Kada ste poslednji put uživali u trenutku?

Juče... Dan za pamćenje...

Upravo sada, slusajuci jednu divnu pjesmu.

Stavicu je na kafe utopiju.

Jutros kada sam otkrila da je orhideja koju sam dobila od kolege na poslu procvjetala.

Jutros, osvanulo je divno jutro, a na putu do posla nije bilo puno auta.

Zvuči neverovatno ali ja uživam u svakom trenutku

Malopre, dok sam čitala mail koji mi je poslala draga osoba koja je već dugo, veoma daleko od mene...

Danas.
Nebo + vetar = sloboda.

Sad baš pijem izuzetno dobru kafu i uživam u njoj

Danas!!! Položio sam ispit i bio u okruženju prijatelja koje mnogo volim!!!

Danas kada me muz sacekao pred kancelarijom da me poveze kuci.

Priznajem, ne sećam se.
Imam utisak da, sve što radim, radim sa nekim grčem iz straha što vreme prolazi, a ja ga ne koristim kvalitetno (i upravo ga tako i straćim, jer, kad već nešto radiš, radi tako da valja, a ne traljavo...).
Mrzim kuvanje upravo iz tog razloga - to je gubljenje vremena. Jer ne umem da radim više stvari istovremeno. I uvek postoji neki uslov koji postavljam sebi: kad završim srednju... kad diplomiram... kad se udam... - samo se uslovi menjaju, a sve skoro želje iste i, naravno, neispunjene.

Danas kada je konacno stala kisa i granulo sunce, pa sam se mogla malo laganije obuci. Ne samo sto je bilo suvo i toplo, nego pri tom nije bila ni vrucina (a to se vise gotovo nikada ne desava!). Divota.

Ne sećam se...Čak i kad je klinac diplomirao, ja sam imala grč na licu.
A, da, tada sam mu ustala i aplaudirala iako sam imala taj grč.
Nisam samo ja ustala već svi koji su bili na njegovoj odbrani diplomskog.

Danas. Bio je lijep dan, otisla sam u laganu setnju gradom i zavrsila kupovinom nekoliko odjevnih predmeta. Odavno nisam bila tako relaksirana.

Danas. Uživala sam u osmesima i radosti moje osmomesečne bratanične. Duša moja mala...

Juce. Bio je neobican dan - vjetrovit, uz malo sunca i oblaka. Osjecala sam se tako puna energije i pozavrsavala puno nekih poslica koji su se vukli mjesecima. Nisam bas imala svoj trenutak savrsene srece, ali mi je citav dan bio nabijen pozitivnom energijom, lijepo je poceo, lijepo je trajao i lijepo se zavrsio. Samo je za pozeljeti da je takvih dana sto vise!

Ne u jednom nego u mnogo trenutaka, sinoć do jutros.
che i ja smo uspele da se probijemo bukvalno do prvog reda, i to na sredini. Simple minds, malko smorili, al su za poštovanje svakako, Goblini pocepali! Nezaboravno!!!

Evo nađoh na jutjubu snimak od sinoć, Goblini i pesma ‚‚Luna".

Ovih dana sam nesto inace dobre volje, ali mi je bilo posebno lijepo kada smo prije tri dana ja i suprug slavili godisnjicu braka i izasli u grad na veceru u jedan vrlo fini restoran. I setnja koja je uslijedila je bila prijatna i romanticna i prava kruna veceri.

Prvo jutros u pogledu i osmijehu...uzivala sam u cinjenici da me trazi, da se okrece da me vidi i da mi se smjeska .
I veceras u drustvu dvoje ljudi koji su me nasmijali i ucinili da zaboravim na sve sitne i krupne stvari koje me muce ovih dana.

Sinoć...

U svakom trenutku u poslednjih nedelju dana, u svakoj sekundi!!! Okružen ljudima koje volim predivnim pogledima kada se probudim, planinama, vazduhom, morem, kao i to što sam sreo neke osobe koje baš dugo nisam video i provodio te trenutke sa njima. Pamtiću...

Kada smo bili na veceri koju je organizovao moj sef. Bilo je 20-tak zvanica i proveli smo vrlo ugodno vece caskajuci sa ljudima sa kojima radim.

Preksinoc i juce ujutru...u inat svima ispunila sebi hir i zelju,rizikovala sve,izgubila nke nebitne ljude,ali zato uzivala...i opet bih to uradila bez razmisljanja,ako bih znala da cu bit tako srecna.

Malo pre u jednom telefonskom razgovoru, smeh i radost...trenutak u kome nema mesta sumnji,strahu...

Sinoć, kad smo drug i ja gledali jedan od najkvalitetnijih domaćih filmova Klopku.