Rekao bih, a nemam gde

Sunce sija na nebu visoko.

Hoće li ikada više proći dan, a da ne oplačem?

vrag nek nas nosi

I'm back!

Mislila sam da bih ja bar trebala znati sta reci kad ti neko blizak umre, kao sto je tebi tata. Roditelj. To bar znam kako je. Ali ne. Mislila sam da i tebe znam odlicno, da znam koje rijeci ti reci, ali ne. Nije bilo rijeci. Ne volis patetiku, ne volis da pricas o tom. Radije bi da ti neko zaokupi misli necim drugim. Razumijem, no, ne znam nacin, a voljela bih ti pomoci... Isto kao sto ne bih znala pravi nacin da meni neko pomogne.

Taman se pohvalih da malo bolje spavam, kad ne lezi vraže - opet nesanica.

Danas mi je godišnjica braka. Čitav dan se osjećam jako bolesno. Osjećaj mučnine, nadutosti, nesvjestice, bolovi u šakama. Mislila sam da ću morati otići iz kancelarije, ali nekako izdržah.

Nadam se da će mi sutra biti bolje.

Divan dan. Divan život. Daj bože da se ovako nastavi.

Nedostaje mi mama. Nije fer. Sve je ostavila nama i otišla da živi u planinčinu. Kuća nam je ogromna. Prostor takođe. Zašto su ljudi tako puni mržnje?

Bilo bi lijepo kada bi, za promjenu, smireno reagovao i kada spomenem nesto sto tebi ne ide niz dlaku i poceo o tome da razgovaras kao zreo covjek.

Odavno nisam bila ovako umorna. Jedva gledam na oci.

Citat nedelje:

“Tuzno je sto na ovaj forum, koji je nekada vrvio od price i smijeha, sada skoro vise niko i ne dolazi.”

Zavrsen citat.

Nevjerovatno u kakve ti nas situacije stavis. Pa nije ni cudo sto ljudi misle da se salimo kad im kazemo...

Danas mi je bio dosta tezak dan na poslu. Jedva docekah da podjem kuci i kad izadjoh iz zgrade nazvah supruga da mu se javim da sam krenula. Kaze on: “Kako to ovako rano?” Kako rano, rekoh zbunjeno, na sta on rece da je tek 4.30 popodne. Ja radim do 5.30. Vratih se u kancelariju i poslije smo se ja i kolege valjali od smijeha mojoj provali.

Ponekad mi te je toliko dosta da bi te smrvila... ali te volim. Baš te volim. I žao mi je što ne mogu da nam pomognem.

Svi smo mi igracke u rukama sudbine.

Da li je moguće da te pola dana volim do neba, zatim pet minuta želim da te nema, potom te mrzim, do koske ... pa si mi odvratan... ne razumem. Da li su svi brakovi takvi? Da li odista mora biti tako i nikako po pitanju života u dvoje? Jer nekad bi te zadavila ... kao maločas kad si mi rekao da sjašem... a nekad te obožavam do tačke topljenja kao kad si mi danas rekao da si mi naručio SLOVENSKU MITOLOGIJU za godišnjicu braka uskoro... VOLIM TE. To stoji. Ne znam kako onda mogu da te mrzim u pojedinim ali čestim momentima u toku svakog dana?... p.s. Osećam  da je obostrno :-D

Ne ide to tako. Možeš ti da se inatiš i ideš u suprotnom pravcu, ali nisam ti ja taj koji će ti obezbediti rekakciju koju očekuješ. Hvala lepo, ali bolesti dečije preležane. Bez anestezije.

Strah me

Prekinite sa glupim prigovorima i pustite me na miru vec jednom.

Troja ::Prekinite sa glupim prigovorima i pustite me na miru vec jednom.

Samo da spomenem da je ovo upuceno sefovima na poslu. Zagorcavaju mi zivot svojim prigovorima, uglavnom oko pusenja. Uhhh.

Ovih dana vrlo lose spavam. Pokrenuo se postupak ganjanja duga od prethodnog poslodavca preko utjerivaca dugova. Posjetili su jednog od direktora, dobro ga zastasili i uzeli podatke njegovog auta da vide koliko bi novca mogli dobiti njegovom prodajom. Odmah me kontaktirao bivsi direktor, pokusao da me prevari i obrlati i na kraju obecao da ce mi isplatiti pola duga do pocetka jula. Kada sam to javila utjerivacima dugova rekli su mi da je njihov racun pozamasan i da, ako se dogovorim o placanju mimo njih, ja snosim taj trosak. Moj direktor je rekao da nije spreman da plati i to iako je ocigledno on kriv sto sam uopste morala da koristim njihove usluge, jer da je platio prije suda i ovoga tog troska ne bi ni bilo.

Sada jos uvijek pokusavam da pregovaram sa direktorom da plati i taj trosak, ali i razmatram mogucnost da nastavim da ga ganjam preko utjerivaca dugova za povrat citave sume koju mi duguje. Utjerivaci dugova su mi rekli da bi, ako idem iskljucivo preko njih i ne pravim nikakve licne dogovore o placanju sa direktorom mimo njih, on snosio i te troskove.

Sinoc sam bila toliko ljuta da sam razmisljala da idem na tu opciju, pa makar dobila i manje para na kraju (ne znam da li je to moguce) samo da ovom podlom i pokvarenom supku zagorcam zivot. Vrlo je moguce da bi u tom slucaju morao likvidirati i firmu za koju sam radila, a koja sada vise zivotari, nego sto stvarno postoji. Ali njemu je vazno da ima taj neki privid da je jos uvijek ima, pa makar se sve zgrazali i sokirali na stanje firme.

Sumnjivo mi sve to. Nešto meni tu smrducka. Ali brzo ćemo da ustanovimo gde je izvor smrada.

Moj bivsi poslodavac je pristao da plati i troskove utjerivaca dugova, ali je zahtijevao da potpisem ugovor o placanju prije nego sto to uradi. Trazila sam mu da napravi sto jednostavniji ugovor i navela koje podatke mora ukljuciti, skupa sa izjavom da ako ne plati onda ugovor postaje bezvrijedan.

U petak sam konacno dobila nacrt ugovora u kome sam otkrila mnoge nepravilnosti. Sve bitne informacije - od datuma placanja i sume, do toga sta ce se desiti ako ne plati bile su razlicite od onoga sto je dogovoreno, ili, u najboljem slucaju, dvosmislene. Toliko je bio drzak i pokvaren da je stavio i to da, ako on ne plati, onda presuda o novcu koji mi duguje postaje bezvrijedna. Prvo poslah upute kako da se promijene sve te stvari koje mi ne odgovaraju advokatici koja mi je ugovor proslijedila, a vrlo brzo zatim, nisam ni legla u krevet, odlucih da odustajem i od potpisivanja i od daljih pregovora, te da cu sada zahtijevati isplatu pune sume i kamata. O ovome sam odmah rano ujutru kada sam ustala obavijestila utjerivace dugova i pitala ih da potvrde da li ima potreba da i direktoru posaljem istu poruku.

Sada cekam ponedeljak da pricam sa utjerivacima dugova, te rascistim sta i kako da obavijestim svog bivseg direktora o mojoj novoj odluci.

Trebala sam dobiti placanje u cetvrtak, a sada ce se to ko zna koliko jos vuci, ali nije mi zao. Njemu se ocigledno ne moze vjerovati, pa sam prelomila u sebi da mi je vaznije da me ne pravi budalom, nego da dobijem pare. A ko zna - mozda i ovako budem placena, i to mnogo vise nego sto je ovaj dogovor bio. Samo valja to iscekati.

Moj bivsi direktor se bio dobro isprepadao kada sam poslala uputstva utjerivacima dugova da ganjaju citav dug. Uslijedilo je bombardovanje porukama i telefonski poziv, a onda i ponuda da se ona manja suma koju sam prethodno nudila plati odmah sledeci dan bez potpisivanja ikakavih ugovora. Pristala sam i pare su, navodno, uplacene u utorak. Utjerivaci dugova su mi to potvrdili telefonom, ali ne i pismeno jer je osoba koja se bavila mojim slucajem bila na odmoru prosle sedmice. Rekli su da ce oni pare zadrzati dvije sedmice, pa me onda isplatiti. Trazicu pismenu potvrdu ovoga u ponedeljak i za nadati se da cu sredinom jula konacno primiti pare.

Samo se nadam da se nece nista vise zakomplikovati.