroz maglovito zimsko jutro, psujuci posao, drzavu,zivot, sudbinu.
> Istok je poluobrijan. To je zbog toga sto se brijao sinoc, da bi ujutru mogao duze da spava.
> Glatko izbrijani Zapad vozi se cutke metroom.
> Istok prica politicke viceve u pretrpanom autobusu.
> Zapad cita novine. Potpuna tisina. Niko ni sa kim ne razgovara..
> Istok se zaljubljuje u nepoznatu sluzbenicu sa zelenim ocima izmedju tri
> autobuske stanice. Naravno, on stize u pola osam na posao i kaze ljutito
> sefu: Sta je? Pa nismo, valjda, na Zapadu?
> Zapad pocinje da radi u devet.
> U to vreme Istok vec polako pocinje da dolazi sebi. Popio je tri kafe i
> procitao u novinama sta se dogadja na Zapadu. Do pola deset, Istok
> razgovara o tome sta je sinoc bilo na televiziji.
> Zapad vec uveliko radi. On ne moze da preprica sta se sve dogadjalo na
> dvadeset i sedam televizijskih kanala, jer niko nije gledao isti
> program.
> U pola jedanaest, Istok koji je imao dva sata prednosti nad Zapadom,
> odlazi na zasluzeni dorucak, koji se placa bonovima. Kao da je celoga jutra kopao, on doruckuje glavu u skembetu, gulase, pljeskavice, bureke,tripice, corbaste pasulje, jagnjetinu sa kupusom, podvarke i ostala laksa jela. Posle zvace cackalicu i popije tri piva, odlikovana na svetskoj izlozbi.
> Zapad ima pauzu za rucak izmedju dvanaest i trinaest casova. On stojeci
> pojede sendvic sa hladnom piletinom (belo meso) i popije 7 UP . Zatim se
> vrati na posao. U hodniku kuce u kojoj radi popio je prvu instant-kafu iz kartonske solje.
> Istok vec ima prednost od tri piva i dva vinjaka. Usput, cuo je za neku rasprodaju, pa je skoknuo da vidi o cemu se radi i vratio se posle dva sata u kancelariju.
> Zapad se dogovorio da sastanak Sindikata bude odrzan u subotu, kada se ne radi. Odlucivace se o mogucem strajku.
> Istok je preko Sindikata dobio zaledjenu junecu polutku, koju ce strpati u zamrzivac. Okrvavljeno odelo odneo je na hemijsko ciscenje.
> U tri po podne Istok se vraca kuci. Pre toga svraca na pihtije i jos jedno pivo.
> Zapad i dalje radi.
> Istok ruca. Porodica ide na prstima, jer se tata premorio na poslu.
> Zapad i dalje radi.
> Istok je prilegao na divan i uskoro hrce, posto je prethodno novinama prekrio lice zbog muva. Bude ga u 19h30 da gleda televizijski dnevnik. Istok ima hiljadu primedbi na ekonomsku situaciju.
> Zapad i dalje radi.
> Posto je odgledao vesti, Istok se baca na laksu veceru: kuvana svinjska kolenica sa renom i crnjak od tasta sa sela.
> Sest sati: Zapad se vraca kuci. Nema snage da cita novine u podzemnoj zeleznici. Zapad je iscedio sve iz Zapada.
> Istok je sveziji uvece, nego ujutru! On vec igra karte sa kumovima I otvara trecu bocu crnjaka.
> Na smrt umorni Zapad zbacuje mokasine sa nogu i pije viski da dodje sebi. Rusi se u fotelju i gleda treperave televizijske slike ne shvatajuci, uopste, sadrzaj. Pita se, ima li zivot bilo kakvog smisla ? Kuda sve to vodi? Zatim bezvoljno vecera: bleda atlantska riba bez ukusa i bareno povrce. Casa belog vina.
> U tom trenutku, Istok je vec u prednosti za pet boca crnjaka.
> Zapad odlazi rano na spavanje. Sutra je radni dan. Zapad ce ziveti samo preko vikenda. Od petka u pet po podne, do nedelje uvece.
> Istoku je svaki dan praznik. Ne bih ziveo na Zapadu, kaze zeni, da mi daju million dnevno!
> Zapad uzima pilulu za spavanje.
> Istok lakomisleno pozajmljuje novac od Zapada.
> Zapad odobrava kredite, da bi ziveo od kamata sa Istoka.
> I Istok i Zapad spavaju kao bebe i sanjaju u bojicama.
>> Momo Kapor (Halo Beograd, Druga knjiga)

San

Jednom je jedan pobožan čovjek sanjao san kako bježi od lava. Čovjek pobježe na drvo i sjede na jednu granu drveta. Pogledavši dolje ugleda lava koji ga čeka. Zatim čovjek pogleda na stranu i ugleda dva pacova kako kruže oko grane, na kojoj je sjedio i jedu je. Jedan pacov je bio crn a drugi bijel. Činilo se da će grana uskoro pasti na zemlju. Čovjek sa strahom opet pogleda dole i ugleda crnu zmiju kako otvara svoja velika usta tako da mu se činilo da će upasti u njih.
Čovjek pogleda iznad sebe da vidi imali nešto zašto bi se mogao uhvatiti. Ugledao je drugu granu sa saćem meda na njoj. Kapi meda su kapale iz saća. Čovjek htjede da okuša jednu kap. Pružio je jezik i okušao kap meda koja je pala. Med je bio veoma sladak. On htjede da okuša još jednu kap. Kada to uradi izgubi se u slasti meda. Tako da zaboravi pacove koji su jeli njegovu granu, lava na zemlji i zmiju koja je sjedila ispod njega. Nako izvjesnog vremena probudi se iz svog sna.

Tražeči značenje sna otišao je do pobožnog učenjaka. Ovaj mu reče: „Lav kojeg si vidio je smrt. Uvijek te progoni i ide za tobom kuda god da ideš. Dva pacova bijeli i crn pretstavljaju dan i noć. Bijeli predstavlja dan a crni noć. Oni kruže jedan za drugim, jedući tvoje vrijeme i približavajući ti smrt. Velika crna zmija sa velikim ustima je tvoj grob čekajući da padneš u njega. Saće meda je ovaj svijet a slatki med je uživanje ovog svijeta. Mi volimo da okušamo slatko uživanje ovog svijeta želeći sve više i više. U međuvremenu se izgubimo u tom uživanju tako da zaboravimo naše vrijeme, našu smrt i naš kraj.“

Svađa
Bila jednom dva monaha, koji su punih cetrdeset godina ziveli u istom manastiru a da se nijednom nisu posvadjali. Jednog dana prvi monah rekao je drugome:
- Ne mislis li da bi trebali bar jednom da se posvadjamo?
Ovaj drugi je uzvratio:
- Zasto da ne . Oko cega cemo se svadjati?
- Mogli bismo oko ovog hleba - predlozi prvi.
- U redu, svadjajmo se oko hleba. Kako se to radi?
- Ovako - rekao je prvi monah - Ovaj hleb je sada moj, sta ces sad?
- Zadrzi ga - rekao je drugi monah.



Antoni de Melo