Re: Omiljeni stihovi

od **polly88** Pet Sep 07, 2012 1:53 am

Toliko nježnosti od nepoznatih muškaraca

Toliko nježnosti od nepoznatih muškaraca
bez nekog posebnog razloga
jednom mi se u Parizu konobar obratio
nemoj zaboraviti cigarete, draga!

Tražeći gramofonske ploče u Londonu
na nekoj sam tržnici zalutala
lokalni trgovac je, uzdišući, rekao
što mogu, ljubavi, kad im je cijena porasla!

A u New Yorku, u zračnoj luci,
pokazujući mi izlazna vrata,
postariji crnac stalno je ponavljao
samo me slijedi, bez panike, mala!

Toliko nježnosti od nepoznatih muškaraca
što sam im to, kvragu, učinila?
ostani samo na nebu, Mjeseče
mirno spavaj, biseru, na dnu oceana.

Marina Boroditskaya

od **polly88** Sre Jan 02, 2013 10:29 am

...uzet ću kofere

ona je
sišla s vagona
nestrpljiva i radosna
i ugledavši ga
među svim ostalim sjenama
s radosnicama u očima
spustila kofere
i rastvorena srca
potrčala

malene ruke
obujmile ga čvrsto
meki se obrazi
sručili na njegovo rame
njeni se prsti spleli
s njegovim kosama
a tople usne
cjelivale ga nemirno

sva je sjećanja raskrila
sve molitve razdanila
sjajeći gustim plamom
svojih čekanja

on je
stajao
ruku spuštenih niz tijelo
odsutna pogleda
i povijenih obrva

želio je za taj tren
sve što je trebao
a imao
sve što nije želio

on je
stajao
s njom na sebi
a u sebi
bez sebe
i bez nje

i na sve
samo hladnim dahom odgovorio

...uzet ću kofere

Vedran Rutnik

od **ms.k** Sub Feb 09, 2013 1:59 am

.. fotografija .. © ? ..

* * *

Milošu Zubcu

Mi smo se već sreli.
Ali, kad to beše?
U vrtlogu duše,
u nigdini tavnoj,
i bili smo, možda,
jedno drugom važni ...

Ti bio si vetar.
Ja - pustinja ravna.
Sećaš li se igre
prstiju i peska?
Nebo nam je bilo
ogledalo čisto,
i svaki je susret
ostavljao traga ...

Ja bila sam ptica.
Ti - dolina plodna.
Nedrima si svojim
hranio mi dušu,
i uvek si, posle,
patio kad vidiš
pticu krila plavih
u kavezu zlatnom ...

Ti bio si vatra,
a ja mirno more,
ti vrh stene hladne,
ja - zvezda što pada,
mahovina meka
oko moga pasa,
svetlost neotuđena,
ja tama bezglasna ...

I trajasmo tako
kroz vekove mnoge,
preplićući duše
i hvaleći Boga,
a život je ovaj
tek još jedan korak ...
Ko zna u kom dobu
srešćemo se opet.

Svetlana Fucić

od **ms.k** Pon Feb 11, 2013 4:49 pm

.. fotografija .. © Metin Demiralay ..

kradeš me
sa svakim udisajem ovog vremena
dotičeš pogledom,
ugao tvoje zenice
miluje me putevima kože
do sada nemilovanim,
strast je igračka tvoja,
potom -
nestaješ ...
glas ti vazduhom podrhtava,
na drugim dlanovima izgaraš
gaseći žeđ nepresušnu
greha nema,
jer,
mi smo tek trenutak,
sićušna zelena tačka
na razapetom platnu neba ...

kradeš me,
od sna mi otimaš misao,
igraš se gorućim zenicama
a nema vremena
u kojem već bio nisi,
vekovi trajali su
na našim zagaslim ognjištima,
dok su se pogledi milovali
u krugu
beskonačnom ...

čudna si - kažeš,
kao da nisi s ovog sveta,
i nisam
u mojim je očima žar
ugašenih, mrtvih planeta.
putovala sam svetovima
tražeći ogledalo u tvom oku ...
sada,
kada sam našla odsjaj
mrtve zvezde,
odlazim, srećna.

voda
u kojoj sam umivala lice sna
otrgla se
i ulila u tuđe reke.
ostao je kal
sa oštrim kamenjem
što povređuje stopala.
pa ipak,
podižem suknju do skitarskih
kolena
i polazim,
treba stići do druge obale
na kojoj me čeka slupčano ništa.
nisam u redu koji traži
već u suncolikom nizu koji daje ...

kradeš me,
a odavno ja sam ljubavnica životu
verna još samo svom snu,
tvoji pogledi padaju po meni
kao izmrvljeni žad
po narandžastom somotu,
čudan si - kažem,
jer ne znaš
da si mi pripadao oduvek
u kaplji svetlosti na dlanu.

Omiljeni stihovi - Page 4 Dropoflight

.. fotografija .. © MaDonna ..

zažmuri
i zaspi u mom snu
na mojim spuštenim trepavicama ..

Omiljeni stihovi - Page 4 52930430

.. fotografija .. © The Spohrs Are Multiplying ..

.. gde toplo je
kao u srcu zvezde

na prvom ćošku svitanja
čekam te
odevena u greh
nepripadanja

Svetlana Fucić

od **Liza_N.** Pet Maj 03, 2013 9:46 pm

Trojanski konj

Znaš li da je stipsa dobio poklopac šahta za rodjendan sa porukom: Ispao ti dinar?
A da je kuče prosjak odgrizlo sebi nogu i da mu sad bolje ide?
Sledeći Buda biće iz sela Gornja Mutnica kod Paraćina.
Gradsko zelenilo je uhvatilo čoveka koji je pokušao da sahrani mrtvog tapira u parku.
Moj prijatelj iz mrtvačnice nosi majicu sa natpisom: „Čovek se uči dok je mrtav. Život zatupljuje.“
Ponovo su se Hegelovi i Šopenhaureovi fanovi potukli u biblioteci.
Pristojan svet izbegava biblioteke i ide na fudbalske utakmice.

Pročitao sam da je muž priznao ženi da je voli. Od šoka žena je trenutno oslepela.
Profesor sam sebe pretukao pred učenicima.
Moja ambicija? Želim da postanem vladika.
Zato jedem posnu hranu, čitam Bibliju i gledam porno filmove.
Zašto se vozači zimi sudaraju na ulici kad su oskudno obučene žene na trotoarima prisutne samo leti?
U novinama: Dva čistača ulice priveli policiji ružno obučenog sredovečnog muškarca Ž.P. (47)
Čitam dalje: Banda biciklista ponovo demolirala auto taksi službe. Taksisti organizuju noćne straže.
U oglasima: Tražim posao. Zvati posle deset.

Poznajem čoveka koji tvrdi da je njegov predak izmislio znak pitanja.
Da su mu sad, kaže, autorska prava za korišćenje...
Deda iz komšiluka tražio je da bude sahranjen sa antifonima
da ne bi slušao ove gore kako se svadjaju oko nasledstva za starog Forda.
Ne znam je li mu uslišeno. Kovčeg je bio zatvoren.
Kina planira da privatizuje tri planinska vrha na Mesecu zbog skijanja na pesku.
Plavuše kasirke više zakidaju na kusuru nego one druge.
Alergija na polen može da izazove besnilo kod blizanaca.
Tri reči iz jednog pokrajinskog načerja holandskog jezika izgovorene unatrag
dovode do prestanka rada srca.

Poneka noć miriše na ljubav
ako tad imaš nečiju ruku život ti je dao sasvim dovoljno.
Nešto si najlepše što postoji.
Ovih par reda je istina.
Ostalo sam izmislio da bih ti privukao pažnju.
Može ruka?

Veljko Lađevac

od **Liza_N.** Uto Maj 07, 2013 3:27 am

Pesma za nas dvoje

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.
Pijana kiša šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.

Kuda ću?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?

Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al' ja,
u krčmu svratio gorak,
a ona
ne znajući-prosla.

Ne znam.
Ceo svet smo obišli
u žudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoišli.

Da, mora da je tako...

Miroslav Antić

od **Liza_N.** Pet Maj 24, 2013 5:43 am

od **Liza_N.** Pet Maj 24, 2013 11:15 pm

Делфини

Он није био ни паметан, ни весео, ни млад.
Просто мушкарац са седом косом
и са кожном јакном, истањеном на лактовима.
Дуго смо чекали неки воз…
Била је ноћ и нехотице заспах,
на његовом рамену – мирно и слатко.
Можда је негде имао кућу, супругу, децу,
можда има пса
који га на вратима чека.
Узели смо собу у хотелу. С терасом над обалом мора.
И љубили смо се.
После ми је показао делфине у води.
Све ређе и све нејасније се сећам оне
ноћи.
Глас му је био промукао,
руке – нежне.
У полусну чух да говори:
у башти је чувао смока…
На стомаку, чини ми се, да је имао ожиљак…
Прошло је много времена, а ја још увек не могу
да престанем да се питам: где је, шта се с њим дешава?
Тражим браон јакну у гомили.
Ништа друго не тражим, само у летњем мраку,
док ми стишће голу руку,
да ми опет покаже делфине у води.

Петја Александрова

od **Liza_N.** Sub Maj 25, 2013 11:54 pm

Ako nedovršeno svedoči savršenstvo,

onda nesavršeno ima dovršen oblik;

Zato je onaj mudri neimar Panteona

probio kupolu kružno, na samom vrhu da bi

kroz otvor sišlo nebo u svetlosti, u pljusku,

po svojoj osovini, da nevidljiv bude znak;

Zato je protomajstor ljubavi, i on mudar

u svojoj odsutnosti, spojio jednom crtom

Ljubav i smrt; a to su dve zvezde, jedan binom

u konačnom računu.

Ivan V. Lalić

od **Liza_N.** Pet Jun 07, 2013 5:51 am

PRESUDA

Godine 1988. jednog septembarskog popodneva,
ispred đačkih klupa
išaranih mladenačkim snovima i
natopljenih hormonima odrastanja,
na času srpskohrvatskohrvatskosrpskog jezika
profesorica Zora Keča je ubila Gabriela Markesa.

Na mjestu zločina ostala je samo hrpa riječi
od kojih su jedva čitljive bile
„godina”, „samoće” i „sto”.

Stravičan događaj ostao bi zauvijek
potisnut u dubinu podsvijesti
kao orhideja osjetljivog adolescenta
da dvadeset i jednu godinu poslije
nisam čuo ispovjest djevojčice
pred kojom je ta ista Zora Keča
hladnokrvno ubila Ernesta Hemingveja.

Saznanje da se radi o serijskom ubici
u tijelu profesorice maternjeg jezika
natjeralo me da vrisnem.
Suviše star da povjerujem kako u stvarnom životu
postoji pravda
odlučujem se da uzmem poetsku pravdu u svoje
ruke
i osudim Zoru Keču:

Za smrt Gabirela Markesa, Ernesta Hemingveja
(za što postoje dokumentovana svjedočanstva)
i još neutvrđen broj osoba
sa spiska školske lektire;

Za protivpravno držanje u zarobljeništvu
većeg broja pisaca
u nehumanim uslovima
njenog ograničenog uma;

Za brutalno premlaćivanje i sakaćenje
kojim je nanijela trajne posljedice
ljepoti pisane riječi
i radosti čitanja
generacijama srednjoškolaca;

Kao olakšavajuću okolnost uzimam u obzir
njenu psihičku neuračunljivost,
nacionalnu ostrašćenost,
seksualnu frustraciju,
i suknje na gumu sa cvjetnim dezenom
ali to ne umanjuje težinu počinjenih zločina.

Zbog svega navedenog osuđujem Zoru Keču
na jedinstvenu kaznu
objavljivanja ove pjesme.

Enes Kurtović

od **Liza_N.** Čet Jun 20, 2013 4:24 am

Kako umilostiviti tigra

Svaki put kad podignem nogu,

svaki put kad podignem ruku,

mahnem repom.

Slušam tvoj glas

što dopire izdaleka.

Skoro sam zaspao:

tražim oboreno drvo

da na njemu zaspim.

Moja koža, noga, ruka,

moje uši, prugaste su.

Lakandon

(Poezija meksičkih Indijanaca - izbor i prevod: Jordan Jelić)

od **ms.k** Sub Jun 22, 2013 2:59 pm

Izmislio sam te

Da sam znao da ću jednog dana izmisliti tebe,
nikad ne bih izmišljao čitav ovaj svet.
Ne,
izmislio bih samo jednu stolicu,
mesec i zvezde.
Svake noći pod mesečinom,
seo bih na stolicu,
brojao zvezde
i čekao onaj trenutak
kad sam tebe izmislio u svom životu.
Onda bih izmislio još jednu stolicu,
za tebe
i jedan krevet.
za nas.

Milan Kamponeski
http://amitzdulniker.com/2013/06/21/izmislio-sam-te/

od **Liza_N.** Ned Jun 23, 2013 12:57 am

ms.k, ovo iznad je baš lepa pesma. Sviđa mi se.

Šikam

i jedem salatu
pričam telefonom
kaži mi šta da uradim
nacrtaj mi
pa još jednom
pa opet
ne ljuti se što ne pamtim ništa
ponovi
nasmej se iz stomaka onako
uzimaj pola moje cigarete
jer sam dosta pušila
i sutra
i opet
i nemoj da voliš moje prijatelje
uzimaj mi knjige
donosi mi knjige
samo ti idi težim putem
samo ti budi takav
izvuci mi uši
naljuti se
viči
ne javljaj se neko vreme
pa onda objasni što nisi
samo nikad nikad
molim te
molim te
nikad nikad
nemoj ljubavi
nemoj da digneš ruke
od mene

Milena Marković

od **Liza_N.** Pet Jun 28, 2013 8:30 pm

Trenuci

Kad bih svoj život mogao
Pokušao bih u sledećem da proživim.
Ne bih se trudio da budem tako savršen, opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego što bejah, zaista vrlo malo stvari
Bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
Više sutona posmatrao,na više planina popeo, više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao,
Jeo manje boba a više sladoleda, imao više stvarnih
A manje izmišljenih problema.

Ja sam bio od onih što razumno i plodno prožive
Svaki minut svog života; imao sam, jasno, i časaka radosti.
Al' kad bih mogao nazad da se vratim, težio bih samo
Dobrim trenucima.
Jer ako znate, život je od toga sačinjen, od trenova samo
I nemoj propuštati sada.

Ja sam bio od onih što nikad nigde nisu išli bez toplomera
Termofora, kišobrana i padobrana;
Kad bih opet mogao da živim,
S proleća bih počeo bosonog da hodam i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao, više sutona posmatrao
Sa više dece igrao, kad bih život ponovo pred sobom imao.

Ali vidite imam osamdeset i pet godina i znam da umirem.

Horhe Luis Borhes

od **Liza_N.** Pet Jul 12, 2013 8:05 am

ČIZME OD ŠPANSKE KOŽE

Brod me odnosi od moje ljube

U osvit zore

Daleko

Šta da ti donesem sa mora

Iz luke u kojoj ćemo se ukotviti?

Ništa mi nemoj doneti

Moj odani dragane

Ne postoji ništa što bih poželela

Samo mi se ti vrati nepovređen

Sa pustog okeana

Ali ja ipak mislim

Da bi se obradovala poklonu

Od srebra ili zlata

Poklonu iz Madrida

Ili sa obale Barselone

Kada bih imala

Zvezde sa najtamnijeg neba

I dijamante iz najdubljeg okeana

Sve bih to dala za tvoj strasni poljubac

I to je sve što želim da imam

Možda me dugo neće biti

I opet te pitam

Ima li nešto

Što bih mogao da ti pošaljem

Kao uspomenu na sebe

Nešto što će učiniti

Da ti vreme brže mine

Kako možeš

Kako me možeš ponovo to pitati

To me samo rastužuje

Ono što od tebe želim danas

Želecu i sutra

Dobila sam pismo jednog sumornog dana

Bilo je sa njegovog broda

Javljao se da ne zna kada će se vratiti

I da to zavisi od njegove volje

Ako ti, ljubavi moja

Zaista tako misliš

Onda su se tvoji osećaji izmenili

I tvoje srce ne žudi za mnom

Već za zemljom u koju ploviš

Čuvaj se vetrova i oluja

I da

Ima nešto što želim da mi doneseš

Čizme od španske kože

Bob Dilan

od **Liza_N.** Pon Jul 22, 2013 7:10 am

Himna ljubavi

Ako jezike čovečije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi, ili kimval koji zveči.
I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.
Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu,
Ne raduje se nepravsi, a raduje se istini,
Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi.
Ljubav nikad ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati.
Jer djelimično znamo, i djelimično prorokujemo;
A kad dođe savršeno, onda će prestati što je djelimično.
Kad bijah dijete, kao dijete govorah, kao dijete mišljah, kao dijete razmišljah; a kada sam postao čovjek, odbacio sam što je djetinjsko.
Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice; sad znam djelimično, a onda ću poznati kao što bih poznat.
A sada ostaje vjera, nada, ljubav, ovo troje; ali od njih najveća je ljubav.

Prva poslanica svetog apostola Pavla Korinćanima, glava 13

od **Virginija_Woolf** Uto Sep 03, 2013 1:23 am

Čini mi se

Treba mi neko da sa mnom živi u kutiji,
neko ko nije niko,
neko ko pali insens,
zatim čisti svakodnevnu pozornicu
(ali ne veruje u rituale),
neko ko udiše vazduh i zatim ga
drži u plućima... u stvari,

Ne treba mi niko

Međutim,
treba mi neko ko sriče azbuku...
neko neporušen godinama,
neko izbrušenog stila, koketno biće
sa svilenim maramama,
neko odeven u crno a lagodan
u svojoj koži,
neko ko voli da putuje sam po svetu,
u stvari...

Niko mi ne treba

Treba mi neko ko voli decu
neko ko pravi umetnost,
ali za nju - nema uvek vremena...
neko ko se budi posle podne i pali džoint,
ko roni na dubinu od 1 000 metara
i tu ajkuli glanca zube,
ali ko ni mrava zgazio ne bi,
treba mi neko ko poznaje bolnice,
ko pravi stolice, ko tuca anđele,
ko sa đavolom tikve sadi, u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko ko je pročitao
aleksandrijsku biblioteku,
spasio je od požara
i instalirao u svoj kompjuterski program,
neko ko se rodio u Aleksandriji, Madagaskaru,
Tunisu, u Aino plemenu
u Japanu, u Beogradu u Teheranu u Njujorku
u Rimu u Kazablanki,
neko od svetle misli i sjajna oka,
neko ko počinje pokret u istoriji
ili ga završava, u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko nežan kao meko
praskozorje, tvrd kao stena Gibraltar,
razuzdan i veseo, težak i glomazan kao ormar,
neko ko jede slatko od ruže, rahat-lokum
ko me pred zoru sastavlja
i rastavlja kao sat,
neko ko hoda kao mačka i otvara
žute zenice u ponoć,
neko ko ne kaže ništa
čak ko ne postoji, u stvari i zaista,

Niko mi ne treba

Treba mi kamikaza uzdignutih krila,
neko ko poklanja cvet,
ko ne mrzi svet
i ko se smeje smrti u lice...
Neko ko plače usred autobusa...
na sredini koncerta
na polovini razgovora i dok seče luk,
Treba mi neko koga nisam srela,
zavela, ponela, omela, obezglavila,
navela, zanela, ranila...
Treba mi neko ko laje na mesec – u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko ko pravi muziku,
ko pravi sranja, ko donosi odluke,
neko ko kopa u rudniku, ko radi u banci,
ko čisti slivnik, spava na kiši,
ko glanca kavez u zoološkom vrtu,
neko ko guta asid, predaje etiku,
pegla veš, razmišlja o sutonu,
pronalazi vakcinu protiv SIDE, dosade,
neko ko je završio sa meditacijom
i izašao iz neuroze,
neko iz pećine, iz loše porodice,
neki prosjak koji voli da se smeje,
princ koji krade vazduh iz nozdrve,
orgazam iz pete, koji trebi vaške iz kose,
knjige iz biblioteke,
ko snima film o beskrajnim oblacima
i napuklim ogledalima, ikona mudrosti
i ludosti, znanja i neznanja,
u stvari

Ne treba mi niko
kome mnogo trebam...

Treba mi neko ko čisti cipele,
seče nokte, slaže posuđe,
posmatra planete, voli nauku,
ima svoje mišljenje, ne gaji predrasude,
ko nema kičmu ali ima auru na mestu
gde hoda uspravno... u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko ko razmišlja u bojama,
ko oseća prstima i ko sanja budan,
treba mi neko vešt,
a nesiguran poput akrobate,
učitelj džiu-džica na električnoj stolici
punoj vate,
magnetna plazma u bolnici,
krvno zrnce u plaštu sena,
perverzna princeza na zrnu graška,
ulični diler sa dosta praška,
pustinjski vetar bez jednog daška,
u stvari... u stvari,

Niko mi ne treba...

niko baš toliko, toliko
toliko
kao
Ti...

Nina Zivancev

od **Liza_N.** Sre Sep 18, 2013 4:31 am

NAŠ ŽIVOT

Tri dana i tri noći
trajao je naš život,
ne duže.

Sad smo mali duhovi u nigdini.

Ne znamo kako smo se ovde obreli
ni kud ćemo dalje kad nam istekne tren.

od **Liza_N.** Uto Sep 24, 2013 6:31 am

Moje pleme snom mrtvijem spava,
suza moja nema roditelja,
nada mnom je nebo zatvoreno,
ne prima mi plača ni molitve.
U ad mi se svijet pretvorio,
a svi ljudi pakleni duhovi.

- Vladika Danilo

od **Liza_N.** Ned Okt 13, 2013 8:55 am

Sicut cervus desiderat
ad fontes aquarum
ita desiderat anima mea
ad te Deus.

od **Liza_N.** Pon Okt 28, 2013 7:49 am

tačke

svakog vikenda
na železničkoj stanici
mašem vozovima
i razmenjujem tugu
sa putnicima
moja tuga došla je
niotkuda
a otputovala svuda
ne pomičući se s jedne tačke
zarazio sam čitav svet

odličan jedan

stvari koje sam naučio
otkad te nema
školjka ne prestaje da peva
ključevi su mi uvek u ruci
mačke je teško zadržati u krilu
ptice se plaše aviona
čovek zna kada će umreti

pssst

kad su suze presušile
nacrtao sam zagrljaj
i ušao u njega
kad mi bude bilo
više no dosta
preliću se iz sebe
da ti pokažem
šta je tišina šta je stisak
o ti sentimentalni uplašeni svete

od **Liza_N.** Sub Nov 02, 2013 6:56 am

Deder, naspider mi

Usuđujem se da napišem ovu prostotu,
ja sam žena koja je uspjela u životu,
sebe skućila,
sama sebe prehranjuje,
ja sam žena koja se ne smanjuje
po potrebi svoga gospodara,
niti imam gospodara,
nikome ne moram dolijevati rakiju
kao u onoj seriji – deder, naspider mi –
ja sam žena koja svoju sobu ima
u oblacima do kojih se sama uspela,
ja sam žena koja je uspjela
da za samu sebe
i od same sebe
preživim.
I usuđujem se da napišem ovu grehotu,
ja sam žena koja je uspjela u životu,
budale ne sluša,
što želi pokuša,
svakakve gluposti i nemogućnosti sniva
ja sam žena
živa
u svakom mogućem značenju življenja,
ja sam žena koja zna nužnost protivljenja
događajima i mislima koje nemaju smisla,
ja sam
žena koja se nije stisla
u mali otisak prsta u socu usred malog
fildžana,
i ja sam žena puna mana
u kojima po svome izboru
uživam.
I usuđujem se da predočim tu divotu:
ja sam žena koja je uspjela u životu,
sama močvaru svoje nesreće
isušila,
nikome dužna,
nikome pušila,
ni u kom ratu bila ubica ili žrtva,
ja sam žena koja nije mrtva
koja u sebi nosi svoj svjetionik
pa ga sama po svojoj volji
gasi,
i ja sam žena koja sebe spasi
i potpuno svjesna svog spasenja,
i ja sam žena koja ima neograničena htijenja
u životu,
u pjevanju o životu,
u pjevanju u posteljini,
ja sam žena koja sebe čini,
sama sebi sagradila kapiju
a nikome ne mora dolijevati rakiju, k’o u onoj seriji,
deder, naspider mi,
i usuđujem se da kažem ovu ljepotu,
ja sam žena koja je uspjela u životu,
svoju glavu imala,
svoju glavu bistrila,
i svoju pamet kako htjela
koristila
na sve moguće načine,
ja sam žena koja ne trpi
pljuvačine
ni junačine
koji u ime neke ideje od prije suviše vijekova kolju,
ja sam žena koja ima svoju volju
i ne dopušta da se ta volja
izbriše,
i kažem, k'o u onoj seriji, deder, naspider mi,
kažem
sve nas je
više.

Ivančica Đerić

od **Liza_N.** Sub Nov 16, 2013 5:45 am

PESMA

Kaži mi, kada bih te jednog dana zgrabio
i stopala ti poljubio,
ne bi li, posle toga, malo hramala
u strahu da mi poljubac ne zgnječiš.

od **ms.k** Čet Nov 21, 2013 1:19 pm

Mogli smo otputovati negde.
Svejedno gde.
Recimo na Madagaskar.
Ležati nepomični i znojni
I kroz odškrinuti prozor slušati
Raspevane glasove Kreolki
Što u sumrak dozivaju svoju decu
Rasutu po ulicama kao sunce.
Osluškivati vetar
I brojati njegove uzdahe
Dok nežno miluje naša prepletena tela
Podsećajući nas da smo još uvek živi.
Mogli smo izjutra sedeti na terasi
Beloj kao zubi veštog urođenika
Koji vam prodaje mango voće
I celu Afriku
Za samo pola dolara.
Mogli smo posmatrati mreškanje okeana
I dokono iščekivati obrise nekog broda
Što lagano sobom nosi putnike
Ljude nimalo nalik nama dvoma.
Mogli smo plesati u zoru
Proslavljati divljinu naših duša
Slušati bubnjeve naših srca
I akorde naših prstiju
Dok sviraju po našim golim grudima.
Mogli smo čitavu večnost voditi ljubav
Bez jedne jedine reči
Jednog jedinog pokreta ili daha
U odsustvu tišine
Tako usamljeni tako pomešani
Tako daleki i tako bliski.
Mogli smo lutati noćima i noćima
Po ulicama čija nam imena ništa ne znače
Izgubiti se i vratiti se
Otrezniti se i napiti se
Nestati i ponovo nastati
U samo jednom jedinom danu
Tamo dole
Recimo na Madagaskaru.
Ali nismo!
Obasjanog lica i tako srećan
Ushićeno mi je rekao:
"Draga – kao i uvek, tvoje reči
Lepše su od svega vidljivog."
I ostali smo.
Da, mogli smo otputovati negde.
Svejedno gde.
Recimo – na Madagaskar.
Sada znam
Mogli smo otputovati negde
Da sam samo umela da ćutim.

od **ms.k** Pet Nov 22, 2013 4:15 pm

Ne gledaj s neba
U mene
Ni sa zemlje
Kao pred sobom
Stani preda mnom
Oslepi strah zbaci teret predrasuda

Ne gazim za tobom
Već s tobom
Kao ti sa mnom
Na putu
Odgovora

.. fotografija: René Maltête

od Sponsored content

Omiljeni stihovi